Зашто мигранти са Блиског истока иду преко Србије а не преко Бугарске и Румуније и шта је права истина?

0
(0)

Десетине ако не и стотине хиљада миграната са Блиског истока, Африке и Авганистана већ месецима прелазе преко територије Србије. Огромна већина тих људи улази у Европу преко територије чланица ЕУ Бугарске и Грчке. Пут ка западној Европи настављају преко територија Македоније и Србије. Многи се и то са разлогом питају зашто ти мигранти када већ уђу у Бугарску која је члан ЕУ њихов пут ка ЕУ не настављају преко Румуније већ готово сви ка ЕУ иду преко територије Србије. Мигранти иг Грчке која је такође чланица ЕУ пут ка западној Европи настављају преко Македоније и Србије.

Одговор је веома једноставан. Реч је о жестоком криминалу и корупцији у самом врху српске власти који организује пребацивање миграната са Блиског истока преко Србије. У те криминалне послове умешан је сам државни врх и готово комплетно руководство српског МУП-а. На тај начин политичка мафија и криминализовани делови српске полиције дневно зарађују милионе евра од рекета који се наплаћује мигрантима. 

Уместо да поштују Устав и спроводе закон који је јасно дефинисао послове обезбеђивања државне границе где већ члан 1 став 4 Закона о државној граници каже дословце да је посао надлежних органа „спречавања илегалне миграције“ а где сам закон на самом његовом почетку дефинише надлежности државних органа као: „контролу прелажења државне границе (у даљем тексту: гранична контрола) и обезбеђење државне границе“.

У Србији надлежни органи не обезбеђују државну границу већ се баве криминалом из којег стичу материјалну корист правећи огромну штету Републици Србији и свим њеним грађанима. Нити МУП нити Војска Србије обављају послове обезбеђивања државне границе и тренутно се у Србију може ушетати ко хоће. Међу мигрантима са Блиског истока, Африке и Авганистана налазе се на стотине припадника војних, паравојних и терористичких организација. То нису рекла казала приче већ подаци озбиљних организација којима је посао праћење таквих особа. 

Чудно је како се досад нико није запитао како је могуће да милиони људи крену из ратом захваћеног подручја и да пређу на хиљаде километара и да све то буде поприлично организовано и чини се веома добро логистички изведено. Они који су имали прилику да се баве пословима логистике где се са једног дела континетна на други пребацују стотине хиљада и милиони људи знају колико је то захтеван и пре свега скуп посао. Ту је потребно веома презицно планирање и руковођење читавим процесом а трошкови се сигурно мере десетинама ако не и стотинама милиона евра.

Да огроман број људи из Сирије од којих већина пре рата никада није напустила своја села тако лако и брзо нађе пут у централну Европу делује просто невероватно. То је немогуће без добре логистике и логистичке подршке и огромног новца.

Но да се вратимо нашим корумпираним јајараја у власти који су од несреће људи са Блиског истока направили добар посао где свакодневно веровали или не не убирају МИЛИОНЕ ЕВРА. Овде је реч о сведочењу припадника МУП-а који су упућени у читав посао рекетирања миграната а који су спремни и да пред судом потврде своје наводе јер за њих имају и материјалне доказе.

Уместо да заштите и обезбеде државну границу свим могућим средствима као што им Устав и закони налажу део политичара на власти у сарадњи са корумпираним деловима полиције рекетира мигранте а Србији ствара нерешив проблем. ЕУ никада и ничим Србији неће помоћи да реши проблем миграната већ на све могуће начине покушати да што већи део миграната остане у Србији где су имали план да праве велике концетрационе логоре за мигранте. Јавно ЕУ демантује такве планове али у тајности они и даље раде на томе. О томе постоје и докази јер представници ЕУ остварују са појединим припадницима Вучићевог корумпираног режима готово свакодневне контакте који имају за циљ да у Србији остане што више миграната.

Премијер Вучић и припадници његовог режима по ко зна који пут крше Устав и законе Србије и директно раде против интереса Републике Србије а све са циљем стицања материјалне користи. Мигранти једноставно иду кроз Србију и Македонију јер знају да свој прелаз преко наше територије могу да купе.  

Вучића и његову мафију то не занима. Зато премијер Вучића каже да неће против миграната јер му они свакодневно доносе милионски профит а режимски медији продају наручене приче о хуманитарним аспектима мигрантске кризе. Кога више брига за Устав и спровођење закона?

Што не значи да једног дана у будућности неће занимати неку другу власт која ће све одговорне за криминал и корупцију упутити тамо где им је и место. У затвор.

Милинко Милинчић, Србија данас

фото: Танјуг

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Хрвати јавно хвале нову владу Поглавника Вучића, поред премијерке и два министра они би још места у влади

5 (3) Загребачки „Јутарњи лист“ констатује данас да је за Хрватску добра вест да Ивица …

Вучић решио да ухапси себе, бату Андреја и читав главни одбор напредних лопова и сецикеса (видео)

5 (4) Председник Србије Алекдандар Вучић огласио се данас са свог Инстаграм профила „будућностсрбијеав“ и …

21 Коментара

  1. Zasto izbeglice hoce samo i samo u Evropu? Zasto ne traze Tursku koja je bogatija od dobrog dela Evrope? Zasto ne idu u prebogatu Saudijsku Arabiju, Katar i druge bogate arapske drzave? Moze li neko dati odgovor na ova pitanja?

  2. Mиша Јовановић, Сан Дијего, Калифорнија

    Дедо, то је виша математика за тебе. План новог светског поретка је да се дестабилизује Европа.
    Балкан је за то најидеалнији. Пошто ће та цивилизована и богата Европа да се супротстави приливу тих избеглица они ће остати у Србији. Неформално се већ о томе прича. Народе измите се у памет и не дозволите нову катастрофу која се неће решити ни за следећих хиљаду година. Етничка слика Србије ће са заувек изменити.

  3. Ne znam da li je neko u vlasti korumpiran ili ne, ali sasvim sigurno znam, i secam se, da je dosovska i vlas zutih lopova, uklonila vojsku sa granica i propisala da granicu obezbedjuje granicna policija. I slepac zna da ove horde izbeglica organizovano i uz finansijsku pomoc Saudijske Arabije, Amerike i Turske, ide u EU. Ta ista EU im je unistila drzave i domove, i naravno, posledica toga ce biti da ce morati da ih primi. Po obicaju, Amerika svo zlo na svetu pokrene a onda izvuce dupe. Ne mogu izbeglice da preplivaju Atlantski ili rihi okean da bi dosle kod njih. Mi smo opet koletaralna steta, ili su konacno pronasli nacin da jednom za uvek asimiliraju srbe i ucutkaju.

    • Čekaj malo bre! Vojsku sklonila, kako ti kažeš, lopovska dosovska vlast i vlast žutih lopova pa postavila policiju da čuva granice. Jel’ si tako rakaop ili nisi?

      PA ŠTO BRE MAMLAZE JEDAN TA POLICIJA NE ČUVA GRANICE?????? Koja razlika vojska ili policija, deder objasni mi molim te???? I ko čuva granice u Grškoj, Bugarskoj, Makedoniji, Mađarskoj pa su i tamo ilegalni prelasci svakodnevno i to u hiljadama???? Žuta lopovska vlast ili njihove pogranične snage bilo vojne bilo policijske???? Da ima botova na B-92 to znam ali da ih i ovde nađem to nisam mogao da zamislim!

      ( I pročitaj tekst još jednom, dva, tri puta…. Valjda ćeš shvatiti šta je napisano)

    • A to što TI NE ZNAĐŠ da li je neko u vlasti korumpiran, ja ću da ti kažem. Saznaće se, majstore kad proradi mastan konopac i kad krene kićenje drvoreda od Terazija do Slavije a što je nesrećnmi Z. Đinđić sprečio Oktobra 2000. i što ga je kasnije koštalo glave. Da je to tada urađeno, svako ko bi poželeo da uvali guzicu u udobnu fotelju vlasti imao bi na umu da konopac opasno žulja kad se nađe na 5 cm ispod brade…

  4. Kakav je ovo fasisticki clanak?! Oni beze preko Srbije zato sto ih i Grckoj, Bugarskoj i RUmuniji maltretiraju i pljackaju.Srecom nisu svi Srbi kao pisci ovog clanka. Jasno, autori ovog clanka nece nikog ubiti ali zato im je cilj da podstaknu na mrznju i asilje nad migrantima. Nije bitna nacija nego da li si covek ili necovek.

  5. Izgleda da manjine koje dominiraju u državnim organima Republike Srbije ne mogu više da tolerišu da srpski narod bude većinski u državi koja se zove Srbija, uostalom prava koja prosečni građanin srpske nacionalnosti ostvaruje u Srbiji u poslednjih 10 godina su daleko ispod nivoa drugih etničkih grupa i zbog toga su neki postali isuviše bezobrazni. Otadle ovaj kriminalni pokušaj brze hibridne promena etničke strukture u Srbiji. Realizatori ovog projekta ne vide ništa sporno jer su svi koji ovo odrađuju bogato plaćeni da to rade, tj da ne rade svoj posao prema Ustavu i zakonu.

  6. e kako god, ovo je sramota!! Nasi pradjedovi se u grobu prevrcu…iz amerike dosli,mada ni tamo nisu lep hleb jeli, biti zivi bedem…ccc a mi se sami sa sobom borimo!!! e Srbijo jadni smo

  7. u sustini sve je tacno sto je gospodin naveo u tekstu ali nije jedno…u tekstu kaze da policija i vojska ne rade svoj posao tj ne cuvaju granicu..gospodin verovatno nije upoznat da vojska srbije nije na granici od 2005 godine…ja sam bio predposlednja klasa granicara koji su cuvali granice nase zemlje tada je ovako nesto bilo nezamislivo….

    • I danas da si na tom istom mestu morao bi da ih propustis i da se eventualno slikas sa njima za fb. Kao da se ti nesto pitas,kao da se vosjka nesto pita. Ne budi smesan i ne glumi mi heroja.

  8. Некад ни мува није могла прећи државну границу ,а од како је дошла демократија, нема више ни границе, ни војске ни милиције, а очигледно ни државе, већ све лопов до лопова.

  9. Plan se sprovodi uspesno- Mi treba da nestanemo sa ovih prostora.To zele oni koji nam „doziraju“ stanovnistvo vise od sto godina unazad. Protiv Srpskog naroda sve je dozvoljeno jer je etnicki zilav i star i do skoro samosvestan. G.Princip nije bio Srbin, ubacen je sa zadatkom da da povod za napad na Srbiju. Jedino on nije ubijen(od zaverenika) nego je „odveden u inostrani zatvor da tamo u strasnim mukama umire“ Komunizam je smisljen na zapadu ali je instaliran samo u ovom delu evrope, slucajno? Bombardovani smo od „saveznika“ mnogo cesce u novijoj istoriji nego od neprijatelja,slucajno? Unistili su nam zemlju „zbog Milosevica“ slucajno? marionetske vlasti se smenjuju od 2000-te godine slucajno?
    Srbiju ruze omalovazavaju i osudjuju da ugrozava prava manjinama dok iz svojih zemalja proteruju po hitnom postupku (narocito Cigane)slucajno? Planski preko izdajnicke vlasti u Srbiji salju stotine hiljada „emigranata“ a u Srbiji narod sve gladniji, o nezaposlenosti da ne pricamo, a oni svoje zemlje ogradjuju
    da nebi primali te ljude

  10. III srpski ustanak, protiv domacih dahija – IZDAJNICKE VLASTI, kasni odavno …

  11. Svi smo mi ovde ljudi i sve mi razumemo, ali mi nemamo ni za sebe a ne za azilante! I otkuda sad oni idu preko nase zemlje, a medju azilantima najmanje je pravih azilanata iz Sirije. Medju njima ima i terorista i razbojnika i bolesnih (jer ih niko ne kontrolise na granici od zdravstvenih radnika), a kazu tako se prenela i variola vera. Pa, sta cemo mi sa njima kad ostanu jer im nasa „pametna“ vlast daje privremeni azil, pa ce ih nama vrattiti iz EU. Moramo nesto da uradimo, jer ovu nasa potkupljivu vlast nista ne interesuje osim zarade, a kada krenu da nas napadaju, da nam ulaze nasilno u kuce da bi oteli nesto da pojedu onda ce biti kuku lele, a sada svi cutimo!!!

  12. Свети Владико Николају и Светитељу Саво, молите Бога за нас, да се анђели са неба спусте, да загрле земљу Србију,
    да се опет служи Света Литургија у Небесном Царству Христовоме и Србија кличе – Алилуја!

  13. Svaka vam se pozlatila. Ovakvi korov-izdajnici nam izgleda samo uspevaju. Neko cudno djubrivo koristimo u Srbiji danas?!
    Nadam se da cemo doziveti vreme ciscenja nasih ognjista i njiva.
    I znate kako je:

    „Сваки свога убијте субашу!

    A znate odakle je ovo?
    SVI SMO TO UCILI U SRPSKIM SKOLAMA KOJE SMO POHADJALI. JESMO LI ZABORAVILI?!

    Почетак буне против дахија

    Боже мили! Чуда великога!
    Кад се ћаше по земљи Србији,
    По Србији земљи да преврне
    И да друга постане судија,
    Ту кнезови нису ради кавзи,;
    Нит’ су ради Турци изјелице,
    Ал’ је рада сиротиња раја,
    Која глоба давати не може,
    Ни трпити Турскога зулума;
    И ради су Божиј угодници,;
    Јер је крвца из земље проврела,
    Земан дош’о ваља војевати,
    За крст часни крвцу прољевати,
    Сваки своје да покаје старе.
    Небом свеци сташе војевати;
    И прилике различне метати
    Виш’ Србије по небу ведроме;
    ‘Ваку прву прилику вргоше:
    Од Трипуна до светога Ђурђа
    Сваку ноћцу месец се ваташе,;
    Да се Србљи на оружје дижу,
    Ал’ се Србљи дигнут’ не смједоше.
    Другу свеци вргоше прилику:
    Од Ђурђева до Дмитрова дана
    Све барјаци крвави идоше;
    Виш’ Србије на небу ведроме,
    Да се Србљи на оружје дижу,
    Ал’ се Србљи дигнут’ не смједоше.
    Трећу свеци вргоше прилику:
    Гром загрми на светога Саву;
    Усред зиме, кад му време није,
    Сину муња на часне вериге,
    Потресе се земља од истока,
    Да се Србљи на оружје дижу,
    Ал’ се Србљи дигнут’ не смједоше.;
    А четврту вргоше прилику:
    Виш’ Србије на небу ведроме
    Увати се сунце у прољеће,
    У прољеће на светог Трипуна,
    Један данак три пута се вата,;
    А три пута игра на истоку.
    То гледају Турци Бијограци,
    И на града сви седам дахија:
    Аганлија и Кучук-Алија,
    И два брата, два Фочића млада,;
    Мехмед-ага и шњиме Мус-ага,
    Мула Јусуф велики дахија,
    Дервиш-ага грацки таинџија,
    Старац Фочо од стотине љета,
    Све седам се састало дахија;
    Бијограду на Стамбол-капији,
    Огрнули скерлетне бињише,
    Сузе роне, а прилике гледе:
    „Ала кардаш! Чуднијех прилика“
    „Оно, јолдаш, по нас добро није.“;
    Па од јада сви седам дахија
    Начинише од стакла тепсију,
    Заграбише воде из Дунава,
    На Небојшу кулу изнесоше,
    Наврх куле вргоше тепсију,;
    У тепсију зв’језде поваташе,
    Да гледају небеске прилике,
    Што ће њима бити до пошљетка,
    Око ње се састаше дахије,
    Над тепсијом лице огледаше;;
    Кад дахије лице огледаше,
    Све дахије очима виђеше,
    Ни на једном главе не бијаше.
    Кад то виђе све седам дахија,
    Потегоше наџак од челика,;
    Те разбише од стакла тепсију,
    Бацише је низ бијелу кулу,
    Низ бијелу кулу у Дунаво,
    Од тепсије нек потрошка нема,
    Па од јада сви седам дахија;
    Пошеташе брижни невесели
    Низ Небојшу кулу Јакшићеву,
    Одшеташе у каву велику,
    Пак сједоше по кави великој,
    Све сједоше по кави великој,
    Све сједоше један до другога,;
    Старца Фочу вргли у зачеље,
    Бијела му брада до појаса,
    Пак повика све седам дахија:
    „К нама брже, хоџе и ‘ваизи!
    „Понесите књиге инџијеле,
    „Те гледајте, што вам књиге кажу,
    „Што ће нама бити до пошљетка.“
    Потекоше хоџе и ‘ваизи,
    Донесоше књиге инџијеле;
    Књиге гледе, грозне сузе роне,;
    Дахијама овако говоре:
    „Турци, браћо, све седам дахија“
    ‘Вако нама инџијели кажу:
    „Кад су ‘наке бивале прилике
    „Виш’ Србије по небу ведроме,;
    „Ев’ од онда пет стотин’ година,
    „Тад је Српско погинуло царство,
    „Ми смо онда царство задобили,
    „И два влашка цара погубили:
    „Константина насред Цариграда;
    „Украј Шарца, украј воде ладне,
    „И Лазара на пољу Косову;
    „Милош уби за Лазу Мурата,
    „Ал’ га добро Милош не потуче,
    „Већ све Мурат у животу бјеше,;
    „Док ми Српско царство освојисмо,
    „Онда себи везире дозива:
    „Турци браћо, лале и везири!
    „Ја умријех, вама добих царство,
    „Него ово мене послушајте,;
    „Да вам царство дуговјечно буде:
    „Ви немојте раји горки бити,
    „Веће раји врло добри буд’те;
    „Нек је харач петнаест динари,
    „Нек је харач и тридесет динари;;
    „Не износ’те глоба ни пореза,
    „Не износ’те на рају биједа;
    „Не дирајте у њихове цркве,
    „Ни у закон, нити у поштење;
    „Не ћерајте освете на раји,;
    „Што је мене Милош распорио,
    „То је срећа војничка дон’јела:
    „Не може се царство задобити,
    „На душеку све дуван пушећи;
    „Ви немојте рају разгонити;
    „По шумама, да од вас зазире,
    „Него паз’те рају к’о синове,
    „Тако ће вам дуго бити царство;
    „Ако л’ мене то не послушате,
    „Већ почнете зулум чинит’ раји,;
    „Ви ћет’ онда изгубити царство. –
    „Цар умрије, а ми остадосмо,
    „И ми нашег цара не слушасмо,
    „Већ велики зулум подигосмо:
    „Погазисмо њихово поштење,;
    „Свакојаке б’једе износисмо,
    „И гријоту Богу учинисмо,
    „Сад су ‘наке постале прилике,
    „Сад ће нетко изгубити царство;;
    „Не бојте се краља ни једнога,
    „Краљ, на цара ударити не ће,
    „Нити може краљевство на царство,
    „Јер је тако од Бога постало;
    „Чувајте се раје сиротиње;;
    „Кад устане кука и мотика,
    „Биће Турком по Медији мука,
    „У Шаму ће каде проплакати,
    „Јера ће их раја уцв’јелити.
    „Турци браћо све седам дахија!;
    „Тако наши инџијели кажу,
    „Да ће ваше куће погорети,
    „Ви дахије главе погубити;
    „Из огњишта пронић’ ће вам трава,
    „А мунаре попаст’ паучина,;
    „Не ће имат’ ко језан учити;
    „Куд су наши друми и калдрме,
    „И куда су Турци пролазили
    „И с коњскијем плочам’ задирали,
    „Из клина ће проникнути трава,;
    „Друмови ће пожељет’ Турака,
    „А Турака нигде бити не ће,
    „Тако књиге инџијели кажу.“
    Кад то чуше сви седам дахија,
    Све дахије ником поникоше,;
    И преда се у земљу поглаше,
    С књигом не зна нико бесједити,
    Ни како ће књизи одказати.
    Старац Фочо подавио браду,
    Па је б’јелу са зубима гризе,;
    Ни он не зна с књигом бесједити,
    Већ се и он томе послу чуди;
    Не пониче Фочић Мехмед-ага,
    Не пониче, већ јунак покличе:
    „Дишер море, хоџе и ваизи!;
    „Молт’те Бога и језан учите
    „Сваки данак а све по пет пута,
    „Не брин’те се нама дахијама:
    „Док је нама здравља и памети,
    „И док нам је биоградског града,;
    „Ми смо кадри управити градом,
    „Око града сиротињом рајом.
    „Кад краљеви на нас војштит’ не ће,
    „Како ће нам раја досадити,
    „Кад нас има у седам дахија,;
    „У свакога по магаза блага?
    „Каква блага? Све мека дуката,
    „А све пуста блага лежећега;
    „У нас, браћо, четири дахије,
    „Аганлије и Кучук-Алије,;
    „И у мене и Мула-Јусуфа,
    „У свакога има пуста блага
    „Небројена по двије магазе;
    „Нас четири када устанемо,
    „Устанемо на ноге лагане,;
    „А магазе с благом отворимо,
    „Просућемо рушпе по калдрми,
    „На дукате покупити војску;
    „Нас четири велике дахије
    „На четверо разд’јелити војску,;
    „На четверо к’о четири брата,
    „Поћи ћемо из нашега грда
    „Кроз нашије седамн’ест нахија,
    „Исјећ’ ћемо све Српске кнезове,
    „Све кнезове, Српске поглавице,;
    „И кметове, што су за потребе,
    „И попове Српске учитеље,
    „Само луду ђецу оставити,
    „Луду ђецу од седам година,
    „Пак ће она права бити раја,;
    „И добро ће Турке послужити.
    „Док погубим кнеза Палалију
    „Из лијепа села Бегаљице,
    „Он је паша, а ја сам субаша.
    „Док погубим и Јована кнеза;
    „Из Ландова села маленога,
    „Он је паша, а ја сам субаша;
    „И Станоја кнеза из Зеока,
    „Он је паша, а ја сам субаша.
    „Док погубим Стеву Јаковљева;
    „Из Лијевча гн’језда хајдучкога,
    „Он је паша, а ја сам субаша;
    „И Јована кнеза из Крснице.
    „Док погубим до два Чарапића
    „Из потока Б’јелог од Авале,;
    „Кој’ су кадри на Врачар изићи,
    „У Биоград Турке затворити,
    „Он је’ паша, а ја сам субаша.
    „Док погубим Црнога Ђорђија
    „Из Тополе села поносита,;
    „Који с Бечким тргује ћесаром,
    „Он је кадар сву џебану купит’
    „Од бијела града Варадина,
    „И оружје, што је за потребе,
    „Он је кадар на нас завојштити,;
    „Он царује, а ја субашујем.
    „Док погубим протопоп’ Николу
    „Из лијепа села Ритопека,
    Он пашује, а ја субашујем.
    „Док погубим Ђорђија Гузоњу;
    „И његова брата Арсенија
    „Из лијепа села Жељезника,
    „Кој’ је кадар Топчидер затворит’:
    „Док погубим протопопа Марка
    „Из лијепа села Остружнице,;
    „Он је паша, а ја сам субаша.
    „Док погубим до два игумана,
    „Аџи-Ђеру и Аџи-Рувима,
    „Који знаду злато растапати
    „И са њиме ситне књиге писат’,;
    „Нас дахије цару опадати,
    „Око себе рају сјетовати,
    „Они паше, а ми смо субаше.
    „Док погубим Бирчанин-Илију,
    „Обор-кнеза испод Међедника,;
    „Ево има три године дана,
    „Од како се врло посилио:
    „Кудгођ иде, све кр’ата јаше,
    „А другога у поводу води;
    „Он буздован о ункашу носи,;
    „А бркове под калпаком држи,
    „Он Турчину не да у кнежину,
    „Кад Турчина у кнежини нађе,
    „Топузом му ребра испребија,
    „А кад Турчин стане умирати,;
    „А он виче на своје хајдуке:
    „“Море, слуге! тамо пашче бац’те,
    „“Ђе му гавран кости наћи не ће.““
    „А кад нама порезу донесе,
    „Под оружјем на диван изиђе,;
    „Десну руку на јатаган метне,
    „А лијевом порезу додаје:
    „“Мехмед-ага, ето ти порезе,
    „“Сиротиња те је поздравила,
    „“Више теби давати не може.““;
    „Ја порезу започнем бројити,
    „А он на ме очима стријеља:
    „“Мехмед-ага! зар ћеш је бројити?
    „“Та ја сам је једном избројио.““
    „А ја више бројити не смијем,;
    „Већ порезу украј себе бацим,
    „Једва чекам, да се скине б’једа,
    „Јер не могу да гледам у њега;
    „Он је паша, а ја сам субаша.
    „Док погубим кнеза Грбовића;
    „Из лијепа села Мратишића,
    „Он је паша, а ја сам субаша.
    „Док погубим и Алексу кнеза
    „Из лијепа села Бранковине,
    „И Јакова брата Алексина:;
    „Цар и ћесар кад се завадише,
    „Код ћесара обрштери бише,
    „И носише од злата кашкете,
    „Попл ‘јенише све Турске паланке,
    „Поробише, ватром попалише,;
    „Цар и ћесар кад мир учинише,
    „А они се цару предадоше.
    „И код цара кнезови посташе,
    „Млоге Турке цару опадаше,
    „Седам паша, што су опаднули,;
    „Опаднули, па их поморили;
    „Они паше, а ми смо субаше.
    „Док погубим кнеза Тавнавскога,
    „Из Љутица Станка обор-кнеза;
    „Док погубим кнеза Мачванскога,;
    „С Богатића Мартиновић-Лазу,
    „Он је паша, а ја сам субаша.
    „Док погубим кнеза Поцерскога,
    „С Метковића Ружичић-Мијајла,
    „Он је паша, а ја сам субаша.;
    „Док запалим Рачу украј Дрине,
    „И погубим Аџи-Мелентија,
    „Кој’ је иш’о преко мора сињег,
    „Те је влашку ћабу полазио,
    „Пак се узгред у Стамбол свратио,;
    „И од цара ферман излагао
    „За стотину жутијех дуката,
    „Да власима богомољу гради,
    „Да је гради за седам година,
    „Начини је за годину дана,;
    „Ево има шест година дана
    „Како зида покрај цкрве куле,
    „А у куле набавља џебану
    „И по мраку топове привлачи;
    „Видиш, јолдаш, да се нечем’ нада!;
    „Пак ћем’ онда заћи кроз нахије,
    „Те исјећи све Српске кметове,
    „Како би нам раја додијала?“
    Све дахије на ноге скочише,
    Мемед-аги сви се поклонише:;
    „Фала јолдаш, Фочић Мемед-ага!
    „Твоја памет пашовати може,
    „Ми ћемо те пашом учинити,
    „Тебе ћемо свагђе послушати.“
    Старац Фоча поче говорити:;
    „Нуто момка! и нуто памети!
    „С којом ријечи на пашалук сједе!
    „Узми синко, Фочић Мехмед-ага,
    „Узми сламе у бијелу руку,
    „Мани сламом преко ватре живе:;
    „Ил’ ћеш ватру са тим угасити,
    „Или ћеш је већма распалити?
    „Ви можете, и Бог вам је дао,
    „Тако силну покупити војску,
    „И поћ’ћете, синко, кроз нахије;;
    „Једног кнеза преварит’ можете
    „И на вјеру њега домамити;
    „Своју ћете вјеру изгубити,
    „Једног посјећ’, а два ће утећи,
    „Два пос’јеци, четири одоше,;
    „Они ће вам куће попалити,
    „Ви дахије од њих изгинути.
    „Ал’ ви тако немојте радити,
    „Него мене старца послушајте:
    „Ја сам глед’о у нашем инџилу,;
    „Ово, пише, дуго бити не ће,
    „Него ће се пром’јенити царство,
    „Већ се, синко, подобрите раји:
    „Од харача раји отпустите,
    „Нек је харач, к’о што Мурат рече:;
    „Прођите се глоба и пореза;
    „С кнезовима ви се побратите,
    „Кнезовима ате поклањајте,
    „Кметовима осредње парипе,
    „С поповима у дослуку буд’те,;
    „Не би л’ и ми уз њих преживљели,
    „Јера наше дуго бити не ће.
    „А шо ће нам више пусто благо?
    „Да мељете, изјест’ не можете.“
    Ал’ говори Фочић Мемед-ага:;
    „Мој бабајко, не слушам те стари.“
    То изрече, а на ноге скочи,
    И за њиме остале дахије,
    Пак на граду бацише топове,
    На дукате покупише војску,;
    Њи четири велике дахије:
    Аганлија и Кучук-Алија,
    Мула-Јусуф, Фочић Мемед-ага,
    На четворо разд’јелише војску,
    Њи четири, к’о четири брата,;
    пак на граду отворише врата,
    И одоше с војском по тефтишу
    Кроз њихових седамн’ест нахија.
    Првог Српског кнеза преварише:
    Домамише кнеза Палалију;
    И у Гроцкој њега погубише;
    И Станоја кнеза из Зеока
    Преварише, па га погубише
    У његову двору бијеломе.
    Преварише Марка Чарапића,;
    Преварише, те га погубише;
    И Гагића Јанка буљубашу
    Из Болеча села маленога;
    Погубише кнеза Теофана
    Из Орашја Смедеревске на’је;;
    Та и кнеза Петра из Ресаве,
    Преварише Мата буљубашу
    Из Липовца близу Крагујевца,
    Те и њега млада погубише,
    Моравцима цркви допадоше,;
    И ту Аџи-Ђера погубише,
    А Рувима у град опремише,
    И у граду њега погубише.
    Мехмед-ага у Ваљево дође:
    Грбовић се бјеше осјетио,;
    Па Грбовић на страни побјеже,
    И дође му обор-кнез Алекса,
    И дође му Бирчанин Илија,
    Обојицу вата Мемед-ага,
    Бијеле им савезао руке,;
    Па их води на мост Колубари;
    А кад виђе обор-кнез Алекса,
    Да ће Турци оба погубити,
    Тад он рече Фочић Мемед-аги:
    „Господару Фочић Мехмед-ага!;
    „Поклони ми живот на мејдану,
    „Ево теби шест кеса блага.“
    Мемед-ага говори Алекси:
    „Не могу те, Алекса, пустити,
    „Да ми дадеш и сто кеса блага.“;
    Ал’ бесједи Бирчанин Илија:
    „Господару, Фочић Мехмед-ага!
    „Ево теби и сто кеса блага,
    „Поклони ми живот на мејдану.“
    Вели њему Фочић Мехмед-ага:;
    „Не будали, Бирчанин Илија!
    „Тко би горског упустио вука?“
    Мехмед-ага викну на џелата
    Џелат трже сабљу испод скута,
    Те Илији одсијече главу;;
    А Алекса сједе на ћуприју,
    Па овако поче говорити
    „Бог убио сваког ришћанина,
    „Који држи вјеру у Турчину!
    „Ах Јакове, мој рођени брате!;
    „Ти не држи вјере у Турцима,
    „Ђе с’ удесиш, удри се с Турцима.“
    Још Алекса говорити шћаше,
    Али џелат говорит’ не даде,
    Трже сабљу, одс’јече му главу.;
    Када до два кнеза погибоше
    На ћуприји насред Колубаре:
    Кнез Алекса, Бирчанин Илија;
    Аџи-Рувим насред Београда,
    Једног дана, а једнога часа:;
    Виш’ њих јарко помрчало сунце.
    Мехмед-ага конаку похити,
    Не би л’ још ког Срба застануо,
    Да још бира ђеког да пос’јече.
    Ал’ кад Срби жалост опазише,;
    Из чаршије на мах побјегоше,
    Мемед-аги ниједан не дође.
    Кад то виђе Фочић Мемед-ага,
    Одмах позна, до горе уради,
    И одмах се бјеше покајао,;
    Ал’ се веће доцкан покајати,
    Већ повика дванаест делија,
    И Узуна свога кавеџију:
    „Чујете ли, моји соколови!
    „Брзо добре коње посједните,;
    „Пак трчите у село Тополу,
    „Не би л’ Црног погубили Ђорђа:
    „Ако ли нам сад утече Ђорђе,
    „Нека знате, добра бити не ће.“
    Кад то чуше дванаест делија,;
    Одмах добре коње посједоше,
    И пред њима Узун кавеџија,
    Отидоше у село Тополу
    У суботу уочи неђеље;
    На освитак неђељи дођоше;
    Прије зоре и бијела дана,
    И Ђорђијне опколише дворе,
    Ударише с обадвије стране,
    А са двије стране повикаше:
    „Изиђ’ амо, Петровићу Ђорђе!“;
    Тко ће љута змаја преварити?
    Тко ли њега спаваћива наћи?
    Ђорђе се је јунак научио
    Прије зоре свагда уранити,
    Умити се и Богу молити,;
    И попити почашу ракије:
    Бјеше Ђорђе прије уранио
    И отиш’о у доње подруме.
    Када виђе око куће Турке,
    Он се њима јавити не ћеде.;
    Јави им се млада Ђорђијница:
    „Да Бог с вама, Турци, ноћас био!
    „Што тражите овђе у то доба?
    „Ђорђе сада пред кућом бијаше,
    „Ту сад бјеше, пак некуд отиде,;
    „А ја не знам, куд је отишао.“
    А то Ђорђе и гледа и слуша.
    Кад је Ђорђе избројио Турке,
    Чашу попи, а пушку потпраши,
    Узе доста праха и олова,;
    Па изиђе својему обору
    Међу своји дванаест чобана;
    А кад дође, чобане избуди,
    И овако чобанима рече:
    „Браћо моја, дванаест чобана!;
    „Устаните, обор отворите,
    „Из обора ишћерајте свиње,
    „Нека иду, куда коме драго;
    „А ви браћо, мене послушајте,
    „И шарене пушке потпрашите;;
    „Ако Бог да, те се оно стече,
    „Што сам данас радит’ наумио,
    „Честите ћу вас све учинити,
    „Оковати у сребро и злато,
    „А у свилу обућ’ и кадиву.“;
    Сви чобани једва дочекаше,
    Ишћераше свиње из обора,
    Пак шарене пушке потпрашише
    На мах они за Ђорђем пођоше.
    Оде Ђорђе право своме двору,;
    А кад Турке с чобанима виђе,
    Онда Ђорђе овако говори:
    „Чујете ли, дванаест чобана!
    „Сваки јако глајте по Турчина,
    „Ал’ немојте пушака метати,;
    „Докле моја најприје не пукне,
    „Ја ћу гледат’ Узуна Мемеда,
    „Виђећете, што ћ’ од њега бити.“
    То изрече Петровићу Ђорђе,
    Земљи паде, пушци огањ даде,;
    Пуче пушка, остат’ пуста не ће;
    Ђе је глед’о, Ђорђе погодио,
    Мртав паде Узун са кулаша.
    Кад то виђе дванаест чобана,
    На мах пуче дванаест пушака,;
    Мртви паде онђе шест Турака,
    Шесторица на коњма побјеже.
    На мах Ђорђе викну по Тополи,
    Те сакупи јоште више друштва,
    Све по трагу Турке поћераше,;
    До Сибнице села доћераше,
    И ту Турци у хан побјегоше,
    Ками мајци да остати могу!
    Ту их Ђорђе опколи са друштвом,
    Па он викну у село Сибницу,;
    Сибничани сви му долећеше;
    ту се саста стотина јунака,
    На мах Србљи хана запалише,
    И тројица Турак’ изгорјеше,
    А тројица пред њих истрчаше,;
    И Србини сва три погубише.
    На све стране Ђорђе књиге посла
    У свих градских седамн’ест нахија
    На кметове селске поглаваре:
    „Сваки свога убијте субашу;;
    „Жене, ђецу у збјегове кријте.“
    Кад то чуле Српске поглавице,
    На мах они послушаше Ђорђа:
    Сви скочише на ноге лагане,
    Припасаше свијетло оружје,;
    Сваки свога убише субашу,
    Жене, ђецу у збјег одведоше,
    Кад је Ђорђе Србље узбунио
    И с Турцима веће завадио,
    Онда Ђорђе прође кроз нахије,;
    Па попали Турске карауле,
    И обори турске тефериче,
    и удари на Турске паланке,
    Све паланке он Турске попали,
    Женско, мушко, све под мач удари,;
    Тешко Србље с Турцима завади.
    Турци мисле, да је раја шала,
    Ал’ је раја градовима глава;
    Уста раја к’о из земље трава.
    У градове саћераше Турке;;
    Трчи Ђорђе од града до грда,
    И грађане свагђе довикује:
    „Чујете ли, ви Турци грађани!
    „На градов’ма отварајте врата,
    „Измеђ’ себе дајте зулумћаре,;
    „Ак’ хоћете мирни да будете,
    „Да градова цару не кваримо:
    „Јер ако их ви дати не ћете,
    „Измеђ’ себе Турке зулумћаре,
    „Те градове раја начинила,;
    „Градила их по девет година,
    „Кадра их је за дан оборити
    „И са царем кавгу заметнути;
    „А када се с царем завадимо,
    „Да устане сви седам краљева,;
    „Да нас мире, помирит’ нас не ће;
    „Бићемо е, море, до једнога.“
    Тад грађани сузе прољеваху,
    И Ђорђији ‘вако говораху:
    „Бег Ђорђије, од Србије главо!;
    „Даваћемо штогод раја иште,
    „Не кварите царевих градова,
    „Ни са царем замећите кавге,
    „Ми ћемо Турке зулумћаре.“
    Па грађани устадоше Турци,;
    На градов’ма отворише врата
    Измеђ’ себе дају зулумћаре,
    Зулумћаре изјелице Турке,
    Предају их у Србињске руке.
    Боже мили и Богородице!;
    Када Србљи докопаше Турке
    Зулумћаре у бијеле руке,
    Па их сташе Србљи разводити
    Преко поља без свијех хаљина,
    Без ћурака и без антерија,;
    Без сарука, у малим капама,
    Без чизама и без јеменија,
    Голе, босе топузима туку:
    „Море, баша! кам’ пореза наша'“
    У по поља Ђорђе сабљу вади,;
    Зулумћарске одсијеца главе.
    А кад Ђорђе исијече Турке,
    Исијече Турке зулумћаре,
    Онда Ђорђе у градове уђе;
    Што би Турак’ по градов’ма б’јелим,;
    Што би Турак за сјече, ис’јече;
    За предаје што би, то предаде;
    За крштења што би, то искрсти.
    Кад је Ђорђе Србијом завлад’о,
    И Србију крстом прекрстио,;
    И својијем крилом закрилио
    Од Видина пак до воде Дрине,
    Од Косова те до Биограда,
    ‘Вако Ђорђе Дрини говорио:
    „Дрина водо! племенита међо;
    „Измеђ’ Босне и измеђ’ Србије!
    „Наскоро ће и то време доћи,
    „Када ћу ја и тебека прећи
    „И честиту Босну полазити.“

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Send this to a friend