Насловна / Став / 45 година блока 45 – Од утопије до дистопије
45 година блока 45 - Од утопије до дистопије 1
default

45 година блока 45 – Од утопије до дистопије

„Насељем Сунца“ назива се у титографској митологији Блок 45 на Новом Београду. Пројекат је требао да послужи као идеал комунистичког прогреса.

Почетком 60-их година Регулационим планом општине Нови Београд предвиђено је да се на подручју села Бежанија изгради стамбени рејон са око 60 000 становника.

Уз саму обалу Саве предвиђена су два стамбена блока (45 и 70), величине од око 115 ха за изградњу око 9000 станова са око 32000 становника.

1965. – Општи југословенски конкурс за добијање идејног урбанистичког решења.

1966. – усвојен је Детаљни урбанистички план блокова 45 и 70 на Новом Београду који је израђен на основу првонаграђеног рада аутора архитеката Ивана Тепеша и В. Гредеља.

1967. – уступљено земљиште за изградњу пословном удружењу „Инпрос“ и ГП „Kомграп“, расписан конкурс за добијање архитектонских решења објеката.

1969. – почело се са изградњом првих објеката у Блоку 45. У потпуности је изграђен је и реализован у тада рекордном року, у  периоду од 1968-1972. године.

Укупно је пројектовано и саграђено 45 солитера, 23 четвороспратница и двоспратница, основна школа, два вртића, пошта, а касније и остали објекти.

Први станари су се доселили 1972., а читав пројекат је заокружен 1974 године.

Тамо никада није било тмурно, нити су сњегови прекривали шаш. Оаза социјалистичког благостања. Зашто је у Блоку 45 било сунчаније него игде у Србији, није тешко разумети. Али хајде. Житељи Блока 45 су пробрани са свих страна. Ретко ко је у та времена могао сам, из свог џепа да купи стан. Могао си га добити од државе или од предузећа. За добијање стана политичка подобност је била пресудна. Прва генерација блока 45 су со југо-комунизма. Титова најбоља биолошка маса. Зато су нови Београђани били тако способни, орни за социјалистичку изградњу. Толико су били организовани да су при школи имали пливаћи базен, док су по унутрашњости Србије деца користила чучавце, ако их је било.

По томе се види колико су били прогресивни, те су испредњачили за век испред остатка Србије.

Питати било ког насељеника у Блок 45 да ли је било добро живети под Титом је врло увредљиво. Шта ту има да се доводи у питање? Даље од свог „насеља Сунца“ они не виде нити хоће да гледају.

Нисам међутим могао пронаћи колико је све то коштало и ко је платио. Тешко да је могло све да се изведе без милијарду евра у данашњим парама. Грађани Блока 45 своју жуту банку нису дали, они су све добили на тацни.

Приче из „Трезора“

Prepisan letak kojim je 1974. godine bila oblepljena citava MZ Sava na Novom Beogradu, pred radosni dogadaj… Štamparske i jezicke greške nisu ispravljane.

DRAGI UКUCANI

IMAMO VELIКU CAST DA NAM U SUBOTU 14. MAJA DOLAZI DRUG TITO TO JE VELIКA CAST ZA NAŠU MESNU ZAJESNICU I NJENE GRAÐANE, ALI I VELIКA ODGOVORNOST DA SVE PROÐE КAКO TREBA I DOLIКUJE.

ZBOG TOGA VAS NAJLEPŠE MOLIMO DA SE PRIDRŽAVATE SLEDECEG:

1. Da uredimo naše terase i istaknemo što više cveca. Sa terasa da skinemo sve drugo osim cveca , /veš , posteljinu i sl /.

2. Izidjimo i na radnu akciju cišcenja oko zgrade i ulepšavanja našeg ulaza. Sklonimo svaki papiric sa zemlje. Napišimo neku parolu ili transparent. Isaknimo zastave na terasama koje gledaju prema Centru MZ.

3. U subotu u 9 casova izidjimo svi, ali baš svi! ispred zgade odakle cemo kolektivno da odemo na mesto koje nam je odredjeno za docek i isprecaj druga TITA.

4. Svako nek ponese bar po jedan cvet koji cemo baciti na put i to na 100 metara pre nego što naidju prva kola iz pratnje. Na kola u kojima ce biti drug Tito nikako ne treba ništa da se baca.

5. Prilikom prolaska kolone i posebno druga TITA budimo radosni i po kažimo našu razdraganost što docekujemo druga TITA sa pesmom i mahanjem zastavicama, skandiranjem TITO-TITO.

6. Кada prodje kolona ostanimo na svojim metima i sacekajmo da se drug Tito Vrati, a vratice se brzo, da ga opet veselo i srdacno ispratimo i poželimo da nam opet dodje.

7. Na prozorima i na terasama niko ne može da bude. Prozori moraju biti zatvoreni. Isprerd zgrade ostace jedan redar – koji ce cuvati zgradu dok se mi ne vratimo sa doceka i ispracaja. Za to vreme niko nece moci da ulaziti u zgradu. Stanove trba zakljucati i iskljuciti elektro uredjaje, svetlo, šporete, bojlere, televizore i dr.

8. Za vreme dolaska i odlaska na docek cuvajmo travu, cvece, drvece koje smo mi odnegovali. Sprecimo svako nekulturno i nedisciplinovano ponašanje. Pevajmo borbene i partizanske pesme. Dokažimo sve naše vrline i pozitivne osobine. Obezbedimo da se i drugi ponašaju kako to u ovakvim prilikama traba i kako dolikuje. Cim se zavši docek i ispracaj, vratimo se u najboljem redu u svoje stanove, bez ikakve žurbe i gužve. Pri tom strogo vodimo racuna o deci i našim najmladjima i sprecimo da se niko ne povredi.

HVALA VAM NA SARADNJI I UCEŠCU !

ŽIVEO VOLJENI DRUG TITO !

MESNA КONFERENCIJA SSRN „SAVA“

Елем, поводом 45 година знаменитог Блока 45 појавило се више носталгичних новинских написа, а у причу се укључио угледни „Трезор“ ТВ Београд. У документарној емисији су се појавиле неки револуционарни метузалеми са дипломатским пензијама, шеширима из 1970-те (модел „Бегеј“ Зрењанин) и речником из 1945. Све цветало са њима. Долазио Друг Тито, а ми све наше секције поставили да се виде куд ОН пролази. Одбојкаши у трегер-мајицама играју баш тада случајно одбојку на паркингу, природњачка секција залива цвеће, фискултурници раде згибове на пречки за млаћење тепиха (претеча теретана), култутно-уметничко друштво свира електрику док спонтана омладина ђуска. Пита Тито док се возимо кроз Блок „Богати, да ли све ово код вас стварно постоји?“. „Друже Тито, само смо фолклор довели из Инђије, све остало су наше секције“. „Ја сам за дивлјен“.

Овако нешто није могло да се види у катунској тврђави Kшатрија (војно-властелинска каста) на Ђедиње, или лењом Kругу Двојке. У Блоку 45 је врило од живота.

Пошто је прича „Трезора“ вођена кроз разне мемљиве бетонске структуре, па су им и кафане као бункери, све вуче на реуму у Насељу Сунца, па је таква и поента. Ту је Зафир Хаџиманов, подбула урбана икона Блока 45, неодвојив од шанка и вињака. Са усхићењем које деценије нису похабале, прича како је постао станар  насеља које је оличење урбаног Београда. Покушавало се са некаквим ГГ предузећима па је Зафир тако хтео краћим путем до стана. Али, пошто под Титом није могло како ко хоће, исти нареди да се свим ГГ предузећима одузму паре. И тако Зафир остане без стана. Шта ће јадан, али коме ће, а он право код Градоначелика. Где си *изда ти материна… Ево ме друже Ковачевићу… Kоја мука? Треба ми стан, жена трудна… Па што ми се ниси одма јавио би-бип. Ало, ало. Хоћеш трособан или четворособан стан?

Зафир не рече који је изабрао, али тако се, и никако друкчије, могло постати станарем Блока 45.

„У Блоку не живе људи, у Блоку живе ликови“

Овај блок има разноврсну популацију становника, од политичара до глумаца и кувара. Неко од њих су и: Александар Вучић, Слободан Милошевић са супругом Мирјаном Марковић и др Радован Kараџић, Радован Стојичић – Баџа, певачи и певачице Јелена Ристић, Јован Радовановић, Душан Kојић из рок групе Дисциплина кичме, репер Иван Ивановић Ђус, Зафир Хаџиманов, Игор Перовић из групе Плејбој, Драги Јелић певач и гитариста бенда YУ група, Маринко Роквић и Никола Роквић, оснивач групе Неверне бебе Милан Ђурђевић, Ана Станић, Ивана Петерс познатија као „Ивана Негатив“, Мари Мари, Небојша Лутовац познати певач изворне и народне музике, карикатуристи Коракс и Душан петричић, глумци Драго Чумић, Томо Kурузовић и Миодраг Андрић познатији као „Љуба Мољац“, писац Гојко Ђого и његов син режисер Балша Ђого, редитељ и сценариста Радивоје Андрић, спортисти Радмило Арменулић, Предраг Даниловић, пливачи Предраг Милош и Ненад Милош, шахиста Димитрије Бјелица, новинар Ђоко Вјештица, водитељи Дуња Ланго и Дејан Пантелић, наш најпознатији фотограф Томислав Петернек, познати кувар из серијала „Гастрономад“ Ненад Гладић, позната научница и ликовна уметница Владана Ликар-Смиљанић, аутомобилиста и филмски статиста Бранимир Перић Џо…. и небројени други…

Блок 45 може да се похвали да је био место снимања бројних филмова и серија, од којих су неки: 1 на 1, Чеп који не пропушта воду, Kошава, Павле Павловић, Kакав дан, Јагоде у грлу, Шта радиш вечерас, Пази шта радиш (Матуранти), Шмекер, Специјално васпитање, 7 и по, као и документарни филмови: Београд некад и сад и Насеље Сунца — Блок 45.

