У свету 92 одсто становништва живи у подручјима са повећаним нивоом загађења ваздуха ситним честицама, а у Србији је просечна загађеност два пута виша од препоручене, и за трећину виша него у богатим европским земљама, али и дупло нижа од светског просека.
У Србији средња вредност загађења ситним честицама пречника до ;2,5 микрона износи ;19 микрограма по кубном метру ваздуха, а у градским подручјима 21, док је препоручена вредност Светске здравствене организације 10 микрограма.
Загађење у Србији варира од 12 до 33 микрограма, наводи се у извештају који даје средње годишње вредности (медијану) загађења.
Директорка одсека за јавно здравље у Светској здравственој организацији Марија Неира позвала је на хитне мере за побољшање квалитета ваздуха у свету.
“Посоје решења, а то су пре свега одрживији систем транспорта, управљање чврстим отпадом, коришћење чистих пећи и горива у домаћинствима, као и обновљиви извори енергије и смањење индустријских емисија”, навела је она а пренео АФП.
Извештај је сачињен на основу података из 3.000 места у свету, претежно градова, а урађен је у сарадњи са универзитетом Бат (Батх) у Великој Британији.
Закључак је да 92 одсто становништва живи у подручјима у којима је загађење ситним честицама веће од препорученог лимита од 10 микрограма по кубном метру. Ове ситне честице су загађивачи попут сулфата, нитрата и црног угљеника, који улазе дубоко у плућа и кардиоваскуларни систем и због тога су озбиљан ризик за здравље људи.
Ниво загађења посебно је висок на источном Медитерану, у југоисточној Азији и западном Пацифику.
Са изузетком Америке, мање од 20 одсто становништва живи у местима у којима квалитет ваздуха одговара стандардима СЗО.
Основни извори загађења ваздуха су, по подацима СЗО, неефикасна транспортна средства, сагоревање горива у домаћинствима, сагоревање отпада, електране на угаљ и индустрија, пренео је АФП.
Људска активност није једини извор загађења, јер природне појаве попут пешчаних олуја, посебно у близини пустиња, могу имати велики утицај на квалитет ваздуха.
Експерти се надају да ће захваљујући новим подацима подстаћи државе да више учине како би смањиле загађење ваздуха, посебно с обзиром на то да су светски лидери у септембру 2015. утврдили циљеве одрживог тазвоја у које спада и осетно смањење броја смрти и болести услед загађеног ваздуха до 2030. године.
Сваке године, око три милиона смрти се може повезати са изложеношћу загађења ваздуха ван куће, док је према проценама из 2012. те године 6,5 млилиона смрти, односно 11,6 одсто смрти у свету, било повезано са загађењем спољног и унутрашњег ваздуха, наводи АФП.
Непреносиве болести попут кардиоваскуларних болести, можданих удара и рака плућа, узрок су 94 одсто смрти повезаних са загађењем спољног ваздуха, а више од 90 одсто смрти догађа се у земљама са ниским и средњим приходима, у које спада Србија.
Скоро 75 одсто смрти забележи се у регионима југоисточне Азије и западног Пацифика.
Када се у подацима у смртности избришу разлике у старосној структури, смртност повезана са загађењем ваздуха у свету износи 47 на 100.000 становника, у европским земљама са високим приходима 25, у европским земљама са ниским и средњим приходима 54, а у Србији 34 на 100.000.
У Европи се и у нивоу загађења бележи разлика између земаља са високим приходима, где је просечна загађеност ситним честицама 14 микрограма по кубном метру, и земаља са ниским и средњим приходом где је загађење 25 микрограма.
Према подацима из 2014, просек у свету је 39 микрограма, најзагађеније су богате земље источног Медитерана са 91 микрограмом, следе сиромашније земље овог региона са 55, као и у југоисточној Азији, а ситуација је најповољнија у богатим земљама америчког континента – 9 микрограма, док је у онима са средњим и нижим приходима просек 17 микрограма.
Бета
