Журката на акрепи

Послушао ме Борис Тадић, делимично. Заузео је лични став и напустио ДС, али није сачувао образ и достојанство, јер направио је одмах нову глупост и формирао нову странку са којом излази на изборе. Није проблем у томе што је решио да оснује нову партију, већ у томе што је то урадио само зато да би могао да изађе на ове изборе, а онда, ако пређе цензус, да се прода и некако, било како, на мала врата да се ушуња у власт. Заједно са такође покојним Ненадом Чанком. Алал вера! Нашла рупа закрпу. И ко ће то да финансира? Онај коме то највише одговара, Вучић, наравно. А ко ће да плати? Па, сви ми, грађани. Ђилас је промтно узвратио истом мером, оживљавањем још једног политичког мртваца, Зорана Живковића. Бал вампира може да почне, закључује Таблоидов колумниста Миле Исаков, дугогодишњи новинар, бивши потпредседник Ђинђићеве владе, а потом амбасадор Србије у Израелу 

Дуго сте чекали, почните, узвикнуо је председник Николић и ванредни избори, чији резултати су унапред познати, претворили су се у бал политичких вампира. Бивши председник државе и ДС, Борис Тадић, окупио бившег председника војвођанске Скупштине и бившег републичког посланика Ненада Чанка, заједно са бившим градоначелником Шапца и бившим министром за правосуђе и пољопривреду, Душаном Петровићем, да нам исисају још мало демократске крви.

У другом тиму бившег ДОС-а, наћи ће се бивши градоначелник Београда, Драган Ђилас, удружен са бившим премијером и бившим бизнисменом Зораном Живковићем из Ниш. У изборну трку политичких вампире, свакако ће се укључити, такође бивши, дечко који обећава и бивши потпредседник владе Чеда Јовановић, као и бивши председник државе и премијер Војислав Коштуница. Не зна се још како, али у власт ће поново покушати да се углави и бивши вечити министар за лову, Млађан Динкић, са бившим Г17.

А ту су и бивши Слобини, заједно са бившим аркановцем из бившег Светозарева и бившим делатницима удруженог рада. И наравно Шешељ, бивши вођа и узор бивших радикала. Сви они ће изигравати противкандидате бившим четницима и радикалима, на челу са бившим министром за цензуру медија и бившим Првим потпредседником владе, Александром Вучућем, чија ће јаја на кривини заносити бивши досовци и министри опште праксе Расим Љајић и Веља Илић. Лепо друштво!?

И сад кажу гласај. За кога, мајке ти? Ако ћемо за бивше, сви су бивши. Ако ћемо за нове, сви имају неке нове партије.
Видела жаба да се коњ поткива, па и она дигла ногу. Наша жаба, кад је већ нисмо прогутали ономад кад је то Ђинђић предлагао, диже три. Наиме, у Европи су у тренду нове странке, па сад и код нас ничу ко отровне печурке после кише. Недавно је у Словенији, наш земљак, Србин, а ко би други, изумео нову партију пар месеци пре избора и са њом победио. После је, због онога што је радио као бивши градоначелник Љубљане, смењен и ухапшен. У Италији, један ТВ зајебант, такође направио нову странку пред изборе и са њоме заузео треће место и петнаест посто места у парламенту.

У Израелу, исто тако, ТВ новинар, који такође вуче корене из наших крајева, јер покојни отац му, Томи Лапид, беше рођен у Новом Саду, пред саме изборе саставио нову партију и ушао у власт и постао министар финансија. А све то је патентирано, где другде него у Србији, са формирањем нове странке под именом Српска а напредна, као да се у вечито авангардној Србији може бити назадан. Недуго потом, како и приличи увек напредној Србији, та је странка и преузела власт. И опет ће ако буде среће.
Дакле, нове парије су ин, добитна комбинација, па наше крастаче, дигле све четири у вис и чекају да их пољуби неки анђео, може и Ангела. Очигледно да је народу пун куфер странака које се већ деценијама смењују на власти, пресипајући из шупљег у празно. Нове су боље, већ самим тим што су нове. Макар и са старим вођама, Домановићевског типа. Кад већ не можемо да купимо нови ауто, нови телевизор, па чак ни нову плату да добијемо, можемо нову парију. Џаба. Или бар тако нам се чини, да је бадава. Тако је и Тадић мислио, кад је ономад помагао да се оснује СНС, која му је дошла главе. Важно му је само било да разбије тада моћне Радикале, није питао за цену јер новац и онако није давао из свог џепа.

Као што се види, има неке космичке правде у томе да нам бивши радикали седну за врат, јер сами смо финансирали њихово преображење у еврофанатике. Добро, сад, било је ту мало, или мало више, и евроатланске лове, али то се, као, не зна. Зна се само да су преко ноћи постали миљеници и у ЕУ и преко Атлантика, а како и не би кад играју све по њиховом такту. Тако су постали и велики тактичари, да даш нешто за ништа. Предаш север Косова, а добијеш резервацију за Брисел, док ћеш улазницу можда добити кад признаш Нову телевизију и Нову државу на својој територији. И бићеш ко нов.

Да би све било у том маниру, најновијег, бивши радикали, као ганц нова власт, расписују нове изборе, да би добили нови легитимитет. У то име, оца и сина и светога духа, помажу и Нову демократску странку, још старију и лепшу од старе ДС, коју тиме растурају к’о Дубровник. А ту, неопходну патину Новој ДС, даје стармали почасни председник са сребром у коси, златним резервама у џепу и бронзаном статуом бившег председника државе у гаћама. Мало се, додуше, поштапа са Чанком, али и то има свог шарма, јер и тај се добровољац последњих ратова, дискретно офуцао, као да је моторним санкама прешао преко Албаније, а не пешачку зону у центру града. Као уосталом и његова Војводина наша дика…

Елем, Вучић, којем сад највише одговара да се разбије демократска странка и поделе преостали демократски гласови, несумњиво има своју рачуницу. Узда се у то да је Тадић већ толико онемоћао да неће моћи да се отргне контроли и да га угрози, као што су Тома Николић и он то њему урадили. А јако би волео, баш њега да упрегне у свој четворопрег, са којим намерава и преко Бегеја. Истина није довољно набреко, али ту су Чанак, Костреш и Пастор, да то компензују својим габаритима.

И вероватно је Први&Једини у праву, да од те војвођанско-шабачке чивије неће бити ништа, као ни од остатка ДС са нишким акцентом. Међутим, све такве калкулације, за једне изборе који се одржавају јуче, обично се покажу кратковидим, јер пошто се победник већ зна, они и нису важни за формирање власти сутра, него за у будуће. Наиме, доведене на ивицу провалије, демократске снаге у Србији, при чему не мислим ни на једну партију, ни коалицију, које се тако називају, биће приморане да се прегрупишу за битке које долазе, а којих ће свакако бити ускоро.

Ови избори, будући да ништа не одлучују, могли би послужити управо за то, да се демократе свих боја пробуде и отрезне, да се отресу свих вампира и покондирених тикви, свих балансера и мутивода, свих лопова и лажних бизнисмена, домаћих и страних плаћеника. То неће бити тешко јер и овог пута ће такви покушати да поново злорабе то име, дакле биће груписани у такве странке и коалиције, лако препознатљиве по префиксу демократска или нова. Већ само то, да се отресе мангупа из сопствених редова, био би велики добитак за демократију у Србији. Још ако би се при том, а све је могуће на слободним изборима, ослобођених чак и од избора, створио макар заметак нечег истински новог и демократског, било би то равно победи.

Јер и ови ће ускоро изгубити изборе, па неће бити друге него да власт преузме оно што ће сад, на овим изборима, бити бар препознато као истински нова демократска опција, прекаљена на свим глупостима својих предатора. Бивало је раније да револуција једе своју децу, а код нас наравно све обрнуто, деца револуције, појела су њу. Дакле, нову власт, са новим привременим легитимитетом, још овај пут ће формирати Вучић и компанија, али већ од тог тренутка почеће да јача идеја која ће се искристалисати у овој кампањи. Чак и ако се у њој не појаве прави. Ако немаш праву понуду, за почетак је довољно да спознаш оно што доказано не ваља и да коначно раскрстиш са тим заблудама. И то је некакав почетак. Кад тачно знаш шта не ваља и нећеш, лакше ћеш пронаћи оно право, јер ћеш то потражити на сасвим другој страни.

Не знам у овом тренутку шта би то могло бити, али у неким детаљима из кампање која је тек почела, препознајем неке освежавајуће ветрове које је донела Кошава. Наиме, поред Вучића, којем је, имајући у виду његову нову улогу, то у опису посла, код завејаних на мећавној ветрометини поред Фекетића, сасвим неочекивано, али сасвим у складу са политичким маркетингом, појавио се и Новак Ђоковић. Знам да је још рано за њега, али за коју годину, кад се Првом истопи овај снежни легитимитет, ко зна. У сваком случају, такав би нам ваљао, па би било добро размислити о томе. И Новак, ако већ није, и сви ми жељни истинског победничког менталитета. Светског, а нашег.

 

Пише: Миле Исаков

Таблоид