Нема берача, односно сакупљача иако је на списку незапослeних у краљевачкој филијали тржишта рада тренутно 13.626, од којих 11.695 без квалификације или са трогодишњом, односно четворогодишњом средњом стручном спремом
Краљево – Посао није лак. Радно време је од јутра до сутона, шљиве се беру са гране или купе са земље. Берачима на мердевинама или на стаблима се плаћа до 2.500 динара, а онима који их сакупљају за петсто до хиљаду мање. Посла има и биће га још најмање месец дана. Међутим, највећа невоља за воћаре на подручју Краљева јесте како обезбедити довољан број таквих радника. Тако је у селима попут Буковице, Дедеваца, Ласца, Пекчанице, Роћевића…У планинском крају ситуација је још тежа, па остарели домаћини неће успети да оберу шљиве.
Нема берача, односно сакупљача иако је на списку незапослeних у краљевачкој филијали тржишта рада тренутно њих 13.626, од којих је 11.695 без квалификације или са трогодишњом, односно четворогодишњом средњом стручном спремом.
– Тешко обезбеђујемо кандидате и за преквалификацију, рецимо у текстилној области, где је тренутно потражња већа. Знате, углавном млађи бирају послове и тако ће бити све док је новца за џепарац од мама, тата, бака. Често се сусрећемо и са објашњењем да је лакше препродати два мобилна телефона него читав дан радити за две хиљаде. Тако је то, а ове установе се и не баве посредовањем у сезонским пословима као што је, рецимо, берба шљива – објашњава нам Владан Шекуларац, директор краљевачке филијале тржишта рада.
У Омладинској задрузи „Краљево“ слично објашњење добијамо и од директора Горана Жерађанина. – Баш јуче је један власник воћњака долазио и тражио такве раднике, али ми не бисмо могли ни десетак млађих да пронађемо. Друга је ситуација са пословима као што су презентери разних производа и услуга или у канцеларијама, угоститељству, трговини. Прошле године, рецимо, окупили смо групу од 55 радника за брање грожђа у вршачким виноградима чији је просек био 60 година. Ако тако буде и ове године, нећемо их слати. Но, поред незаинтересованости млађих за такве послове ни цена рада, и код тих воћара, није баш примамљива – истиче Жерађанин.
Слажу се власници воћњака да надница није „толико привлачна“ и били би вољни да цену повећају, али то, тврде, није могуће. Млади воћар Бранко Мајсторовић, из Дедеваца, објашњава нам да, примера ради, шљиве покупљене са земље иду у ракију која је око три стотине динара литар. Никад није била јефтинија и ето рачунице.
– Да није испоруке за Русију, и ми бисмо воћњаке напустили. Уберем око хиљаду гајбица шљиве и покупим око 50 казана. Помажу ми другови, рођаци, плаћам наднице. Тешко је са радном снагом. Иначе, на руско тржиште најпре је испоручивана „чачанска рана“ по цени од 120 динара, а онда „чачанска лепотица“ по 35 динара, па „чачанска најбоља“ 50, „стерлеј“ ће бити око 30, а после иду јабуке, крушке – објашњава нам Мајсторовић.
Један од највећих снабдевача руског тржишта разним воћем са овог подручја је Предраг Перишић из Буковице, који поседује 12 хектара воћњака и од других откупљује воће за своје купце у Русији.
– Највише се нашег воћа нађе на пијацама Москве и Санкт Петербурга. Ове године већ је испоручено тридесетак камиона по двадесет тона ране шљиве, биће још толико „стерлејке“, па јабуке, крушке. И, није проблем тржиште и потражња, само морамо улагати више рада и више одговорности у погледу квалитета – истиче Перишић који има двадесетак берача, међу којима је мало млађих људи.
——————————————————–
Далеко је авионом
Робу на руско тржиште краљевачки воћари шаљу друмским транспортом, а камион рецимо до Москве вози 20 тона и четврти дан је роба на пијаци. Тај превоз кошта 3.800 евра, а о карго транспорту, са недавно отвореног аеродрома у Лађевцима још не размишљају. И ко зна када ће, кажу. Такве понуде још нема, осим што су то политичари најављивали у предизборној кампањи.
Политика
Фото М. Дугалић
