Наука и Технологија

Заоставштина великог Милутина Миланковића коначно стиже у Београд

ВЕЛИКАН српске и светске науке Милутин Миланковић могао би коначно да у Србији добије музеј. Иако је своју документацију завештао САНУ, а иза њега остао богат архивски материјал, много важних сведочанстава о Миланковићевом раду расуто је по Европи. Наша жеља је да што више те грађе прикупимо и откупимо и да је сместимо под исти кров. Верујемо да би најбоље место за то била кућа у београдској Професорској колонију у којој је Миланковић живео до смрти 1958. године.

Иницијативу да се чувени српски научник “врати” у свој београдски дом, “Новостима” је открио мр Славко Максимовић, председник Удружења “Милутин Миланковић” у Београду. Жеља Удружења је, каже, да се откупом куће која је сада у приватном власништву обезбеде просторни и инфраструктурни услови за оснивање међународног научно-истраживачког и образовног центра “Милутин Миланковић” с научним парком у дворишту куће.

– Наше удружење је израдило и елаборат о оснивању овог центра који садржи потпуну документацију и процену вредности за откуп и адаптацију куће Милутина Миланковића – каже Максимовић.

– Са овим елаборатом и потпуном документацијом за доделу средстава конкурисали смо код Министарства просвете, на јавном позиву за прикупљање предлога пројеката за ревитализацију и развој истраживања и образовања у јавном сектору. Испунили смо све услове конкурса и сада чекамо резултате.

Београдска кућа Милутина Миланковића, објашњава наш саговорник, налази се у Професорској колонији у Улици Љубомира Стојановића број 9.

– Регистрована је као објекат од посебног значаја и под заштитом је Завода за заштиту споменика културе Београда – прича Максимовић.

– Кућа, међутим, сада има два власника, и нама је врло важно да се о свему договоримо с њима. Године 1927, Милутин Миланковић је ову кућу сам изградио, пошто је изменио типски пројекат по којем су грађене друге куће у Професорској колонији.

У њој је, подсећа, живео и створио научна дела којима је задужио светску астрономију, климатологију, геофизику и математику и, истовремено, афирмисао српску науку. А својом астрономском теоријом о климатским променама, којом је објаснио тајну ледених доба, трајно је задужио светску цивилизацију.

– Верујемо да Милутин Миланковић у Србији и Београду заслужује много више него што данас има – наставља Максимовић.

– “Трагови” његовог живота, научног опуса и богатог грађевинског рада налазе се у архивама, музејима и библиотекама у Даљу, Осијеку, Бечу, Београду, Будимпешти,Фрајбургу, Халеу, Лајпцигу, Минхену…

Заоставштина великог Милутина Миланковића коначно стиже у Београд

Све то, верујемо, треба чувати на једном месту, под истим кровом. Данас, када његово дело све више добија на вредности и актуелности, и будући да постоји потреба за његовим комплекснијим проучавањем, оснивање међународног научно-истраживачког и образовног центра и научног парка баш у његовој београдској кући промовисало би и Србију и српску науку широм света. Зато се надамо да ће нас у овој намери и држава подржати.

Општина Палилула, којој припада Професорска колонија, како каже наш саговорник, већ је изашла у сусрет иницијативи Удружења када је претпрошле године утврдила све чињенице и обезбедила неопходну документацију о кући Милутина Миланковића.

Заоставштина великог Милутина Миланковића коначно стиже у Београд

ИМЕ “ПОЗАЈМИО” НЕБЕСКИМ ТЕЛИМА

КОЛИКО је научни рад нашег великана признат међу светским астрономима и климатолозима, најбоље сведочи то што његово име носи неколико места и тела у свемиру.

У ЧАСТ његовим астрономским достигнућима, 1965. године научници Совјетске академије су један кратер на Месецу назвали “Миланковић”.

ПО њему је, 1973. године, назван и кратер на Марсу, док је шест година касније и астероид “1605” такође добио име “Миланковић”.

Јелена Матијевић, Новости

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Back to top button

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!