Синдикат запослених у медијима: Новинари у Србији раде у условима беде, страха и корупције

Саопштење синдиката новинара Србије (СИНОС) и Коалиције запослених у медијима (ЗУМ)

Многи новинари и запослени у медијима у Србији раде у условима беде, страха и корупције и ту нема слободног новинарства.

Новинарске плате су врло често испод републичког просека, а у приватним медијима и испод загарантованог минималца. Запосленима у већини приватних медија не уплаћује се допринос за здравствено и пензионо осигурање на пун износ зараде, а у појединим медијима раде „на црно”, тако да неће моћи да остваре право на пензију.

У приватним медијима не постоје синдикати, што је директна последица страха запослених да ће, уколико се синдикално организују, остати без посла. Нереално је очекивати да ће они који нису у стању да остваре своја законом гарантована права, као што је право на слободно сидикално организовање, бити спремни да професионално бране интерес јавности. У таквим условима пораст цензуре и аутоцензуре су неминовна последица.

О корупцији у медијима детаљно је у Извештају о проблемима и притисцима на медије писала покојна председница Савета за борбу против корупције Вдерица Бараћ. 

Синдикат новинара Србије (СИНОС) и Коалиција запослених у медијима (Коалиција ЗУМ) захтевају од Владе Републике Србије да одмах отвори Извештај Верице Бараћ и достави га Народној Скупштини Републике Србије и јавности на увид пре усвајања сета медијских закона. Поједини људи који воде медије прозване у овом Извештају, били су део тима који је креирао сет медијских закона. Под њиховим директним притиском припремана су решења која штите интересе крупног капитала, и која ће, уколико буду усвојена, водити у даљу тајкунизацију и таблоидизацију медија. Јавност ће оставити без непристрасних информација, а више од 4.000 људи без посла.

СИНОС и Коалиција ЗУМ још једном упозоравају на катастрофалне последице приватизације и указују да би наставак по истом сценарију значио затирање српског новинарства. Медијска стратегија усвојена у Влади Сбије 2011. године ппредвиђа оснивање шест регионалних јавних сервиса и та одлука никада није редефинисана. Устав и закони (Закон о локалној самоуправи и Закон о главном граду) дозвољавају слободу у оснивању медија. Није тачно да Брисел инсистира да држава изађе из медија јер и у земљама Европске Ууије постоји државно власништво у медијима. У Хрватској је, примера ради, локална самоуправа оснивач више од 150 локалних медија и то није била препрека за улазак Хрватске у Европску унију.

СИНОС и Коалиција ЗУМ позивају Владу Републике Србије да пре доношења сета медијских закона направи амбијент за почетак дијалога у медијима и доношење гранској колективног уговора у складу са искуством демократских земаља.

Слободни новинари су заштићени новинари, а штите их колективни уговори. Без слободних медија нема демократије, нема слободног друштва.

 

НСПМ