Докази о коруптивно-криминалним групама унутар служби Европске уније (са врха до дна) и огромној штети коју су директно нанели држави Србији као земљи кандидату за чланство у ЕУ, непоступањем према криминалном режиму Александра Вучића, тек ће доћи на сто Европског тужилаштва. Јер, и то тужилаштво има одговорност за дугогодишње непоступање према актерима ове мега-афере чије размере још нико није сагледао у потпуности. Ко су „краљеви“ највеће пословно-финансијске мафије у савременој Европи, и како се десило да примитивна напредњачко-радикалска хорда у Србији на челу са Александром Вучићем постане њихов „партнер“ у најпрљавијим пословима отимачине капиталних државних ресурса и природног блага (воде, шуме, пољопровредног земљишта, руда и минерала). Коначно, како је и зашто политичка елита Европске уније и Немачке као највеће економије, скоро деценију и по била главни ослонац сурове диктатуре у Србији и заштитник последњег тиранина на континенту.
Никола Влаховић
„Европска комисија инсистира-следећи избори у Србији морају бити фер!“ Ова цинична и подла порука стиже непуна два месеца пред судбоносне парламентарне изборе 2026. као кратка агенцијска вест диригована из Брисела, и не зна се коме је упућена. Али, говори две ствари: или су евро-комесари одустали од активног „партнерства“ са Александром Вучићем у пљачки избора (као у свих последњих 14 година) у Србији, или се само ружно шале на рачун опљачканих, преварених и понижених 6,5 милиона грађана ове земље-кандидата за чланство у ЕУ.
Током скоро деценију и по дуге диктатуре Александра Вучића, његову кључну финансијску и политичку подршку из Европске уније чинили су комесари за проширење, високи представници за спољну политику и саветници повезани са немачким, аустријским и мађарским структурама. Ради се о мрежи политичких и финансијских групација које су, свака у свом ресору, учествовале у одржавању и сервисирању Вучићеве диктатуре. Међу њима су бивши и неки садашњи државници и дипломате ЕУ који су чинили оперативни слој европске мреже која је одржавала економске, политичке и обавештајне везе са Вучићевим режимом, док су високи комесари и министри Европске комисије обезбеђивали политичку заштиту и били практично чувар и саучесник његове диктатуре.
Међу њима, свакако су највећи део овог посла обавили Јоханес Хан, Жан Клод Јункер, Шарл МИшел, Федерика Могерини, Оливер Вархељи, Криситијан Денилсон (шведски дипломата задужен у ЕУ за Европску политику суседства и преговорима о проширењу), Сем Фабрици (амбасадор ЕУ у Србији 2017-2021), Маргаритис Шинас (потпредседник ЕК), Јерг Хескенс (делегирани БНД саветник АВ), Роберт Хабек (министар економије СР Немачке), Анален Баербоцк, (бивши министар спољних послове СР Немачке), Емануел Жофре (амбасадор ЕУ са специјалним задатком „енергетске транзиције Србије“, и отимачином преосталог енергетског суверенитета), Реинхолд Лопатка (представник Аустрије у Европском парламенту).
Што се српског диктатора тиче, његов успон почео је са активном подршком коју је добио од Ангеле Меркел, бивше немачке кацеларке. У периоду док је успостављао диктатуру на свим нивоима и кад је узурпирао Устав и државу, Меркелова је била његов најважнији савезник у ЕУ, а све у име немачких инвестиција у Србији од којих су и ова држава и њени грађани имали само штете.
И на одласку са највише политичке функције у Немачкој, Меркелова је „у аманет“ оставила бившој министарки одбране (данас председници ЕК), Урсули Фон дер Лајен, „да сачува Вучића“ како би сачувала и послове немачких компанија у Србији. И, заиста, у десетинама сусрета које су имали од?2021. до краја 2025. године, најгори тиранин који је савремена историја Србије запамтила, добио је статус „заштићене врсте“ у економском резервату који су од ове земље направиле стране компаније и стране зеленашке банке. Немачка се ту позиционирала као „лидер на Балкану“.
Потврда свега реченог, била је виђена у Београду 2023. кад је Европска комисија најавила нови инвестициони пакет за Западни Балкан вредан више од 6 (шест) милијарди евра. Тадашњи немачки канцелар, Олаф Шолц, наставио је сарадњу са српским диктатором и потписао Меморандум о стратешком партнерству о сировинама 2024. (позив на отворену пљачку државних резерви и природних добара Србије).
Али, да би посао са инвестицијама у Србији ишао несметано и да би „Пројекат Јадар-литијиум“ био покренут, Роберт Хабек, тадашњи министар економије у влади Олафа Шолца, продужио је уговор о ангажовању горе поменутог Јерга Хескенса до?2026. године. Ова личност свакако заслужује посебну пажњу јер даје јаснију димензију Вучићеве улоге у пљачки и колонијалном поробљавању Србије…
Наиме, Хескенс је од 2013. године до данас уредно плаћан из државног буџета Савезне Републике Немачке за улогу „саветника“ Александра Вучића у Србији. А, незванично, посебан „буџет“ му је обезбедио АВ као „присном пријатељу“. У оба случаја, ради се о милонима евра. Задатак овог БНД оперативца је био једноставан: посредовање између Вучића и немачких компанија (Леони, Цонтинентал, Бросе, Хансгрохе, итд). Његова улога је обухватала чак и промоцију такозваног дуалног образовања у Србији (заправо школовање уз ради како би имали децу на пракси и још мало бесплатне радне снаге). Бавио се Хескенс такође и промоцијом „зелене индустрије“ у складу с ЕУ?“Зеленим?договором“ (наводно еколошким пројектом).
На позицији „фластера“ уз Александра Вучића, од?2013., Хескенс је исплаћиван преко ГИЗ (Компанија у власништву немачке савезне владе, које заступа Савезно министарство за економску сарадњу и развој и Министарство финансија, основана тек 2011. године спајањем три немачке организације за развој. Седиште је у Бону и Ешборну, са канцеларијама у Берлину, Бриселу и на на још 90 локација…Ради се о компанији директно повезаном са главном немачком обавештајном службом БНД (Bundesnachrichtendienst). Хескенс је као контакт-тачка за „институционално партнерство“ између Србије и Немачке, заправи циљано „делегиран“ у Србију, у вези са „Пројектом Јадар-литијум“. Овај опскурни оперативац, у Немачкој је у исто време био под истрагом пореских органа због непријављених прихода из приватних послова у Србији (фирма Happy?Hazelnuts?d.o.o.), али никада није процесуиран јер је иза њега стајала моћна обавештајна служба.
Да би било јасније да се не ради о обичном „саветнику“ говори и податак да је Хескенс у име СР Немачке потписао и споразум о партнерству са Србијом 2020. године о „пословној сарадњи“. Међутим, односи између овог „окторисаног“ саветника и Вучића, у међувремену су постали толико блиски да је и он сам једном јавно изјавио: „Зовем га ‘мој Шваба’, док ме он зове ‘Мој дивљи Србин’.“
Хескенс је купио и стан у криминалној насеобини на Сави („Београд на води“), што је касније потврдио и немачки магазин „Дер Спиегел“, ваљда да покаже како је тај пројекат „успешан“. У том стану, у интимној атмосфери, често се дешавало да падну велики пословни договори али и низ угодних вечера и других животних радости. У корпоративну мрежу немачких послова у Србији, умешала се и бивша министарка спољних послова Аналена Бербок и министар економије Роберт Хабек, који је наводном Вучићевом саветнику Јергу Хескенсу „продужио уговор“ према изричитом захтеву „колега“ из БНД све до краја 2026. године.
Овај круг саветника и министара представљао је немачко-аустријски економски блок који је кроз инвестиције и политичку подршку годинама одржавао „стабилне“ односе са А. Вучићем, апсолутно занемарујући било какву помен о његовом бруталном кршењу људских права и увођењу отворене тираније у Србији. Уосталом, сам Вучић је више пута пред ЕУ делегацијама говорио како „то Срби не би разумели“ и како „Срби не воле демократију“ и слично.
У знак захвалности што гуши оправдани народни бунт због пљачке државних ресурса и противуставних атака на природна добра у Србији, Вучићу су стизали такозвани „Пакети добрих намера“…Обично су укључивали комбинацију бесповратних средстава, кредита и техничке помоћи, а најчешће кроз ГИЗ,?и две европске банке, ЕБРД и ЕИБ. Посете европских комесара биле су све више неформалне, углавном без јавних изјава, али са симболичним гестовима подршке Вучићу као „гаранту стабилности“.
Од 25. августа 2020. године када Министарство економије и енергетике Немачке (BMWK) са Вучићем потписује споразум о успостављању „институционалног партнерства“, успостављена је још чвршћа веза и између њега Хескенса. Од тог момента, сарадња српског диктатора и Савезне Републике Немачке постаје првенствено фокусирана на пројекат рударења литијума у западној Србији. У време потписивања споразума јавност Србије није била упозната са улогом Немачке у овом пројекту као ни о његовим детаљима. Тај „модел“ је функционисао и у свом другим пословима са ЕУ. У неким случајевима, евро-дипломате су долазиле непосредно пред потписивања великих уговора. Осим у случају Рио Тинта, парадирали су и код доласка компанија Vinci,?Siemens?Energy и других…Рецимо, Андреа?Оризио, италијански дипломата, бивши шеф мисије?ОЕБС-а у Србији, учествовао у пројектима безбедности и економског развоја тако што је био политичка подршка ЕУ компанијама.
Николаус?Мајер-Ландрут, амбасадор?ЕУ?у Србији (2021-2024), долазио је са „пакетима инвестиција“ у оквиру некаквог „Зеленог?договора“ и добијао одмах субвенције од Александра Вучића, тачније из џепова грађана Србије.
Онда је (2024) дошао на ред план мафије из ММФ да Србија постане регионални инвестициони центар и „поуздани партнер европским финансијским институцијама“. Уследио је разговор А. Вучића са незваничном заступницом глобалног зеленашког капитала Кристалином?Георгиевом (ММФ), након чега је Кристина Лагард, председница Европске централне банке (ЕЦБ) „поздравила напоре Србије у одржавању фискалне дисциплине и реформи банкарског сектора“. А, то је значило да су врата за прање милијарди евра и долара у Србији из најцрњих глобалних фондова, била отворена. Наравно да није потписан никакав формални споразум између Европске централне банке и Србије, а читав „посао“ је остао покривен колоквијалним разговорима са симболичним и консултативним карактером, наводно као део редовних контаката између европских финансијских институција и Србије као земаље кандидата за ЕУ. Охрабрени Вучић је прихватио игру и одмах након „консултација“ са Кристалином Геориевом кренуо у промоцију „инвестиционог имиџа Србије“ пред европским и глобалним финансијским круговима.
У?швајцарском зимском центру Давосу, на самом почетку ове?2026. године, договорено је продужење аранжмана Србије са ММФ-ом и „подршка фискалним реформама“, а Георгиева је похвалила „стабилност јавних финансија у Србији“! Кристина Лагард такође. Јер, та бивша министарка финансија у влади Николе Саркозија у Француској, зна како се вода претвара у вино и како се „мува“ са јавним финансијама. Узгред, била је осуђена 19.?децембра?2016.?године од стране француског суда у вези са исплатом од 400?милиона?евра бизнисмену Бернарду?Тапију, али није добила никакву казну нити јој је пресуда уписана у кривични досије. Јер, госпођа Лагард је „штићено лице“ глобалне финансијске мафије.
Иако је Вучић виђен као мали кловн са Балкана коме је додељена краткорочна улога којој сада истиче рок, у протеклих 14?година, читав хор европских политичара и комесара из институција ЕУ јавно је говорио све најлепше о њему. Најчешће у контексту стабилности региона, дијалога са Косовом и економских reformi…Johannes?Han, бивши комесар за проширење (2014-2019) више пута је истицао Вучића као „фактор стабилности на Балкану“ и „партнера који испоручује резултате“ и како је Србија је под његовим вођством постала стуб стабилности на Западном Балкану, те да Европска унија може да рачуна на Србију као поузданог партнера у региону, да се Вучић разуме европске вредности и зна да их примени у пракси. На све аргументе о суровој диктатури у Србији Хан је имао само један одговор: „Стабилност је важнија од брзине демократије“. Уствари, стабилност прљавих послова и криминалног екстрапрофита, како се у пракси показало. Ангела?Меркел је током последње посете Београду наглашавала „Вучићев допринос стабилности региона“ и „отвореност Србије за европске инвестиције“, Шарл?Мишел (председник Европског савета) у више наврата је рекао да „Вучић игра конструктивну улогу у регионалној сарадњи“. Урсула?Фон?дер?Лајен (председница Европске комисије) током посете Београду?2023. похвалила је „напредак Србије у економским реформама“ и „одговоран приступ фискалној политици“. Маргаритис?Шинас (потпредседник ЕК за миграције) говорио је о „одличној сарадњи Србије у контроли граница и миграција“, а Реинолд?Лопатка (аустријски посланик у ЕПП) у парламентарним дебатама је истицао Вучића као „важног саговорника за европску стабилност“. Федерика?Могерини бивша висока представница ЕУ за спољну политику (2014-2019) у својим говорима о дијалогу Београд-Приштина често је хвалила Вучића као „кључног актера мира“ те да „Србија под Вучићем игра конструктивну улогу у региону“. Оливер?Вархељи, комесар за проширење (2019-2024) говорио је о „изузетној сарадњи Србије и ЕУ“ и „напретку у инфраструктурним пројектима“, те да је „Србија под председником?Вучићем остварила импресиван напредак у економским реформама“ а да се „Вучић показао као поуздан партнер Европске уније“ и да „Европска комисија цени његову посвећеност инфраструктурним пројектима и регионалној сарадњи.“
А, какав је „профил“ осталих „обожавалаца“ српског диктатора сведоче и ове чињенице: Петер?Алтмајер, бивши немачки министар економије, 2022.?у Бундестагу је прозван због тајних уговора са енергетским лобијем током мандата, Томас?Шиб, немачки амбасадор у Србији (2018-2023), уз озбиљну провизију посредовао у разговорима и пројектима ГИЗ-а у Србији, Анке?Конрад, немачка амбасадорка у Србији ( од?2023), наставила политику „добрих намера“ према Вучићу, са фокусом на профит немачких компанија кроз такозвану енергетску транзицију на овом делу Балкана, Фредерик Мондолони, француски амбасадор у Србији (2017-2021), редован код Вучича са инвестиционим делегацијама за пројекте у енергетици и инфраструктури, Пјер?Кошар, француски амбасадор (од?2021); учествовао у преговорима о сарадњи са компанијом?Винци?и?Аирбус уз провизију, Никола?Бертолини, шеф сектора за сарадњу Делегације?ЕУ?у Србији, лично координисао ИПА фондове и пројекте „доброг управљања“ уз провизију, Мартин?Клауцке, заменик шефа сектора за сарадњу Делегације?ЕУ; често долазио са „пакетима помоћи“ за локалне самоуправе са напредњачком већином (према сугестијама АВ), Андреа?Оризио, италијански дипломата, бивши шеф мисије?ОЕБС-а у Србији, посредовао у пројектима безбедности и економског развоја.
Николаус?Мејер-Ландрут, амбасадор?ЕУ?у Србији (2021-2024), долазио са „пакетима инвестиција“ у оквиру Зеленог?договора, Реинолд?Лопатка, аустријски посланик и специјални изасланик за Западни?Балкан, учествовао у економским форумима са Вучићем „у партнерству“…
Ваља овде подсетити на чувеног Мајкла Девенпорта који је од 2015. до 2017. координирао кориштењем ИПА фондова за инфраструктурне пројекте, где је нестало барем милијарду евра, од чега је он „омастио брк“ са барем педесетак милиона у виду „малог знака пажње“ Вучићевог режима.
Што се моралног и криминалног профила ове господе тиче, треба рећи да је и Ева?Каили, потпредседница Европског?парламента, ухапшена 2022. у склопу афере „Катаргејт“ због примања новца и поклона од Катара и Марока, те да је Пјер?Антонио?Панзери, бивши посланик ЕП, признао да је организовао мрежу за лобирање у корист Катара и Марока, као кључни сведок у афери, да је Франческо?Ђорђи, асистент Панзерија и партнер Еве?Каили, оптужен за прање новца и логистику мреже, а Марк?Тарабеља – белгијски посланик ЕП, оптужен да је примио новац за подршку резолуцијама о Катару. Све овде речено је важно знати јер у то време, катарски медији су „оркестрирано“ позитивно извештавали о Вучићевој Србији као о земљи која „одржава баланс између Истока и Запада“, а разлог је био више него очигледан: АВ је више пута разговарао са катарским емирима, посебно са шеиком?Тамимом?бин?Хамадом?Ал?Танијем и преносио „поруке деликатне природе“ овој феудалној породици од горе набројаних хохштаплера из Европске уније. Многе од њих је Вучић задужио. Са многима од њих може да оде и у затвор.
Данас, уочи јесени 2026., Брисел више не користи израз „Вучић као фактор стабилности“, већ говори о „потреби за истинским плурализмом“. Дакле, у преводу, сада јавно нуде свом криминалном „чеду“ најблажу меру: да иде за казну „у кревет без вечере“.
Ипак, Европски парламент је макар формално у јулу?2026. усвојио резолуцију којом тражи независну међународну посматрачку мисију за изборе у Србији.
Са друге стране, делегација?ЕУ?у?Београду добила је налог „да не даје ране честитке после избора док се не објави извештај?ОЕБС-а“, чиме већ унапред припрема терен за „релативизацију“ изборних резултата. И, наравно, јавно признаје да су упражњавали током лажираних избора од 2012. до данас редовним „раним честиткама“ радикалско-мафијашкој организацији СНС и његовом „вођи“.
Још 31.?март?2026 у саопштењу Делегације?ЕУ?у?Србији поводом локалних избора у??одесет општина, Европска комисија је најавила да ће „наставити да пажљиво прати изборне реформе“ и да се „уздржава од давања честитки“ док се не објаве званични налази посматрача. Ова необична пракса је потврђена интерним смерницама Европске?службе за спољне?послове (ЕЕАС), а сада је јавно пренета и свим делегацијама у региону Западног?Балкана, па ће се примењивати и на парламентарне изборе 2026.
Наводно, ова одлука је „део ширег заокрета Европске?комисије ка строжем надзору изборног процеса и медијских услова у?Србији“ а заправо је „контролни механизам“ спреман да опет ускочи у помоћ Александру Вучићу и његовој мафији са којом је корумпирана ЕУ бирократија дубоко загазила у стварање једне криминалне мреже у партнерству са мултинационалним компанијама које експлоатишу највредније природне ресурсе на терену овог дела Балкана.
Британски лист „Телеграф“ („The Телеграпх“), као да се ништа у Србији не дешава, игнорише масовни народни устанак и пише ових дана: „…Александар?Вучић се показао мајстором геополитичког балансирања. Мало се који лидер може похвалити ‘челичним пријатељством’ са кинеским председником?Си Ђин Пингом и истовремено добијати подршку?Доналда?Трумпа.“ Аутор овог мизерног чланка недостојног цитирања, Џејмс Крисп, дописник британског Телеграфа из ЕУ (стално настањен у Бриселу од 2017), не види оно што сви виде на јавној сцени у Србији: Вучић је одмах украо три дана предизборне кампање, фалсификовао десетине хиљада потписа за посланичку листу, лажирао број потписа, блокирао долазак нотара на оверу потписа за Студентску листу, регистровао неколико лажних студентских листа да би обмануо бираче, опет води функционерску кампању о трошку пореских обвезника, опет је узурпирао јавне медијске сервисе, али овај пут обилази Србију са панциром у страху од голоруког народа. Тај страх је оправдан. Јер је дошао до краја своје криминалне авантуре.