Како је могуће да се на једном релативно малом простору у тако кратком времену окупи или израсте толики број врло надарених људи у свему? Југоносталгичари из Блока 45 ће вам лако одговорити да је то управо зато што су ту насељавани најбољи и најнапреднији комунисти. Биће пре да су у свему имали бољу стартну позицију и протекцију. Но, да видимо шта је даље било.

СИДА ante portas

Такође, још један заштитни знак блока 45 јесу графити, с обзиром на то да су у њему нацртани једни од првих графита у бившој Југославији – похвалиће се романтици. Средином осамдесетих, талас хип-хоп културе који је преплавио Европу, у великој мери је погодио и блок 45. У том периоду се формира прва екипа која се осим цртања графита бавила и брејк денсом. Екипа се звала Фантастик Бојс, такође позната као Rap City Crew, чији су чланови били Бабуш, Ђела, Стева, Тица и други. Занимљиво је да је ова екипа 1985. године на брејк денс такмичењу на базену 11. април, изгубила у финалу од екипе Ðогани Фантастико, која ће деведесетих година постати водећа група денс-дизел сцене Србије.

Клинци из блока су први прихватали новотарије са Запада пошто су имали „ловарне“ родитеље те су путовали куд су хтели. О таквим авантурама обична деца могла су само да сањају. „Размена студената“ за сељачку децу“? Хај’те молим вас! Ко је од нас провинцијалаца могао да види графите? А, богами, нисмо знали да шприцеви могу служити и за нешто друго сем за пеницилин.

Буквално, само што је Блоком 45 одушевљени Тито замакао иза угла, један пубертетлија, Ивица Вдовић – Вд (1961 -1992), је почео да лупа бубњеве. Остало је урбана легенда. Кажу, био је „највећа фаца новог таласа“. Врсни познаваоци рок сцене се слажу да је Вд пресудно утицао на уметничко и свако друго обликовање Милана Младеновића (син официра из Блока 45) и „Екатерине Велике“.

Није такође тајна да је Вд први Југословен код кога је регистрована СИДА, 1985 године. После њега, чланови и блиски пријатељи окупљени око ЕКВ су падали као снопље. Буквално. Колико се зна, претрајао је само Фирчи, потоњи ријалити-играч. Сем СИДЕ повезивало их је што су били деца добростојећих родитеља, „војних лица“ и људи од каријере.

Мувао се ту негде и Бајага, исто дете војног лица, који је од ране младости био одличан музичар (са 17 постао члан бенда „Рибља чорба“) само није знао, по сопственој причи, да свира Ужичко коло.

Блок 45 још зову „Рок-Блок“. Ту је 1978. одржан велики рок-концерт.

Колико омладине у таквом окружењу запатило СИДУ не може се знати, вероватно на стотине.

Требало је само петнаест година, то једва да се може рачунати као друга генерација, да се Блок 45, тврдо комунистичко језгро, позападњачи.

Пао је мрак деведесетих на Ђачку чесму

Ако се у Београду може пронаћи еквивалент проблематичних њујоршких гето насеља, то је, барем тако градска легенда каже, Блок 45.

О њему се испредају страшне приче, а већина Београђана из “цивилизованих” делова града подозриво посматра дошљаке из злогласног насеља, очекујући ваљда да испод одеће (комбинација тренерке и кожне јакне чак ни тамо више не пролази) носе читав арсенал лаког и тешког наоружања, али и који пакетић марихуане, јер је диловање, опет према легенди, главна привредна делатност овог дела престонице.

За мање од две деценије од идиличног „Насеља Сунца“ Блок 45 је постао најозлоглашенији део града.

Насупрот уврежених стереотипа по којима криминал-ратови-национализам нераскидиво повезани, док су левичари фин и пристојан свет широких схватања, на примеру Блока 45 видимо да се догађало управо супротно.

Овај кварт је сигурно најанационалнији део Београда. Најлевичарскији. У њему не може бити клеро-фашизма јер цркву ни данас немају. Привидно, не постоји ни један генератор који је могао произвести анти-социјално понашање, већ напротив. Па ипак, нису села изнедрила криминал, насиље и дилере дроге, већ „блокови“, односно деца оних који су били најчвршће на супротној идеолошкој страни.

Не, без кућног васпитног фундамента не би деца сигурно пошла тим путевима. Бар не тако масовно.

Није тај свет похрлио у Београд из идеала, да гради социјализам, већ је горео од жеље да постану нови богаташи, господа, џентлмени.

Међутим, не иде то баш тако како су чиче са „Бегеј“-шеширима замишљали.

У њиховом генотипу записан је познат приступ животу „у се, на се и пода се“. Под Титом нису морали сами отимати јер је отимачина била системска. Не може се некоме поклонити четворособан стан, а да се народу не отме од уста. Мора да се зна: док су сељака дерали за последњи џак жита, Зафировићи и Ждрње су добијали станове од 150 квадрата са народне грбаче. Или ће се дићи страни кредит, који после опет народ мора да врати. Да је један стан него ево, у два блока 9000 таквих станова. Не може се деци тих привилегованих направити школа са базеном за пливање, а да сто других школа не остане на храпавој табли и креди, као пре сто година. Не могу се делити хладовита радна места и незаслужене „масне“ пензије, а да стотине хиљада највреднијих људи не оде у гастарбајтере па да се њиховим девизним дознакама дотира паразитска каста.

Такав систем је неумитно морао пропасти.

Блок 45 нема историју. Сувише кратко постоји да да би се могло говорити о постепеној промени менталитета. То је један дух који је уместо титовке на главу ставио филцани шеширић, из подераних опанака ускочио у цокуле, из цокула у „мартинке“, из униформе у тесно одело.

Одбацили су све патријархалне стеге а да нису знали чиме да их замене, нити су сматрали да су етичка ограничења корисна.

Патриотизам је замењен блоковским микро-патриотизмом.

Када се држава и цео систем распао и социјалне бране попуцале на свим странама, збирно грађанство блокова се вратило у своје природно стање. Неки су постали политичари, дуги новокомпоновани бизнисмени, трећи нарко-трафиканти итд… Све једно, духом су остали исти. Од „оазе мира“ намах су постали „тврђава насиља“. Деструкција је њихово средње име.

Симболична је њихова „Ђачка чесма„, омиљено састајалиште омладине. Отворена је 1985. да би само коју годину касније била вандалски „избачена из функције“.

Касније је обновљена, али узалуд. И то је било кратког века.

Како са чесмом, тако и са државом.

Једино место где нема Кинеза

Када су се из Блока прелили у државне институције, добили смо шта имамо.

Жале се становници:

Док се у Блоку 45 отварањем полицијске станице, дуплирао број полицијских службеника, који по речима грађана блока углавном безпотребно заустављају, скидају и претресају децу и људе у сред бела дана, иза блока цвета KРИМИНАЛ!

И поред петиција , апеловања многих медија да се стане на пут илегалној изградњи, од тога нема ништа. У претходних неколико недеља никло је много нових викендица, а већи део шуме је исечен.

О илегалној сечи шуме и изградњи најбоље говори снимак са google earth-а.

Разлике су огромне, а данас готово да има за 20% више викендица, а  преко 30% шумског подручја је нестало у односу на 2014. годину.

Сеча шуме, илегална градња и наружавање околине нису једини проблем.

Гледано са стране стручњака, без ових шумских подручја у случају поновних  поплава, размера као мајских 2014. године,  овом делу Новог Београда прети велика опасност…

Ма, кога брига…

Једна бивша житељка Блока 45 пластично је описала „развој ситуације“:

„И ја сам 32 год живела у Блоку 45, од његовог почетка па све док се није офуцао а зграде, нарочито четвороспратнице, почеле да пропадају (па сам продала стан)….прокишњавају, пуцају и тону! Цена квадрата одавно прецењена а види се и по томе колико је ту тешко издати стан јер нема заинтересованих. Некада је Блок био диван крај, миран, чист, безбедан….сад је препун продавница, кафића, тезги, / више их је него што је потребно – ђубрета, изрованих шеталишта и стаза. Иначе, због комбинације борјева 4 и 5 у том блоку никада није било Kинеза (има их апсолутно у свим деловима Београда осим у Блоку 45) зато што је Кинезима број 45 симбол НЕСРЕЋЕ и БАKСУЗЛУKА!“

И, ето тако: у 45 година постојања Блока 45 (што је старост просечног Србина, није чак ни један животни век) видели смо како се Титова напухана утопија изобличила у кошмарну дистопију.

Блог Ђорђе Ивковић

Како бисте оценили овај текст?

+Кликните на звезду за оцену!

Један коментар

  1. Доктор са Чубуре

    Блокови нису ни прављени да трају вечито. Глобалистичка идеја (код нас маскирана у комунизам) је била одвојити сељаке од сопствених њива и од независних направити људе зависне од режима. Када је створен четврти сталеж (прекаријат) блокови су завршили своју историјску улогу и о њима више нико не брине.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *