По усвајању новог законика о кривичном поступку имаћете мање права од криминалаца!

ОТКАКО је 2011. године донет последњи законик о кривичном поступку, који је између осталог поверио истрагу Тужилаштву уместо суду, наука и струка још не могу да се усагласе да ли је овај системски пропис испунио циљ – бржу и ефикаснију правду за грађане. О томе сведоче и последње измене овог закона, које је недавно усвојио парламент, али и формирање посебне комисије која испитује његову примену.

Професор Правног факултета у Београду Милан Шкулић каже да садашњи кривични поступак само формално и више козметички личи на амерички.

– То је најочигледније на главном претресу, који је потпуно адверзијални са минималном доказном активношћу суда – сматра Шкулић. – Ово је посебно видљиво кад сведоке испитују странке, прво она која их је предложила у основном испитивању, а затим супротна у унакрсном. У нашим условима ово је прилично бесмислено, пошто основно и унакрсно испитивање имају смисла само ако суд на главном претресу уопште нема увид у оно што је сведок рекао пре суђења. Пример за то је америчка порота, која први пут види сведока у судници, где се и први пут упознаје са његовим исказом. Овде судије имају све списе из истраге и упознати су са сведоком од раније, што обесмишљава целу ту представу са страначким испитивањем сведока на претресу.

За адвоката Небојшу Перовића унакрсно испитивање није проблем, он сматра да се одбрани и Тужилаштву овом новином омогућава да утврде квалитет и кредибилитет исказа сведока, без права мешања судског већа. Перовић, међутим, као проблем види то што се у многим одредбама законика осећа неједнакост странака у поступку.

– Права и поступање тужиоца и одбране до те мере нису изједначени да тужилац има право да новчано казни браниоца у истрази – објашњава Перовић.

ДА ВОДЕ РАЧУНА

ТУЖИЛАШТВО би морало, каже адвокат Југослав Тинтор, сваки пут када размишља да ли ће предложити притвор добро да размисли и да води рачуна о оцењивању професионалног рада, да се види колико има подигнутих оптужница, колико ослобађајућих пресуда по њима и колико трају поступци.

– Сматрам да није добро ни то што је оштећеном ускраћено право да сам преузме кривично гоњење у случају када надлежно тужилаштво не жели да води кривични поступак зато што сматра да нема довољно елемената за то. Тада је оштећеном омогућено да изјави приговор непосредно вишем тужилаштву, а уколико га и оно одбаци као неосновано, оштећени више није у могућности да кривично гони осумњиченог у сопственој режији, осим када је подигнут оптужни предлог или оптужница.

– Увођењем тужилачке истраге тужилаштво је добило многа нова овлашћења – сумира адвокат Југослав Тинтор. – Од њихових одлука директно зависи како покретање истражног поступка, тако и његово окончање. У неким предметима Уставни суд је утврдио да су повређена људска права окривљених. Која је правна консеквенца тога? Да ли се то одражава на сам поступак? Апсолутно не.

Новости