Жетва пшенице ће каснити, почеће око 10. јула
фото: Танјуг

Жетва пшенице ће каснити, почеће око 10. јула

Домаћи ратари засејали више жита, кукуруза и соје него прошле године, наводе из удружења „Жита Србије”

Жетва пшенице у Србији ће ове године каснити у односу на раније и очекује се да ће почети тек око 10. јула, процене су удружења „Жита Србије”.

– Пшеница са вегетацијом касни због хладног времена током пролећа и температура нижих од петогодишњег просека – изјавила је за „Политику” Сунчица Савовић из удружења „Жита Србије”. Према њеним речима, у нашој земљи жито је засејано на око 25.000 хектара више него прошле године, а очекује се просечан принос од око 4,5 тоне по хектару – до највише пет на нивоу целе земље. У најбољем случају, овогодишњи род би износио 2. 975.000 тона, што би и у укупним количинама донео нешто бољи резултат будући да су и површине веће.

Пролећни усеви, према тренутним подацима којим располаже то удружење, на пољима изгледају добро. Пшеница је тренутно у фази наливања зрна која треба да буде готова у наредних седам дана. Савовићева наглашава да је потребно још мало времена да би се дала прелиминарна оцена квалитета. Јечам има све предуслове за добре приносе, док би жетва уљане репице могла да почне за двадесетак дана.

Што се тиче вишкова пшенице они постоје и остаће у укупно расположивим количинама на почетку нове економске године. За пшеницу старог рода у овом периоду, пре почетка жетве, нема интересовања што је уобичајено.

– Када је реч о новом роду, има интересовања али још немамо прецизне податке о количинама – наводи она.

Савовићева каже да је 250.000 тона новог рода кукуруза већ термински продато. У пролећној сетви ратари су кукуруз засејали на око 20.000 хектара више него годину дана раније, што је процентуално око два одсто више или 5,37 одсто у односу на петогодишњи просек.

Висока цена житарица на светском и домаћем тржишту током пандемије очигледно је подстакла ратаре да повећају засаде неколико култура.

– Да, онолико колико се могло с обзиром на то да су површине ограничене, дошло је до неких минималних померања. Нешто знатније повећање сетвених површина имали смо код соје. Због високе цене она је засејана на око 250.000 хектара. То је скок од 4,17 процената у односу на претходну годину или чак 18 одсто, ако се упореди са петогодишњим просеком – наглашава Сунчица Савовић.

Истовремено, под јечмом је 5.000 хектара мање него годину дана раније али се, додаје, оптимистично очекују нешто мало већи приноси на нивоу земље, док се код уљане репице предвиђа род од око 3,5 тона по хектару.

Према њеним речима, негде је морало да се умањи, да би кукуруз и соја имали места тако да је и сунцокрет засејан на 10.000 хектара мање или 4,59 одсто у односу на претходну годину.

Ивана Албуновић, Политика.рс

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Поделите вест са пријатељима

Актуелно

Шумадија: Зауставимо штетни Закон о водама на референдуму, потпишите петицију!

Шумадија: Зауставимо штетни Закон о водама на референдуму, потпишите петицију!

Шумадијска регија сматра да је предложени Закон о водама штеточински и позива Kрагујевчане да потпишу …

Сећање на “Крваву литију”: Дан када су црква и народ устали против Конкордата (видео)

Сећање на “Крваву литију”: Дан када су црква и народ устали против Конкордата (видео)

Сећање на “Крваву литију”: Дан када су црква и народ устали против Конкордата, што их …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *