ЗДРАВСТВО: Беда у Србији је таква и толика да сами морамо да купујемо газе и каниле

ЗДРАВСТВО: Беда у Србији је таква и толика да сами морамо да купујемо газе и каниле

Породилиште у Пасјану у Косовском Поморављу, које је недавно отворено уз велику помпу, још није примило ниједну трудницу, јер је вода у установи бактериолошки неисправна. Ово је само један од примера са каквим се проблемима сусрећу медицинске установе.

У многим болницама и домовима здравља у Србији тренутно нема потрошног материјала, неки кубуре са недостатком лекова, поједини немају грејање, а ту су и установе у којима су веома лоши услови и за пацијенте и за медицинаре. Потрошног материјала у многим здравственим установама нема из више разлога: једнима је због дуговања блокиран рачун, па немају одакле да га плате, код неких руководиоци нису на време расписали тендер за набавку, а многи се суочавају и са обарањем конкурса за набављање потрошног материјала, па процес жалби и расписивање новог тендера траје унедоглед.

Примаријус др Невенка Димитријевић, пи-ар Секције опште медицине Српског лекарског друштва, напомиње да у већини домова здравља много тога неопходног нема, попут ампутираних лекова и других препарата без којих се не може помоћи у хитним случајевима. Ради се уз помоћ „штапа и канапа”, додаје она, а посебан проблем су лоши услови за боравак.

– Неки лекови су незаменљиви, па молимо бога да се нешто не догоди пацијенту када њих нема. Дешава се да лекари и сестре од својих пара купују газе и лекове како болесници не би били у губитку. Домови здравља немају довољне количине средстава за хигијену, а у многим установама инсталације су лоше. Све више установа ће имати проблема са блокадом рачуна, јер директори немају довољно знања да се изборе са свим недаћама. У болницама нема довољно лекова и често се пацијентима каже да морају да их донесу. Мислим да су деведесете године прошлог века биле боље него што је сада случај, јер су тада пацијенти, упркос малим платама, могли да набаве материјал, а сада многи немају ни динара уштеђевине – тврди др Димитријевић.

У неким установама пацијенти су принуђени да доносе од куће газу или канилу како би добили медицински третман. Професор др Зоран Радовановић, директор Клиничког центра „Ниш”, појашњава да готово стално гледа примедбе пацијената и тако види шта недостаје.

– Када се набавља материјал, дешава се да тендери падају и да се развуку на неколико месеци, јер се улажу жалбе. Набавили смо скупе лекове да то пацијенти не би куповали, јер је много боље да особа, ако треба, купи канилу која кошта 40 динара, а не скупоцени медикамент. Никога још нисмо вратили са операције. Проблем је што ми, на пример, набавимо онолико канила или газа колико је потребно за наше пацијенте, али трећина болесника коју лечимо стигне из других градова због тешких операција, па се тај материјал потроши. Било би у реду да болнице из других градова заједно са пацијентом шаљу и материјал, јер ми добијамо 400 милона динара мање ове године за потрошни и уградни материјал – каже др Радовановић.

Наш саговорник, ипак, сматра да се не враћамо у деведесете, јер је ситуација другачија него што је била некада, али да би се ојачао здравствени систем треба изједначити приватне и здравствене установе, а лекари морају да преломе да ли ће радити у државној или приватној пракси.

– Апелујем да се на део набавке за лекове обрати пажња, да нас Агенција за лекове не кочи са процедурама и добављачи са жалбама за тендере. Трудимо се да радимо све због пацијената, чак смо успели 212 милиона динара да „довучемо” у донацијама у КЦ „Ниш” прошле и претпрошле године – додао је др Радовановић.

У Клиничком центру Војводине појашњавају да, за сада, имају у довољној количини потрошног материјала за болничке пацијенте, као и да с обзиром на то да Републички фонд за здравствено осигурање опредељује средства за имплантате у ортопедији на основу учинка у претходном периоду, за ову годину имају довољно новца.

– Нажалост за ову годину имамо мање опредељених средстава од претходне године за сочива код операција катаракти на очима. Поједине болнице у Војводини су престале да раде операцију катаракте, па је велики притисак на Клинику за очне болести КЦВ. Трудићемо се да анексним уговором РФЗО добијемо довољну количину – истичу у овој установи.

У Министарству здравља напомињу да велику улогу у решавању овог проблема имају руководиоци установа, јер морају на време да расписују тендере и утичу на побољшање рада.

————————————————————

Министарство здравља дугује КЦС-у

Највећа здравствена установа у Србији, Клинички центар Србије, ставила је тачку на прошлу годину без икаквих финансијских губитака. Професор др Миљко Ристић, директор установе, тврди да им је финансијско стање поправило то што су наплатили дуг од Републике Српске из 2005. године, а новац за коришћење њихове топлане за грејање дугују им и бројне здравствене установе које се налазе у кругу КЦС-а. Само за енергенте, КЦС-у неколико медицинских кућа дугују два милиона евра.

– Министарство здравља нам дугује новац од пре 20 година због лечења особа које нису имале здравствену књижицу, а регулисали су неки дуг из прошле године. Оно што је апсурдно јесте чињеница да пацијенти који леже код нас добијају лек који им је неопходан, а када изађу из болнице морају да га купују ако није на позитивној листи. То није у реду – каже др Ристић.

У Министарству здравља, међутим, кажу да је неопходно да се најпре провери о каквим је тачно дуговима реч и на који се начин то формално-правно решава после толико времена, да би то могли да коментаришу.

 
Данијела Давидов-Кесар, Политика
Фото Д. Јевремовић

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Поделите вест са пријатељима

Актуелно

Kон: Поједини професори Медицинског читав радни век посветили антивакцинализму

Kон: Поједини професори Медицинског читав радни век посветили антивакцинализму

Епидемиолог Предраг Kон оценио је да су “поједини академски грађани, па и професори Медицинског факултета …

Топ 10 доказа да су Албанија, Kосово и Метохија српске земље (видео)

Топ 10 доказа да су Албанија, Kосово и Метохија српске земље (видео)

Најстарији историјски записи, пописи, називи места, имена, презимена људи и народна ношња сведоче да су …

6 Коментара

  1. Tuga, jad i beda…..kao “rezultat rada” interesnih grupa – bele mafije!

  2. Odes u dom zdravlja kod zubara kao treba da snimas zub a oni te oprave idi kod privatnika nama neradi masina ….ma pocece ljudi sami da se operisuju ….

  3. I zene kuci da se poradjaju ka praniijee …ludilo

  4. bitno je da se bude na otvaranju i da se slika…

  5. Jest vala nikolicev fond je obecao otvaranje porodilista ali bez inventara i potrebnih medikamenata,to moraju porodilje same sa sobom da ponesu,banda je to nezajezljiva!

  6. SAMO KADA IMAJU ZA PLACANJE TESKE BIROKRATE I BIROKRATIJU

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *