Америчка агентура и агенти од интереса против Јужног тока

Западна олигархија не крије бес због најновијег пораза који је доживела у Украјини приликом сукоба са Путиновом Русијом. Неспособна за озбиљну политичку и економску борбу, опредељена за одмазду она је својим поданицима широм света пренела наредбу да где год могу саботирају руску економију. Вашингтон и Брисел попут мантре употребљавају реч: санкције, док ЕУ показује спремност да пуца себи у ногу како би „казнила“ Русе. Чланови Европског парламента који готово ни о чему не одлучују, већ уз огромне плате и привилегије глуме „представничко“ тело, захтевају прекид изградње Јужног тока иако он заједно са Северним током осигурава енергетску безбедност Европе.[1]  Први комесар ЕУ и председник Европске комисије – тела са најнижим степеном демократског легитимитета, Жозе Мануел Барозо је чак „нањушио“ руске агенте у Бугарској! Он је упозорио руководство тамошње Социјалистичке партије да не спречава пооштрене санкције против Русије које могу да доведу до замрзавања Јужног тока.[2] Барозо је у исто време одговарајући на писмо Владимира Путина којим је руски председник упозорио да неиспуњавање финансијских обавеза Кијева може да отежа снабдевање ЕУ руским енергентима, истакао да не види проблем у томе што Украјина не плаћа испоручени руски гас. Дуг Украјине за гас не сме да буде разлог за обуставу испорука Европи! “Упућујемо вам снажан апел да се уздржите од те мере, завртања гасних славина, која би довела у сумњу вашу жељу да вас виде као поузданог снабдевача Европе”[3], написао је Жозе Мануел Барозо и остао жив. Изгледа да је на овај начин Европска комисија предложила Москви да уговор о купопродаји гаса замени уговором о поклону. Бриселски комесери ће пооштрити санкције Русији, а она би за узврат требала да даје гас за џабе. Очигледно је да су логика и здрав разум одавно напустили чланове Европске комисије.

Међутим не мисле сви као бриселски комесари. Министар економије и енергетике Бугарске Драгомир Стојнев имао је шта да каже поводом напада на Јужни ток. Он је поставио питање због чега се не заустави испорука гаса Северним током. “То је директна мера против Русије. Зашто да не? Али, то је ‘Јужни ток’ који треба да буде жртвован. Не. Бугарска и ова влада бране своје националне интересе. Борићемо се да се тај пројекат реализује”, каже Стојнев.[4] Наравно, испорука гаса Северним током неће бити обустављена јер би у супротном Намачка привреда доживела колапс. Такође том мером би биле делимично погођене Велика Британија, Холандија, Француска и Данска. Међутим за Брисел не представља проблем жртвовање југа Европе све док најбогатије чланице ЕУ уживају сигурно снабдевање руским гасом. Признати стручњаци за енергетику из ЕУ напомињу да је Северни ток највећи допринос енергетској безбедности Европе од 2009. године када је дошло до сукоба између Кијева и Гаспрома. Руководилац бриселске канцеларије највећег светског хемијског концерна БАСФ Волфганг Вебер изјавио је да Гаспром увек испуњава све своје уговорне обавезе без и једног дана закашњења. Ова два светска гиганта сарађују дуже од 30 година. Вебер је изнео став да идеја Европске комисије о заустављању изградње Јужног тока није добра.[5]

Иако су се у међувремену појавиле информације о прекиду изградње Јужног тока у Бугарској, руски министар енергетике Александар Новак је одржао конференцију за штампу на којој је демантовао те вести. “Реализација тог пројекта одвија се на основу међудржавних уговора потписаних између Русије и држава које у пројекту учествују. У сагласности са међународним правом реализација тог пројекта не може бити прекинута на тај начин”, рекао је Новак.[6] Џонатан Стем са Института за енергетске студије у Оксфорду сматра да је велики значај Јужног тока управо у томе што ће он заобилазећи Украјину обазбедити сигурно снабдевање Европе природним гасом. Када буде изграђен Јужни ток ће омогућити Гаспрому да изврши све уговорне обавезе према ЕУ без коришћења постројења у Украјини. Међутим, за САД то представља проблем.

Амерички стручњаци сматрају да је „Јужни ток бесмислен“ jeр „не доводи у Европу нове количине гаса, већ му је једини циљ да заобиђе Украјину, а политика Запада у овом тренутку је пронаћи начин за трошење велике количине новца како би се иста та Украјина спасила“ сматра професор Алан Рајли са Сити Универзитета.[7] Намера Сједињених држава је била да претварањем Украјине у своју марионету успоставе контролу над већином гасовода који повезује Русију и ЕУ. Бела кућа је организовала пуч у Кијеву где је на власт довела своје људе, па сада из петних жила напада Јужни ток који ремети њене планове о контроли снабдевања Европе руским гасом јер попут Северног тока заобилази Украјину.

Ту се не завршава америчка стратегија уперена против Русије. Вашингтон је након извршеног притиска на Брисел да уведе санкције Москви, наставио да тражи савезнике у свету који ће се придружити његовој агресији на Русију. Барак Обама приликом недавне посете Саудијској Арабији није говорио о људским правима која се масовно крше у тој петролејској монархији већ о наоружавању терориста у Сирији, али и о обарању цене нафте на светском тржишту. Бела кућа одлично зна да Русија добија доста новца од продаје природног гаса, али и да много више зарађује од продаје нафте. Због тога је Обама у Ријаду покушавао да убеди владајућу кућу Сауда да повећа производњу нафте и смањи њену цену на светском тржишту у замену за неизвесни пројекат изградње постројења за прозводњу и превоз течног гаса купцима у ЕУ. На сличан начин је својевремено Роналд Реган оборио цену нафте на светском тржишту. Саудијска Арабија је највећи извозник нафте у свету, а у марту је произвела просечних 9566 милиона барела дневно.[8] Међутим смањење цене „црног злата“ би погодило и Саудијску Арабију, Ирак и многе друге државе, а не само Русију. Руски буџет за 2014. годину је пројектован за просечни износ од 93 америчка долара за барел нафте. Чак и када би Саудијска Арабија пристала на цену од 80 долара по барелу руска економија би издржала тај ударац.[9] Такође, Русија се све више окреће азијском тржишту. Росњефт од ове године извози више нафте у Кину него у Немачку која је до скора била први увозник руског „црног злата“. Недавно је први човек Росњефта Игор Сечин посетио Кину, Индију, Вијетнам и Јужну Кореју у настојању да постигне нове споразуме и повећа руски извоз.

Обамин план чији је циљ смањење цене нафте на светском тржишту могао би да изазове хаос на Блиском Истоку, баш као што стратегија Вашингтона у Европи где ЕУ подстиче на економски рат са Русијом угрожава цео Стари континент. Дакле, Бела кућа је спремна да због наношења штете Русији жртвује и Европу и Блиски Исток. Водеће државе у овим деловима света би могле да размисле о промени стратешког партнера јер од Вашингтона имају само штету, а од Русије корист. О томе би могла да поразмисли и Србија. 

И док се бугарски министар економије и енергетике бори за изградњу Јужног тока, српска министарка енергетике саботира тај пројекат. У Србији се поводом Јужног тока огласила Зорана Михајловић која је изјавила да је у питању велики међународни пројекат у коме је држава Србија много више урадила него неке друге земље. Ипак по њој највећу кочницу у реализацији Јужног тока представља Србијагас.[10]Најпре се поставља питање како је Србија могла да уради много више од других земаља када Србијагас наводно кочи Јужни ток. Наравно ова изјава министарке енергетике не представља њену изненадну бригу за руски гасовод већ наставак рата који она води против Србијагаса и Гаспрома, а самим тим и против њиховог заједничког пројекта. Као припадник британско – масонске ћелије која у Србији делује под именом „Ист – вест бриџ“ Зорана Михајловић се служила фалсификатима, подметањима и преварама. Она је својевремено на своју руку изменила раније усаглашени уговор о испоруци гаса Србији и подметнула га Ивану Мркићу и Милану Бачевићу који су га понели са собом у Русију, чиме је изазвала скандал. Михајловићева је изменила количину гаса који би се испоручивао, цену, чак је избацила Југоросгас као посредника у продаји. Руска страна је одбила да преговара о том фалсификованом документу.[11] Јужни ток је у Србији проглашен за пројекат од јавног (националног) значаја чиме је избегнута примена штетног Трећег енергетског пакета ЕУ којим Брисел покушава да рекетира Гаспром. Међутим, министарка енергетике је у свом предлогу реструктурирања Србијагаса представила решења која имају за циљ примену Трећег енергетског пакета против којег се бори Москва.[12] Њени напади на Србијагас којег руска страна види као гарант изградње Јужног тока трају и данас. На овај начин Зорана Михајловић следи америчку стратегију која има за циљ прекид изградње Јужног тока. Уколико до тога дође последице по Србију би биле застрашујуће. Србија би остала без 5 милијарди евра руских инвестиција и хиљада нових радних места, а њена енергетска безбедност би била угрожена. Српска економија би потонула у још већу кризу.