Закон који повећава моћ Вучићу, парламент без улоге, амбасадори без критеријума
Министарство спољних послова, фото Н.Фифић

Закон који повећава моћ Вучићу, парламент без улоге, амбасадори без критеријума

Предложени Нацрт закона о спољним пословима повећава моћ председника Србије, док истовремено маргинализује владу и Народну скупштину. Предложена решења, тврде стручњаци, неће помоћи да се оспособи дипломатија земље, али ће послужити за дисциплиновање дипломатског кадра од стране министра и владајуће странке којој припада.
Минимум времена за јавну расправу и критике да њиме власт само жели да легализује оно што већ имамо у пракси, обележили су и Нацрт закона о спољним пословима. За стручну јавност спорно је више ствари, али пре свега легализација веће моћи председника на уштрб владе и укидање контролне функције Народне скупштине.

Најпре је проблематично што овај нацрт закона у свом образложењу истиче да политика владе зависи од ставова и поступака председника Републике, иако по Уставу спољну политику утврђује и води влада.

– Мислим да је ово начин да се на мала врата легализује оно што имамо у пракси – да се та моћ вођења спољне политике пренесе на председника и да је ово у основи једна маргинализација владе – каже за Истиномер Бранка Латиновић, каријерна дипломаткиња и чланица Форума за међународне односе Европског покрета у Србији.

Са њом је сагласан Вук Вуксановић, истраживач Београдског центра за безбедносну политику (БЦБП), па обоје истичу како би морала да се испита уставност таквих одредаба.

– С обзиром на то да имамо веома доминантну личност на челу државе и на челу владајуће странке, мислим да би било више него потребно да се стручњаци за уставно право озбиљно позабаве усаглашеношћу овог закона са Уставом – каже Вуксановић.

Парламент без улоге

У поређењу са и даље важећим Законом о спољним пословима, предложеним нацртом се смањује надзорна и контролна функција Народне скупштине што је, упозорава Бранка Латиновић, супротно европској пракси, где парламент има улогу да да своје мишљење приликом избора амбасадора.

– Ми смо до сада имали праксу да је обавеза амбасадора да иде пред Спољнополитички одбор скупштине на ‘саслушање’, односно на разговор и то је легитимација да је прошао парламентарне процедуре. На овај начин се и тај минимум улоге парламента у формирању процедура везано за преузимање функције амбасадора једноставно укида, нема је.

Без критеријума за амбасадоре

Истовремено се повећава дискрециона моћ министра спољних послова приликом селекције и запошљавања кадрова, односно нацрт закона предвиђа да министар има право да запошљава у министарству мимо конкурса.

Струка, међутим, упозорава да такво право мора да буде ограничено. Обашка што се, наглашава Латиновић, на амбасадорским позицијама углавном налазе људи који су ван струке и који се махом бирају по политичкој подобности.

– Проблем овог закона је што не дефинише критеријуме за амбасадора, јер сваки досадашњи закон је имао критеријуме да се амбасадор бира међу истакнутим личностима и међу истакнутим стручњацима из области међународног права, спољне политике, економије… Сада немате никакав критеријум, што оставља простор да за амбасадора шаљете кога хоћете.

С друге стране, према њеним речима, похвално је што је нацрт закона дефинисао услове за каријерне дипломате, у смислу да је враћен други језик као критеријум и да је повећан број потребних година радног стажа за одговарајуће звање.

“Надзорник” за дисциплиновање дипломата

За стручну јавност веома је спорно и то што Нацрт закона о спољним пословима уводи функцију дипломатског надзорника, који треба да надзире рад дипломатских представништава и конзулата. Предвиђено је да њега бира министар из реда дипломата који су били амбасадори.

Међутим, иако се у нацрту закона наводи да је главни дипломатски надзорник независан и непристрасан, струка страхује да у пракси то неће изгледати тако.

– То да ли ће бити независан тек ћемо видети. Надзорник звучи као да долази из затвора или из центра за малолетничку деликвенцију. У сваком случају, многе пензионисане дипломате сматрају да ово представља интерно дисциплиновање дипломата од стране министра и индиректно од стране партије којој министар припада – каже Вуксановић.

Да је термин “надзорник” неадекватан, па чак и штетан, сматра и Латиновић, која каже да у нацрт треба вратити главног дипломатског инспектора, који је постојао у свим досадашњим законима, и чији је посао контрола рада и у министарству и у дипломатско-конзуларним представништвима.

Ускраћивање информација јавности

Предложеним законским решењем предвиђено је и да у односима са јавношћу Министарство спољних послова може да ускрати давање информација у складу са прописима којима се уређује тајност података.

Саговорник Истиномера из Београдског центра за безбедносну политику наглашава да министарство мора, као и сваки државни орган, да делује на основу Закона о приступу информацијама од јавног значаја, односно да не може индивидуално да одређује свој ниво тајности.

Бранка Латиновић, чланица Форума за међународне односе Европског покрета у Србији, који је своје коментаре на нацрт послао министарству, подсећа да Закон о спољним пословима мора да буде закон који ће одредити основе спољне политике једне земље, а тога у овом случају “нема уопште”.

Ова каријерна дипломаткиња, која је у служби провела скоро четири деценије, закључује да нацрт закона није добар и да као такав неће помоћи да се оспособи дипломатија земље, односно да се унапреди квалитет рада и омогући напредак струке.

Истиномер

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Поделите вест са пријатељима

Актуелно

Док су корисни идиоти нападали слику на зиду, Вучић укинуо референдумски цензус

Док су корисни идиоти нападали слику на зиду, Вучић укинуо референдумски цензус

Иза измене Закона о референдуму стоји подла намера Александра Вучића да покраде и кривотвори следеће …

Масовни протести у Холандији због нових корона мера владе (видео)

Масовни протести у Холандији због нових корона мера владе (видео)

Више од 20.000 људи окупило се на протестима у Хагу због увођења нових корона мера …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *