“Београд на води” као гето за супербогате, или има ли и Абу Даби “предузеће за рогове и копита”

На све примедбе и питања забринутих стручњака и Београђана у вези са пројектом “Београд на води” власти одговарају или потпуним игнорисањем или подсмехом. Оваква пракса обраћања узнемиреној јавности потиче од свезнајућег и свугдеприсутног премијера. Користи је да одбаци питање које му се не допада или на њега не зна одговор.

“Елита”, каже он, не зна ништа друго него да критикује, њој ништа не ваља, она не жели или није ни у стању да сагледа сву величину и корист изградње “Београда на води”, који ће потпуно изменити изглед и могућности не само главног града, већ и читаве Србије. У нашу земљу стићи ће многобројни крупни инвеститори који ће у привреду Србије улагати милијарде и милијарде долара.

Позната консултантска кућа за некретнине “Најт Лојд” из Лондона као да му даје за право. У свом годишњем извештају за 2015. годину пише да је Београд један од четири града (остала три су Адис Абеба, Панама Сити и Јангун – ранији Рангун – у Мјанмару) пред којим је светла будућност. Он постаје занимљиво одредиште за младе који у све већем броју долазе у Београд, привучени ниским ценама и релативно великим могућности за развој послова и коришћење повољности интернета. А присталице пројекта “Београд на води” Најт Лојд вероватно посебно охрабрује предвиђањем да ће Београд постати стециште супербогаташа, чији ће проценат у нашем главном граду за следећих десет година порасти за 72%. (Засад је непознато на који је начин Најт Лојд израчунао овај проценат: сопственом методом или можда уз помоћ Нострадамуса и Видовите Зорке?)

У међувремену, док узнемирана јавност узалуд протестује, продаја станова у “Београду на води” је већ почела. Предвиђено је да их буде укупно 5.700, и то веома луксузних, а поред њих изградиће се и хотели са укупно 2.200 соба. И то није све: имаће и 12.700 канцеларија за многобројне фирме. Власти саопштавају да је велика заинтересованост нарочито за станове и да продаја иде веома добро. Пошто је познато да у Београду већ дуже време постоји вишак станова за које, без обзира на величину, квалитет и локацију, нема купаца, јасно је да су будући становници нашег главног града заинтересовани искључиво за ново насеље, предвиђено очито као гето за супербогаташе, који би, уз трошкове од 4 милијарде евра требало да буде довршен до 2030. године, а омогући запошљавање 20.000 људи.

Власти не праве разлику између непријатних питања домаће јавности и оних које им поставе страни новинари, већ подједнако избегавају одговоре и на једна и на друга. Када је недавно  америчка агенција “Блумберг”, која је специјализована за пословне вести и анализе, питала градоначелника Београда колико је град досад уложио у пројекат БнВ, колико још намерава да уложи и како ће се финансирати изградња будуће инфраструктуре, од њега није добила никакав податак, већ празне речи у стилу његовог вође и шефа:

“Потребно нам је нешто значајно да пресечемо са прошлошћу, а ово је та велика ствар. После ње свет неће више причати о ратовима,о Косову, већ о Србији као о новом месту за живот, за боравак, за бизнис…”.

Захваљујући агенцији “Блумберг”, српска јавност могла је да нешто више сазна и о инвеститору пројекта ове “велике ствари”, која ће Србију приказати као “ново место за живот, за боравак, за бизнис”. Фирма се зове “Игл хилс”, а седиште јој је у Абу Дабију. “Игл Хилс” нема стално запослене, док јој је оснивачки капитал (читавих!) 410.000 долара. На питање Блумберга да ли ће моћи да оствари пројекат БнВ, стигао је одговор да је фирма “добро капитализовани” и да ће изградњу финансирати “комбинацијом сопственог капитала и задуживања”. Убрзо затим, у нашим медијима објављена је и вест како се“ Игл хилс” није зауставио на пројекту “Београд на води”, већ да у близини Каира припрема подизање сличног али и многоструко скупљег града (вредности од преко 80 милијарди долара). Што је, несумњиво, за свако дивљење. Као и податак, такође добијен од “Блумберга”, да наше власти уопште нису проверавале бонитет инвеститора из Абу Дабија. Вероватно је дао часну реч како је све у реду и под контролом.

После ових сазнања, грађани Београда и Србије, који су читали “Златно теле” и добро памте “Предузеће за рогове и копите” Остапа Бендера, свакако ће се још више забринути за исход пројекта “Београд на води”. Поготово они који на левој обали Саве већ годинама гледају давнозапочети, а данас у коров зарасли Аква-парк у новобеоградском Блоку 44.

 

Војислав М. Станојчић, НСПМ