fbpx

Археолошка истраживања средњовековног Рудника

0
(0)

Археолошка истраживања су основа за будуће уносне туристичке послове – каже Гордана Гаврић

Рудник – За рудно благо у недрима планине Рудник знало се још у претхришћанском добу, експлоатисали су га Римљани, а било је и једна од окосница средњовековне Србије. Сходно томе, данашња варошица и њена околина су сигурно на темељима насеља старог неколико хиљада година. Прво познато археолошко ископавање овде је обавио Јанко Шафарик, који је о томе 1865. године написао извештај.

Од 2009. године, млада екипа археолога, на челу са др Дејаном Радичевићем, доцентом на Одељењу за археологију Филозофског факултета у Београду, и Аном Цицовић, кустосом Музеја рудничко-таковског краја, ради на одгонетању тајни које се шест векова крију под површином земље. Трагајући за средњовековним насељем, оно што се прошле године наслућивало, данас је постало јасно.

– Да истакнем само два локалитета. На Никића имању смо откопали темеље грађевине са још очуваном бојом на деловима урушених фресака. Све нам говори да то није била богомоља, већ профани објекат, права палата у којој је живела угледна, богата велмошка породица на размеђу 14. и 15. века. Преко пута, на потесу Дрење, откопали смо грађевину димензија 26 х 11 метара. Нађени новчићи и буле (печати) указују на 14. век. То је била зграда од јавног значаја, административно седиште које је контролисало експлоатацију рудног богатства, објекат из којег се уређивао друштвени и привредни живот вароши – прича нам руководилац истраживања Радичевић.

Он набраја још неколико локалитета, којима ће се када се истраже, комплетирати слика средњовековног Рудника: Маџарско брдо, Острвица, градови, рушевине џамије на Миси, остаци цркава у Красојевцима, Јазинама и Јанковићима…

На Руднику смо, никако случајно, сусрели и археолога Гордану Гаврић, директора Завода за заштиту споменика културе у Краљеву.

– Овај пројекат увелико превазилази локалну надлежност и захтева мултидисциплинарни приступ. Зато смо покренули поступак за његову формалноправну заштиту. Циљ нам је да на Руднику направимо археолошки парк који би повезао предисторију, римско рударење, српски средњи век, турско доба и све до данас. Археологију често сматрају само трошењем средстава, а она гради стазу за могућност добре зараде у новој туристичкој понуди општине Горњи Милановац – сматра Гаврићева.

Када се обаве ископавања, рестаурација и конзервација, захваљујући и природним лепотама Рудника и околине туристички посленици ће имати пуне руке посла.

Директор горњомилановачког музеја Милош Николић истиче да су овај пројекат финансијски подржали Министарство за културу, општински буџет, као и Дунав осигурање и компанија „Свислајон Таково“. Но, очекује их још један формалноправни, али битан посао. Наиме, сви историјски локалитети на којима се врши истраживање су на приватним имањима Рудничана, ваља их „подруштвити“. Откупом или поклоном, свеједно.

 

Политика

Фото Б. Ломовић

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Ромео и Јулија из Ђуриних ћелија (фото)

0 (0) Аранђеловац – Планина Рудник изнедрила је још једно (не)очекивано археолошко откриће – манастир …

Село на атомски погон (фото)

0 (0) ТРИЈЕСКА је каменити пупак који је сигурно услед вулканизма еруптивном снагом из земље …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *