За време поста и славска трпеза без мрсне хране

Божићни пост почео је 28. новембра и трајаће све до празника рођења Исуса Христа, а они који наредних недеља буду дочекивали госте за крсну славу на трпези ће послуживати посну храну.

Иако гозба није најважнији, већ управо споредни елемент прославе крсног имена, шта ће се и како спремати, како најбоље угостити породицу и пријатеље, постане уочи дана славе понекад и једина преокупација домаћина. За време поста храна која се послужује за славском трпезом неизоставно треба да буде посна. Обичај неких домаћица да припремају и мрсну храну, за госте који не посте или не воле рибу, свештеници са којима смо разговарали сматрају погрешним и истичу да то никако не би требало радити. Иако и у цркви постоји правило да се верници којима би то могло угрозити здравље могу разрешити поста, попут болесних, мале деце или трудница, славска трпеза не спада у овај изузетак и на њој ће се свакако наћи нешто чиме могу да се послуже и они који не посте. И такозване мрсне славе, које се не славе у време великих постова, када падну у среду или петак морају да буду посне.

Поједини свечари греше и кад је реч о обележјима која чине суштину славе. Неки, тако, не носе славски колач у цркву да га пресеку, већ то чине сами, код куће, што се такође сматра погрешним. Прославу крсног имена требало би започети у храму, а у случају да неко не може да дође у цркву, због болести или година, на пример, свештеник би требало да га посети у дому и са њим пресече колач.

У неким крајевима тешко се искорењује и погрешан обичај да се за неке славе не кува жито (за Аранђеловдан, на пример, или Илиндан) због веровања да је светац жив и да му не треба спремати кољиво као покојнику. Жито је обавезан део сваке славе и уз славску икону, свећу и колач чини, како се каже, саму славу. Кољиво се припрема за покој душе предака, којих се сећамо на дан крсне славе, оних који су пре нас славили и преносили крсно име наше породице. А што се светаца тиче, погрешно је сматрати да међу њима има оних који су живи и оних који су мртви, јер сви су светитељи пред Богом живи. Жито је симбол васкрсења јер зрно жита које падне у земљу умире, распада се, али из њега израста клас. Зато би славско жито требало кувати у зрну. Иако данас готово све, од славског до ситних колача може да се поручи, домаћице би требало барем славски колач и жито да направе саме, као мали знак личне жртве и захвалности Богу.

Аутор: Јелена Чалија, Политика.рс

Актуелно

Свети Игњатије Брјанчанинов: О посту

Правила поста су установљена од Цркве у циљу помоћи њеним чедима, као руковођење за читаву …

Сутра почиње Васкршњи пост

За православне вјернике сутра почиње вишенедјељни велики Васкршњи или Часни пост, који се завршава празником …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Simple Share Buttons