Афера у Војсци Србије: Пукла веза на завери ћутања

У КОМ правцу се размотава афера око спорне набавке телекомуникационих средстава за потребе војске у вредности од око 70 милиона долара у 2007. и даље је под ознаком најстроже тајности. Из истраге „цури“ слабо шта, много је оних који се плаше да се не „угрувају“. Око имена привођених још влада општа конфузија.

Разлога за „званични мук“ је више, а један од можда најјачих је што је у питању купљена опрема великих светских произвођача из моћних држава чију техничку супериорност у производњи и пројектовању ових уређаја нико не доводи у питање. Проблем је што се та опрема није могла „наслонити“ на оно што поседује Србија.

Извори „Новости“ тврде да су догађаји из три последња месеца у 2007. и потези који су тада вучени у Министарству одбране, у ствари главни ток истраге.

Других „рукаваца“ има и они чекају да дођу на ред.

А ред је изгледао овако:

Одлуку о прибављању „покретних стари за посебне намене“ донео је министар Шутановац 4. октобра на основу Плана Управе за телекомуникације и информатику ГШ (у војсци позната као Ј-6).

ПОБЕДИО МНОГО ГОРИ

ИСТА комисија у истом извештају на странама 10 и 11 анализира набавку која је, такође, ишла преко „Југоимпорта СДПР“, тактичких комутационих центара од „Талеса“ од близу 13 милиона евра и констатује нелогичност да је „Талес“ на оцењивању добио 67.05 пондера и да је био рангиран као други иза „Тадирана“ са 84.79 пондера, који је, према томе, требало изабрати за испоручиоца опреме. У следећем ставу записника пише да је код ових уређаја (тактичких комутационих ценатара) Управа за телекомуникације и информатику (Ј-6) изненада одустала 15. 11. 2007. од својих тактичко техничких захтева какве је „Талес“ требало да задовољи. Ови људи су упозорили да су у овом случају, када је Управа одустала од својих захтева, они реаговали тако што су тражили да се одустане и од целе набавке комутационих уређаја. Међутим, није се одустало – добио је „Талес“.

Управа је „План“ донела без Главног пројекта како ће изгледати будући интегрисани системи везе Војске Србије и такав план се није смео наћи на одобрењу, односно такав „План“ министар није смео да потпише.

Само пет дана касније, 9. октобра, Управа за телекомуникације и информатику ГШ представља Реферат за набавку и готових производа (пов. бр. 9303-4) у ком наглашава да ова средства нису усвојена за наоружање и да их немамо.

Зналци тврде да је овакав реферат могао бити написан тек по спровођењу и окончању свих процедура за које постоји Правилник о опремању војске.

Правилник није испоштован!

Захтев за достављање понуда за поверљиве набавке објављен је заинтересованима 29. односно 31. октобра, а у делу који говори о техничким условима који се морају испунити за радио-релејне и мултиплексне уређаје дају се и критеријуми за оцене тих техничких карактеристика вредновани са 40 бодова. Како упозорава наш извор, основна је нелогичност у оваквом документу то што није дефинисано који су то критеријуми наручиоца.

Како оцењивати нешто без јасних критеријума? Да је испоштвана процедура каква је важила у ВС, уређаји који не задовољавају постављене тактичко-техничке захтеве не би могли ни да се понуде од добављача. Информација за достављање понуда послата је седморици потенцијалних произвођача у два акта. Први је датиран 19. октобра, други 1. новембра.

Управа за снабдевање, која је требало даље да обави задатак, тек 7. новембра је добила „прописане критеријуме за оцену техничких карактеристика, али и даље без недвосмислено одређених правила према којима би се оцењивали појединачни технички параметри уређаја.

Највећа „лудост“ код оцењивања била је што је параметру „поузданост“, који је основа сваког дела војне опреме, дата вредност од једног пондера и то је отворило могућност да се изабере непоуздана опрема и закључи уговор са таквим понуђачем. Понуде од седам понуђача стигле су 14. новембра, Комисија их је разматрала 27. и на основу тога 29. новембра министар одбране је донео одлуку (пов. бр. 1370-58) о набавци.

Комисионим уговором бр. 1563/07 „Југохемији ад“, заступнику произвођача радиорелејне опреме „Тадирана“ додељен је уговор вредан 36.946.964,23 долара.

Комисионим уговором бр. 1565/07 „Југоимпорту СДПР“, који је заступао „Талес“ из Француске ради набавке радио-уређаја ВФ и ВФФ опсега са додатном опремом, даје се посао од 5.385.180,87 евра или у доларима 7.000.735,00

„Југоимпорт СДПР“ је добио и уговор 1572/07 ради набавке комутационих система, такође од „Талеса“, у вредности 12.886.730,58 евра или 16.752.749,00 долара.

Предузеће „Мега линк“ из Београда, које је заступало норвешку „Неру“ добило је уговор пројектовања и испоруке стационарне радиорелејне мреже од 6.950.000,00 евра или 9.035.000,00 долара.

Епилог: систем који је требало да буде поуздан, жилав, отпоран на ометања, компатибилан са постојећим системима везе и са НАТО стадардима и, наравно, потпуно интегрисан у јединствени систем телекомуникација Србије, данас изгледа овако: „Талес“ комутрациони системи раде непоуздано. „Тадиран“ опрема се не користи и углавном је у подрумима. Једино „Нера“ и „Ирител“ раде како треба.

МИНИСТАР РАДИО КОНТРА КОМИСИЈЕ

НА основу чега је министар Драган Шутановац донео одлуке какве је донео, велика је непознаница. Након објављивања резултата тендера руководиоци Комисије за набавку и Пројекта опремања Војске телекомуникационом опремом и председник Комисије за набавку опреме, изнели су свој записник и своје оцене о „погођеном послу“ и то 20. 12. 2007, дакле на време, када је и штета могла бити спречена.

У Ставу 1. упозоравају да радио-уређаји ВФ и ВФФ, купљени од „Талеса“, у процесу опитовања делом нису задовољили, односно да су добили негативну оцену. Тамо где су добили прелазну оцену констатовано је да раде непоуздано, а припадници рецимо Специјалне бригаде који су тестирали ручни радио, навели су да није погодан за теренску употребу.

У Ставу 2. истог извештаја се констатује да оваква понуда „Југоимпорта СДПР“, односно „Талеса“ за радио-лот није требало ни да се разматра.

У Ставу 3. председник Комисије, пуковник Милутин Ковачевић из Управе за снабдевање, потпуковник Рајко Петровић и поручник Бојан Ивковић (правник) наводе да су о свему обавестили и упозорили на време и начелника Управе за телекомуникације и помоћника министра за материјалне ресурсе Илију Пилиповића, који је, случајно или не, у Министарство дошао из „Југоимпорта СДПР“, фирме која је и добила посао.

У Ставу 4. извештаја ови људи отворено доводе у питање да ли је неко изманипулисао министра Шутановца када је потписао набавке.

 

Novosti