fbpx
Насловна / Србија / Економија / Зимус ће нас грејати увозна струја и угаљ, што ће одлично да делује на српски платно-билансни дефицит

Зимус ће нас грејати увозна струја и угаљ, што ће одлично да делује на српски платно-билансни дефицит

БЕЗ обзира на уверавања надлежних да је енергетски систем стабилан и да ће за потрошаче и наредне зиме бити обезбеђено довољно енергената и енергије, стрепња од предстојећих хладних дана није безразложна. Струје нема довољно и од мајских поплава се континуирано увози. На стовариштима чврстог огрева, нема домаћег угља, већ углавном увозног и скупог. И код гаса ситуација је неизвесна и зависи од тога хоће ли се смирити сукоби у Украјини и хоће ли Русија и Европа ту наћи заједнички језик. Ако се то не догоди ускоро, топлане ће уместо гаса користити мазут, а недостаје нам 50 одсто потребних количина. Тако ће снабдевање свим енергентима ове зиме, зависити од – увоза.

Од почетка поплава, односно од 15. маја до 15. септембра ЕПС је увезао милијарду киловат-сати и то је коштало 47,4 милиона евра. Просечна цена по киловат-сату била је 4,39 евроценти. У ЕПС истичу да су ове године успели да продају енергију на слободном тржишту за 41 милион евра.

На тај начин је потрошено 6,5 милиона евра – кажу у ЕПС. – Обезбеђивање недостајућих количина електричне енергије током зимске сезоне зависиће од количине угља која ће бити на располагању за термоелектране, као и од временских прилика током зиме.

На питање „Новости“ да ли су уговорени аранжмани за набавку недостајућих количина струје и у наредним зимским месецима, у ЕПС одговарају: „ЕПС је на време предузео све мере како би обезбедио стабилност снабдевања привреде и грађана Србије“.

АПЕЛ ЗА ШТЕДЊУ

НАДЛЕЖНИ апелују на потрошаче да рационално троше енергију, како би се одржала стабилност енергетског система и уредно снабдевање. Петар Васиљевић, заменик директора „Београдских електрана“, рекао је на седници Одбора Удружења за енергетику да температура у становима не би требало да прелази 20 степени. Сваки Целзијус грејања више тражи шест процената више енергије. Пет степени топлије повећава потрошњу енергије за 30 одсто.
Због сложености ситуације после поплава и због припрема електроенергетског система за наредну зимску сезону влада Србије и ЕПС разрађују све сценарије којим ће се осигурати снабдевање грађана и привреде електричном енергијом. У опцији су и обезбеђивање електричне енергије увозом угља и набавка електричне енергије ван система ЕПС. Циљ је да електрична енергија произведена од увезеног угља кошта исто или мање у односу на електричну енергију купљену ван система ЕПС.

Поједини аналитичари кажу, међутим, да би увоз лигнита за производњу струје био већа дара него мера. Нискокалорични лигнит био би прескуп због високих трошкова транспорта. Коришћење других квалитетенијих врста угља је технички готово немогуће.

Електроенергетски сектор су осакатиле мајске поплаве. Биће потребно много времена да се нас енергетски систем технички и финансијски врати на ниво пре 15. маја. Највећи колубарски коп Тамнава Западно поље и највећи снабдевач термоелектрана лигнитом и наредних месеци биће под водом. Недавно је почело испумпавање, које би према предвиђеном року на који се обавезао изабрани извођач радова „Енерготехника Јужна Бачка“ требало да буде завршено у наредна три месеца. Поплаве су недавно озбиљно угрозиле и рад хидроелектрана на „Ђердапу 2“, где је у једном тренутку постојала опасност да стану сви агрегати. Производња струје је тада смањена за 30 одсто. Срећом, постројења су оспособљена веома брзо.

Председник Управног одбора ЕПС Аца Марковић рекао је на седници Одбора Удружења за енергетику ПКС да је енергетска ситуација стабилна, али да ће наша земља морати у новембру да увезе око 1,3 милиона тона угља за потребе термоелектрана и око милијарду киловат-сати електричне енергије. Према његовим речима, на депонији Термоелектране „Никола Тесла“ тренутно има 1,5 милиона тона угља, што је за 450.000 тона изнад биланса.

– Мајске поплаве али и недавне бујице снажно су погодиле електроенергетски систем и редовну, односно планирану експлоатацију угља на нашим коповима – каже Љубинко Савић, секретар Удружења за енергетику и енергетско рударство ПКС. – Електропривреда Србије уложила је и улаже велике напоре да за следећи зимски период омогући што уредније снабдевање потрошача електричном енергијом из сопствених производних капацитета. У току су ремонти који се одвијају у складу са планом и нема кашњења. Ово се односи како на производне капацитете тако и за дистрибутивну електроенергетску мрежу.

БЕЗ ПРЕПРЕКА ЗА ГРАДЊУ

Радови на почетку изградњи гасовода „Јужни ток“ кроз Србију треба да почну крајем октобра, јер не постоји ниједан проблем да се то уради, ни дозволе, ни финансирање, ни докапитализација, Србија је у потпуности спремна, изјавио је јуче директор Србијагаса и директор компаније „Јужни ток“ Србија Душан Бајатовић. Бајатовић је на представљању „Јужног тока“ испред Скупштине града рекао да у Србији предстојеће зиме неће бити никаквог проблема у снабдевању гаса становништва и већег дела привреде, осим великих индустријских потрошача, за које недостаје 200 милиона кубних метара.
Он каже да се производња угља одвија у складу са могућностима, првенствено на коповима Колубаре док је на коповима Костолачког басена она и изнад планираних количина.

– Отпрема угља на депоније ТЕ „Никола Тесла“ у Обреновцу се одвија устаљеном динамиком – каже Савић. – Тренутно су депоније у потпуности попуњене са циљем да се прошире и додатно ускладе веће количине угља управо из разлога очекиване повећане потрошње струје у зимском периоду. Србији ће недостајати одређене количине електричне енергије и она је мора увести. Умногоме ће зависити од саме зиме и температура које ће бити, но лично не очекујем да ће то превазићи 10 одсто количина у нормалним зимским условима.

У гасном сектору за сада, наглашава Савић, нема проблема и он верује да ће тако и остати.

– Проблем настаје са продубљавање украјинске кризе и евентуалног обустављања гаса преко територије ове земље – каже Савић. – У циљу енергетске сигурности подземно складиште у Банатском Двору попуњено је до својих максималних капацитета, односно ускладиштено је нешто више од 450 милиона метара кубних гаса. Влада Србије треба ових дана да донесе одлуку о додатном ускладиштењу гаса у складиштима на простору Мађарске. Ради се о додатних 200 милиона метара кубних гаса што би коштало према неким проценама око 25 милиона долара. Међутим, не треба пренебрегнути потенцијалну украјинску кризу, већ се благовремено припремити и за најлошији сценарио. Веома је битно да сви потрошачи, како у индустрији тако и у домаћинствима и јавним установама обезбеде одређену количину заменског горива, првенствено угља и мазута, а тамо где то може и огревног дрвета, пелета…

Душан Бајатовић, генерални директор Јавног предузећа „Србијагас“, указао је на то да је Србији потребно око пет милиона кубних метара гаса дневно за предстојећу зиму, што ће бити обезбеђено увозом око 4,2 милиона кубних метара руског гаса и око милион кубика куповином од Нафтне индустрије Србије. Он је нагласио да ће гас из подземних складишта бити довољан за потрошњу становништва и топлана које даљински греју станове, али проблем може да буде снабдевање потрошача који не смеју да остану без гаса, а то су „Фијат аутомобили Србија“, железара из Смедерева и „Петрохемија“ у Панчеву.
Надлежни указују да у случају најгорег сценарија, а то је прекид снабдевања гасом због кризе у Украјини, Србија мора гас да замени мазутом, што може да створи проблем. Нафтна индустрија Србије може да обезбеди до 50 одсто потреба за тим енергентом. Остатак ћемо морати да увозимо.

РАДИЈАТОРИ

ТОПЛАНЕ у Србији припремају се за почетак грејне сезоне која почиње 15. октобра и надају се да несташице енергената неће бити, упркос великој неизвесности у снабдевању гаса. Наша земља је прошле године за грејање потрошила 545 милиона кубика гаса, 115.000 тона мазута и 200.000 тона угља – За предстојећу зиму припремамо једнаку количину енергената – каже Милован Лечић, директор Пословног удружења топлана Србије. – Мазута и угља имамо довољно, а шта ће бити са гасом, видећемо. У сваком случају, не очекујемо веће проблеме у снабдевању. Уколико плавог енергента понестане, усмерићемо рад на мазут и угаљ. Потрошачи неће бити угрожени. Међутим, у случају несташице гаса, претрпећемо финансијске губитке, јер је мазут знатно скупљи енергент.

БАЈАТОВИЋ: НЕМА БЕСПЛАТНОГ ГАСА ОД 1. ЈАНУАРА

ГЕНЕРАЛНИ директор „Србијагаса“ Душан Бајатовић најавио је јуче да ће од 1. јануара наплата рачуна за гас морати да буде стопроцентна, као и да ће доћи до постепеног повећања цене гаса због усклађивања динара са курсом долара и евра.

Бајатовић је рекао да ће се цена гаса усклађивати са сваком променом курса динара са доларом и евром по методологији Агенције за енергетику, као и да ће цена гаса делимично бити повећана због раста транспортних трошкова и мрежарине који су сада нереални. Курс динара је већ сада повећао цену гаса за око четири динара, рекао је Бајатовић.

Он је прецизирао да не очекује битне измене цене гаса у доларима, али да је сам курс долара нарастао у односу на курс динара и евра, што може изазвати промене цене гаса, јер су задужења „Србијагаса“ у еврима.

Бајатовић је поновио да ће наплата од следеће године морати да буде потпуна и поручио да нема више бесплатног гаса и да ће они који га не буду плаћали бити или искључени или ће Влада и локална самоуправа морати да плате за њих. Он је напоменуо да је тренутна наплата рачуна за гас нешто изнад 60 одсто.

Бајатовић је рекао да је пет година гас био испод цене што је изазвало гомилање дугова у „Србијагасу“, додајући да сада морамо да се договоримо како да решимо питање тих дугова.

 

Новости

Карикатура Тошо Борковић

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Нико још није гласао. Будите први!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Из дана у дан све мање занатлија у Србији

4.8 (4) За било какав квар у кући мајстора морате чекати по неколико дана, а …

ТИНЕЈЏЕР (18) СЕ ОБЕСИО ЗБОГ БЕДЕ: Није више могао да издржи живот без струје!

4.8 (20) Стефан Симић (18) из Мола, који је нестао у недељу увече, пронађен је …

4 Коментара

  1. грејаће нас љубав власти према ЕУропском путу

  2. Za naprednjake ne brinem…njih greje ljubav prema vođi!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *