Како је уходаним „комбинацијама“ режимска лоповска фукара пљачкала Србију

За многе сумњиве, па и незавршене а плаћене послове на државним пројектима градње или ремонта једно време власт је ангажовала њима омиљено предузеће Баувезен. И увек су налазили оправдање за све што није урађено или је урађено лоше. Тако су и искакање трамваја у центру Београда, у Улици цара Душана, 25. маја, када је повређена 21 особа и пуком срећом избегнуте најтеже последице, надлежни и пре детаљне истраге приписали „могућем људском фактору“.

Пише: Вук З. Цвијић

Градском саобраћајном предузећу требало је мање од три сата да објави да „према прелиминарним информацијама и досадашњим сазнањима, постоје индиције да би један од могућих узрока догађаја могао бити људски фактор, односно неприлагођена брзина кретања возила приликом проласка кроз скретницу, као и провера положаја саме скретнице“.

Многи грађани знају да је на истој тој скретници трамвај из шина искочио и у мају 2021, а ни тада није формирана комисија за ванредне случајеве да истражи узроке несреће, већ је одмах кривим проглашен – возач трамваја. Већина, међутим, не зна да је за реконструкцију те улице и трамвајске пруге био ангажован конзорцијум, чији је део, некада пријављен, а некад и непријављен, био и Баувезен, тврди саобраћајни инжењер Мирољуб Јевтић, који је од септембра 2017. до јануара 2020. био директор Инфраструктуре железнице Србије.

Од превртања коцака на Тргу републике до непостојеће пруге за ЕПС

„Нико није дозволио да се испита инфраструктура, иако је свакоме из струке било јасно шта је могао да буде могући разлог саобраћајне несреће. Признање кривице у свакој области постало је начин да се сакрију прави разлози и, што је најважније, да се прикрију прави кривци. Нарочито када је у позадини свега Баувезен“, изричит је Јевтић.

Два пута, у мају 2021. и ове године, трамвај је из шина искочио на истом месту, у Улици цара Душана, а за реконструкцију те трамвајске пруге био је ангажован конзорцијум чији је део, некада пријављен, а некад и непријављен, био и Баувезен

Повезани чланци

• 
  Вучић тражи јасне одговоре од других, време је да их и он коначно да!

  29. септембар 2026.
• 
  Александар Шапић БРУТАЛНО на сред улице физички напао одборницу Татјану Мићић и нанео јој тешке телесне повреде (видео)

  29. септембар 2026.

Против њега су покренути судски поступци због наводног примања мита, а он је од почетка у одбрани тврдио да му је све намештено јер је спречио да Баувезен добија нове послове. За Радар подсећа да се о реконструкцији скретнице у Улици цара Душана огласио и Горан Родић, заменик председника Привредне коморе грађевинске индустрије Србије, који је инсистирао да би шине требало да раде само две фирме које су лиценциране, имају традицију и знају да раде тај посао, Инфраструктура железнице Србије и ЗГОП из Новог Сада.

„Такве послове не смеју да раде фирме које немају ни референце, нити имају неко искуство у томе, а да не кажем да чак не дају банкарске гаранције за добро извршење посла. Притом смо имали искуство да је добар део радова лоше урађен, да се одужило са изградњом, па би они који наручују посао убудуће требало да поведу рачуна да се овакве ствари не дешавају“, подсећа Јевтић на Родићеве речи.

Фирма из Лазаревца радила је неке послове и на простору где се сада налази Београд на води, с тим што јој је тешке машине уступила ИЖС. Зашто Инфраструктура није сама то урадила и да ли се користила да се преко ње извлачи новац из буџета за привилеговане приватне фирме

Бивши директор ИЖС наводи да та упозорења еснафског удружења скоро нико није желео да чује и подсећа да је Баувезен познат јавности и по превртању коцака на Тргу републике у Београду, по радовима на трговима у Нишу, Лесковцу, Лазаревцу… И што је за ЕПС приватна фирма из Лазаревца само делимично изградила пругу од Костолца до Стига, али је наплатила пун износ, као да је до краја завршила. А када су због тога тужитељке Бојана Савовић и Јасмина Пауновић покренуле истрагу, брзо су склоњене са тог случаја.

Инфраструктура железнице као проточни бојлер

„Инфраструктура железнице је била једна од најзначајнијих интересних сфера Баувезена. Од 2010. та фирма је буквално добијала све послове које је желела. Почела је са пругом Гиље – Ћуприја, која је требало да буде изграђена за брзине од 160, а пруга је отворена за брзине од 50 километара на сат. И нико није реаговао“, подсећа Јевтић.

Потом је, каже, Баувезен радио неке послове и на простору где се сада налази Београд на води, с тим што му је тешке машине уступила Инфраструктура железице. Зашто ИЖС није сама урадила тај посао и да ли се користила да се преко ње извлачи новац из буџета за привилеговане приватне фирме, пита се Јевтић и у исповести за Радар детаљно објашњава све чему је сведочио.

****

Чим сам постављен за директора ИЖС, тог 15. септембра 2017, Баувезен је престао са радовима које је изводио на прузи Костолац – Стиг. Одбио сам захтев Баувезена да им ИЖС да машине у најам, јер су неопходне ИЖС-у. За њих је то био први шок и вероватно је то утицало да се радови на прузи више не наставе, а да се наплаћују, све у очекивању моје скоре смене. Касније су на тендеру добили посао реконструкције пруге Лозница – Горња Ковиљача, али се испоставило да нису способни за то и уз неописиве муке смо морали да их избацимо са градилишта и раскинемо уговор.

После неколико неуспелих покушаја да ме смене, формално сам стављен на мере и полиција је почела да ме прати 9. августа 2018. Разлог за стављање на мере била је пријава Н. Н. лица да сам услове тендера за изградњу терминала у Макишу прилагођавао конзорцијуму који је предао празну понуду, што само по себи звучи неозбиљно. Индикативно је да је Баувезен био део „оштећеног“ конзорцијума.

У јуну 2020, уместо да сам за неколико дана поправи 30 метара пруге, коју је код Прокупља оштетила поплава, ИЖС је расписао тендер и посао доделио Баувезену. Од тада пругом дугом 55 километара више никада није прошао ниједан воз

Ако је неко и радио нешто незаконито са тим тендером могао је то да буде само неко изван ИЖС-а, јер сам за директора набавке имао само једну инструкцију, да нико није „наш“ и да бира најбољу понуду. Званични разлози за моје стављање на мере су апсолутно нетачни, али су и као такви везани за Баувезен. Тим пре што сам коришћење тешке механизације ИЖС-а одобравао само за реконструкцију српских пруга, због чега су оштећени многи приватни ремонтери.

Променили смо и систем одржавања пруга. Те радове примарно смо финансирали наплатом коришћења наше инфраструктуре, што је пореметило многе илегалне токове новца и омогућило да за две године ремонтујемо 425 километара пруга без иједног динара кредита. Спречили смо штету од пар стотина милиона евра на пројекту јединственог диспечерског центра, смањили цену изградње пруге од Новог Сада до државне границе за 147 милиона евра и скратили рок изградње са 36 на 33 месеца, а Баувезен је избачен са градилишта пруге Лозница – Горња Ковиљача.

Оркестрирани напади у којима је предњачила Зорана Михајловић

Све што сам урадио, а ово је само један део, није наишло ни на какве похвале из Владе Србије или ресорног министарства до 9. августа 2018, да би након тога уследили оркестрирани напади у којима су предњачили министарка Зорана Михајловић и њен кабинет. Једном ме, без икаквог разлога, гађала згужваним дописом на састанку. Посебно је било тешко када сам два сата пре пуштања у саобраћај пруге Шабац – Лозница добио информацију да је организовано да машиновођа одбије да управља возом јер пруга наводно није добро реконструисана. Да ли се машиновођа сам уверио у супротно или су га убедили саобраћајци, тек после 13 година обновљен је путнички и успостављен нормалан теретни саобраћај. Министарка се све време свечаности према мени крајње непријатељски опходила, а тек по одласку првог воза пружила ми је руку и рекла: „Знам колико ти је било тешко!“ Довољно да схватим да је информација била тачна.

Однос ИЖС-а према Баувезену није био априори негативан, већ максимално професионалан. У мају 2019. конзорцијум Цолас и Енергопројект је предложио да им Баувезен буде подизвођач на 39 милиона евра вредној реконструкцији пруге Јајинци – Мала Крсна. Сектор за грађевинске послове ИЖС је то одбио и образложио зашто Баувезен и њихова ћерка-фирма ГИП Конструктор не задовољавају услове. О томе је обавештен и ЕБРД, који је обезбедио кредит за тај пројекат, али је конзорцијум покушавао на све начине да то опструира.

Иако је само делимично изградила пругу од Костолца до Стига, фирма из Лазаревца је од ЕПС-а наплатила пун износ, као да је завршила. А када су због тога тужитељке Бојана Савовић и Јасмина Пауновић покренуле истрагу, брзо су склоњене са тог случаја

Због тога је Дирекција за железнице све проверила и одузела сертификат Баувезену, јер се испоставило да је издат на основу фалсификоване документације. Утврђено је да је Баувезен располагао чак и са бланко потврдама о испуњавању здравствених услова запослених, у које би сами уписивали имена запослених. Серијско фалсификовање откривено је и у ГИП Конструктор, због чега је 19. децембра 2019. затворено градилиште пруге Јајинци – Мала Крсна. А онда су 10. јануара 2020. затворили – мене.

Да ли је крађа државних ресурса друштвено исправно понашање у Србији у 21. веку

У исто време исти конзорцијум био је ангажован и за изградњу техничко-путничке станице у Земуну. Баувезен је на том пројекту вредном 43 милиона евра нормално наставио свој посао, иако је требало да ти радови буду завршени пре пет година. Ко је за то одговоран? И да ли је то било у јавном интересу? Зар смо дошли до тога да је крађа државних ресурса друштвено исправно понашање у Србији у 21. веку?

Више пута су покушали да ме уклоне са места директора зато што сам одбијао да дајем тешку механизацију ИЖС-а у закуп, већ сам је користио да сами поправљамо пруге. У новембру 2019. добио сам „понуду која се не одбија“. Наиме, Дмитар Ђуровић, кум тадашњег министра полиције Небојше Стефановића, пренео ми је захтев „будућег премијера“, како га је он назвао, да радим за њега. Одбијање те понуде није имало алтернативу, а свест о томе да ће казна бити немилосрдна пробудила се оног тренутка када је моја супруга добила информацију да јој је на Фејсбуку објављен профил са лажним именом, њеном фотографијом и текстом против председника Александра Вучића. Одбране више није било, чекали смо да видимо како изгледа егзекуција.

ИЖС је била једна од најзначајнијих интересних сфера Баувезена. Од 2010. буквално је добијао све послове које је желео. Почео је са пругом Гиље – Ћуприја, која је требало да буде изграђена за брзине од 160, а отворена је за брзине од 50 километара на сат. И нико није реаговао

Одмах по мом уклањању са места директора приступило се серијском наношењу штете Железници, а у корист Баувезена. Градилиште пруге Јајинци – Мала Крсна отворено је без иједног документа. Уз помоћ извршног директора Милана Максимовића, ИЖС је преузео обавезу Баувезена да транспортује и набавља туцаник, што је заустављено тек након унутрашњег узбуњивања, а Максимовић је кажњен новчано, без утврђивања размера причињене штете.

Како је нестао челични мост дуг 69 метара

На истој прузи Максимовић је омогућио да нестане челични мост дужине 69 метара, а за то је одговарао само за привредни преступ. Врхунац безобразлука био је у јуну 2020, када је ИЖС, уместо да сам за неколико дана поправи пругу, коју је у дужини од 30 метара код Прокупља оштетила поплава, расписао тендер који је додељен, наравно, Баувезену. На месту где су извођени радови однето је 3,2 километра шина, а пругом Прокупље – Мердаре у дужини од 55 километара више никада није прошао ниједан воз. Тих 55 километара пруге данас је девастирано.

Процеси против мене заправо су класични прогон, освета и одмазда. Прво је припремљена инсинуација тако што су ми у канцеларију унели наводно „поклон“, али је све то тако невешто учињено да су морали да промене више сценарија. Иако ниједан није могао да сакрије подметачину, осуђен сам на основу лажних изјава других оптужених, који су за своје услуге добили у јуну 2020. нови анекс уговора за експропријацију од ИЖС, вредан око милион евра.

Променили смо систем, одржавање пруга финансирали смо наплатом коришћења наше инфраструктуре, спречили штету од пар стотина милиона евра и за две године ремонтовали 425 километара пруга без динара кредита, али је то пореметило многе илегалне токове новца

Једна од оптужби била је и да сам измишљао хитност набавки како бих омогућио ЗГОП-у, јединој фирми која је у Србији могла да изводи такве послове, да оствари профит. Радар је већ, на основу увида у једну моју жалбу, пренео неке детаље о реконструкцији Панчевачког моста. Био је то процес без права на доказе и сведоке одбране.

Да би се хитан поступак реконструкције покренуо морала је да га на Радној групи нареди министарка Михајловић, јер то ИЖС није хтео да учини. А затим је преко шефице пи-ар службе тражила да обманем јавност како сам све сам смислио и да инспекција Министарства с тим нема ништа. Суд није желео да изведе доказе. Оптужница се заснивала и на изјави власника Баувезена да је и та фирма могла да изводи радове, али је на главном претресу признао да је то само ЗГОП могао да ради.

То није сметало представнику Тужилаштва за организовани криминал да у завршној речи поново инсистира на томе да је и Баувезен могао да изводи радове. А радови које је извео ЗГОП коштали су милион евра по километру, док су у исто време неки други извођачи постављали трамвајске шине на мосту на Ади за седам милиона евра по километру. Баш они су радили и трамвајске шине у Улици цара Душана. И то није све, јер је после шест година трамвајска пруга на Мосту на Ади пропала, а она на Панчевцу неће за још бар 30 година.

Када се све то зна, испада да сам кажњен јер сам спречио даље крађе и сачувао јавни интерес. С друге стране, то је, очито, требало да буде опомена и за све друге носиоце јавне функције да знају шта их чека ако им непослушност падне на памет. Или ако, не дај Боже, покушају да раде у јавном интересу и зауставе уходане „комбинације“ са привилегованим фирмама, блиским неким људима из врха власти.