Премијер рече да ћемо се први пут задужити у Кини у кинeским јуанима. Међутим, још 2010. године смо позајмили од кинеске Ексим банке, на 15 година, уз три одсто камате годишње, 205 милиона јуана. А задуживање у већем износу у јуанима представља превелик ризик за Србију, који треба да избегавамо због тешко предвидивог курса јуана, чије кретање најмање ми можемо да планирамо. У трговини са Кином иначе врло мало приходујемо, а дугујемо већ знатан износ и доплаћујемо за дефицит у трговини.
Велика је вероватноћа да ће јуан, валута експанзивне и велике кинеске привреде, чак и у скорој будућности знатно порасти, а поуздано ће расти. Није саопштено по којој камати и на који рок ће бити тај нови дуг у јуанима, а вероватно је да је мала разлика између те каматне стопе и камате на зајмове у доларима или еврима. У таквој ситуацији, мала „зарада” на каматној стопи уговореној у јуанима биће преокренута курсним разликама у односу на дуг у многим другим валутама, а за осигурање од тог ризика немамо могућности.
Знамо како су се грађани провели са задуживањем у швајцарским францима, а имају зараде у нашим динарима. Србија има занемарљив извоз, и прилив, у јуанима. Највише извозимо и приходујемо из иностранства у еврима. Циљ нам је Европска унија. Већ смо као земља искусили повећани ризик задуживања и у америчким доларима, у чијем приливу из извоза такође оскудевамо. Зато треба да избегнемо преузимање ризика даљег већег задуживања у јуанима. Ни велике економије то не раде. Добро је што имамо добре односе са Кином, али морамо сачувати наше интересе. Одавно су наши економски односи са светом у ровитом стању.
Аутор: Милан Р. Ковачевић, Политика.рс
