У завршном рачуну буџета за 2011. годину нису приказане обавезе државе у износу који премашује 10 милијарди динара за пројекат подршке грађевинској индустрији и радове на изградњи Коридора 10 и 11, наводи се у извештају Државне ревизорске институције. Са друге стране, у надлежним министарствима кажу да те обавезе нису приказане зато што прошле године нису ни доспеле на наплату и за 2011. нису део јавног дуга.
Србија, по оцени ревизора Радослава Сретеновића, има обавезе по кредитима код домаћих пословних банака реализованим преко Фонда за развој и то у износу од 5,1 милијарде за подстицај грађевинске индустрије. Како каже ревизор, било је предвиђено да се пројекти финансирају 20 одсто из државног и буџета локалних самоуправа, а остатак је требало да обезбеди Фонд за развој. Али тај дуг није приказан у завршном рачуну за 2011. годину, јер на наплату стиже наредних година. Пројекат подстицаја грађевинске индустрије био је вредан 18 милијарди динара. Министарство за просторно планирање је обезбедило 1,8 милијарди динара и исто толико локалне самоуправе.
– Изнете примедбе су из периода када је ревизор ушао у Контролу, а не садашње стање. Сваку грешку на коју су нам указали ми смо у међувремену исправили.
Ревизори су, такође, навели да су мање исказане обавезе Министарства за инфраструктуру и енергетику за изведене радове на изградњи северног крака Коридора 10 и деонице Уб – Лајковац на Коридору 11 у укупној вредности од 4,84 милијарде динара. За градњу ауто-пута на северном краку Коридора 10, од Хоргоша до Новог Сада, било је предвиђено да се 35 одсто новца за домаће путаре плаћа у року од 60 дана након испостављања такозваних ситуација о обављеним радовима, а остало тек за 30 месеци. За Коридор 11 је било предвиђено да се у року од 60 дана од достављања доказа о обављеним радовима плати 19,5 одсто, а преостало у року од годину дана. Путари су се задуживали код банака а у залог су стављали уговоре за изградњу ових деоница.
– Одложено плаћање била је понуда путара на тендеру и то је у том тренутку за државу било добро – кажу у Министарству саобраћаја. – Ми те обавезе нисмо прикрили, једноставно нема их у завршном рачуну за прошлу годину зато што тада нису ни доспеле на наплату. То су обавезе за наредну годину, и још 2014. и 2015.
У сектору саобраћаја ДРИ је утврдила да Контрола летења Србије и Црне Горе није обавила попис имовине у износу од 14,4 милијарде динара, од чега се на некретнине, постројења и опрему односи 13 милијарди, на залихе 149 милиона и нематеријална улагања 29 милиона, а потраживања износе 1,2 милијарде. На основу ревизије код Контроле је утврђено да су приходи од услуга прелета преко територије Босне и Херцеговине и потраживања од агенције „Еуроконтрол“ исказани у мањем износу за 73 милиона динара.
Новости
