Чему Србија може да се нада са владом Александра Вучића? Све продати, па се у бег дати!

Док је радио као новинар-почетник на “Каналу С” на Палама код Сарајева, током рата 1992. и 1993. године, млади и надобудни Александар Вучић, истицао се прилозима препуним расне, верске и националне мржње. Продужио је са истим жаром и 1999. године, као министар за информације који је потписао најцрњи медијски закон у историји савремене Европе. Кад би данас неко јавно изговорио само две реченице онога што је он онда писао и причао пред микрофонима и камерама, био би хитно спроведен у неки од његових “проевропских” затвора у којима се данас даве осуђеници, јер нема места за све који су се огрешили о законе српских режима. Данас, кад је по први (и последњи) пут у свом животу на функцији председника владе, Вучић улази у завршну фазу распродаје државе и епохалну пљачку грађана. Задатак му је да промени Устав, призна Косово, распрода преосталу државну имовину, протера све мислеће људе и уништи суверенитет у сваком облику. За годину и по дана на месту првог потпредседника владе, више је пута био “на рапорту” код шефова америчке ЦИА-е и британских служби МИ5 и МИ6, него било који други функционер пре њега. Истовремено, поиграо се ватром покушавајући да превари Русе и “релативизује” енергетске споразуме са њима. Србију ништа добро не чека са њим. Скупио је министре с конопа и коца, али, добио је и групу “октроисаних” који ће својски да се труде да ликвидирају ову државу. Убрзо ће и народ да реагује.

Када је 22. априла ове године, председник Србије Томислав Николић пред камерама саопштио да мандат за састав нове Владе Србије даје Александру Вучићу, он се захвалио, једва задржавајући сузе, рекавши да је то ”наш заједнички сан који смо годинама сањали”. Иако и председник Николић има образе као ђонове, било му је врло непријатно, па је, покушао колико толико да се дистанцира од Вучићеве тврдње, додао – ”Ја ћу Вас подржавати, али не би волео да сам у Вашој кожи”.

Дакле, од када се учланио у Српску радикалну странку, признаје Вучић, његов сан је био да једног дана постане председник Владе Србије, и оствари све своје снове. А сањао је господин Вучић “Србију до Карловца, Карлобага, Огулина и Вировитице”, да би данас, жестоко нам претећи, залагао за Србију до Куршумлије, Прокупља, Бујановца, Прешева…

Кријући да му је супруга Тамара изгубила пред порођај бебу, оптужујући га да је крив за њену смрт, Вучић нам је поручивао да од њега можемо очекивати само крв, зној и сузе, и да ћемо три године, најмање, ”пролазити кроз болне реформе и да нас очекују тешки догађаји”.

Данас, након свега што се десило на последњим изборима, важно је да грађани Србије знају да је овај болесно умишљени човек постао мандатар владе, не зато што су га правилно разумели и што им је “дао наду”. Јер, да су га пажљиво слушали, какве је све невероватне приче причао, разумели би да од његових обећаних четири милијарде евра нема ништа нити ће бити док он представља власт.

Ружење народа

И док нас обасипа претњама, клетвама, ружећи народ најгорим оптужбама, својим јуришницима, дечацима и педерима, Вучић прича другу причу. Уверава их да ће све што има у Србији распродати, да ће се задужити, и највише владати две године, а потом, ”куд који, мили моји, а ја сам, куда знам”. Општинским функционерима своје странке дао је одрешене руке – узимајте, не питајте, “овакву шансу више никада неће добити”, а за себе и своје најближе одредио је касе Београда и буџет Србије.

Велику, коначну пљачку, Вучић је најавио продајом Телекома (дајући потпуно идиотску изјаву: “…Морамо тако, да одржимо корак са конкуренцијом”). После њега креће продаја Електропривреде Србије (ЕПС), али на начин какав у свету није виђен: понудио је неком још непознатом “мањинском партнеру” да има искључиво право избора менаџмента у ЕПС-у! Вучић је опседнут и идејом продаје “Србијагаса”, па је и то најавио. Одлучио је да раскомада и ЈП Железнице Србије, које планира да “реструктуира” на три дела: превоз путника, превоз робе и инфраструктуру. Већ је одређено коме ће за мале паре дати да приватизује превоз робе. Похвалио се Вучић и да има “стране партнере” за продају Лутрије Србије! Која земља још продаје игре на срећу, које су увек чист профит и сигуран посао? Шта је смисао тога ако не ликвидација независних извора финансирања буџета?

На априлској радној Скупштини Демократске странке, Драган Ђилас је овако описао последњи талас распродаје Србије који ће под Александром Вучићем да уследи: “…Ова земља се гаси и то ће бити тренд који ће се наставити. Распродајом ће се доћи до дела пара да се то гашење мало успори, али можете само једном нешто да продате, не можете више пута. Данас имамо таква предузећа да нам је премијер рекао да треба да их распродамо, да треба да распродамо целу Србију и Телеком и ЕПС и све остало, да је то идеја и да ће на томе радити следећих месеци”.

Мало је Вучићу било то што је запретио народу (оптужујући га и у време најжешћих поплава да је крив за елементарну непогоду!), него је са позиције извршне влади, запретио законодавној, рекавши посланицима у Скупштини “…Спаваћете, јешћете и умиваћете се у народној Скупштини!”. Све док не усвоје и последњу законску одредбу којом Србија губи своје последње трагове суверенитета.

У међувремену, формирао је свој кабинет у коме седи осам проверених хомосексуалаца и три жене, чиме је знатно пребацио “норму” Европске уније о присуству “родне равноправности” у Влади Србије. У до сада највећој геј-заједници једне “проевропске владе”, нашли су се као министри Никола Селаковић, Срђан Вербић, Иван Тасовац, Александар Вулин, ……… …….., Вања Удовичић…Наравно, “први брат” ове заједнице, Александар Вучић, као и сви овде поменути, прикривени. су или експлицитни хомосексуалци, што говори о женском карактеру садашње власти.

Неколико Вучићевих опасних лажи провукло се недавно док је подметао свој “експозе” као кукавичје јаје. Наиме, говорећи о пропалој економији, рекао је да Србија под његовим вођством жели да унапређује економску сарадњу са Русијом, а као пример за то је поменуо потпуну реализацију пројеката реконструкције железничког коридора 10, из руског кредита, а такође и да је за гасовод Јужни ток планирано близу две милијарде евра.

Истина је сасвим друкчија: Руси су изричито захтевали да се потписани кредит за реконструкцију железница по сваку цену реализује, или га неће уопште бити! Мучно је било за гледати како су у Панчеву (25. марта ове године) сви стајали као покисли, када је због почетка реализације овог кредита морао да дође и руски министар Максим Соколов лично, не би ли групу однарођених српских властодржаца са Вучићем на челу, привео “к познанију права”.

Ваљда због присуства Руса, Вучић је почео да покајнички прича како Европска унија „није идеална заједница, јер и Европска унија има мана и проблема”, а кад га је Соколов саркастично подсетио да водеће личности Европске уније немају ништа против српско-руских економских односа, почео је да бунца и хвата ваздух.

На дан кад је у Београду полагао заклетву нови кабинет на челу са Вучићем, огласио се Мартин Шулц, садашњи председник Европског парламента и најозбиљнији кандидат за новог председника Европске комисије. Наиме, Шулц је тада рекао да „Европска унија не може да се проширује бескрајно на нове чланице, јер прво мора да се преобрази и преустроји”, рекавиши још како је то широко прихваћен став у многим круговима Европске уније и да Србија пре свега мора у неком виду признати независност Косова, када једном дође на праг чланства у Унији. Иначе, од чланства ништа! Тако је Вучићева лаж о томе да неће бити признања Косова, пала у воду пре него што је и то прочитао у свом јаловом експозеу.

Кукајући на сав глас како ће се “притисци на Србију наставити на разне начине”, Вучић је заборавио да каже ко га то притиска, чији му притисак смета, а на чији притисак је спреман да пристане на све.

Јасно је да су притисци на Србију долазили искључиво са Запада, па је то уједно и логичан одговор, али чини се да постоји решење и за то искушење, с обзиром да је новоизабрани премијер Србије закључио да „Србија данас може имати свој став поводом важних међународних питања”. Мишљење може да има о свему, али не и право да одлучује о било чему.

Смртоносни поход топле браће

Посебна тема су Вучићеви министри, стари и нови. У његовој влади тренутно седе барем троје људи који су директно одговорни ММФ-у, Европској банци и Светској банци. То су Душан Вујовић, Зорана Михаиловић и Кори Удовички. Зорана Михаиловић је већ неколико година гувернер Европске банке за реконструкцију (ЕБРД), Душан Вујовић је годинама био сарадник Светске банке, између осталог, и представник Светске банке у Украјини (све док украјинска економија није положена на плећа). Његово усавршавање на америчком Универзитету Беркли, заправо је специјализовање за класичног “економског убицу”, где је био често и гостујући предавач. Тамо је, на примеру ликвидиране Србије и других балканских и источних земаља, објашњавао студентима предности “либерализма”.

Вучић га је уврстио у владу на инсистирање водећих људи Светске банке, који су Вујовићу “остали дужни”, јер је у једној од претходних влада Србије, он био виђен за гувернера Народне банке.

Да је реч о влади криминалних намера, најбоље говори и избор Братислава Гашића, бившег градоначелника Крушевца, керамичара, преваранта и шверцера кафе (због кога је и добио надимак Бата Сантос), за министра одбране. Претходници на овој функцији били су Александар Вучић и Драган Шутановац, који су развили огромну мрежи војних лифераната, заправо правих криминалних предузећа и компанија, преко којих пљачкају и исцрпљују националне ресурсе, болесно и до несхватљивих граница се богатећи. У фиоци тужиоца за организовани криминал налазе се подаци о “отпису” скоро три милијарде долара Ираку (о чему магазин Таблоид пише у свом серијалу о пљачки државе преко фирме СДПР).

Србији предстоји прави социјални масакр, а Александар Вучић се наругао гладнима тако што им је подметнуо свога “топлог брата” Александра Вулина, који би да министрује са дистанце, јер не сме да се појави пред народом без армије обезбеђења.

Следи и хаос у просвети, јер је министар Срђан Вербић, који има 44 године, кога је Вучић пронашао у једној београдској “топлој ложи”, провео пола свога млађаног живота у кабинетима и лабораторијама, а истакао се некаквим искуством у тестирању и провери знања студената. Ово је његово прво јавно искуство. Кажу да су му она друга, тајна искуства, повелика. Детаљи из његове изопачене приватности, тек ће бити тема јавности.

Кад дође време за општу бежанију из министарских фотеља, а тај дан није далеко, јер ће “сеча” најмање 150 хиљада запослених почети одмах (као и удар на пензије), биће то као у још ненаписаном сценарију под насловом: “Све продати, па се у бег дати”.

А 1.

Социолог Весна Пешић о Вучићу и његовој “стратегији”

Хајде да погледамо шта се десило с тајкунима. Ништа се није десило. То се види на два начина. Прво преко пореза – Вучић га није увео тајкунима. Ниједан закон није донет који на било који начин ограничава тајкуне. Неуралгична тачка нашег вишепартијског система је то финансирање странака. Ту ништа нису померили него су, напротив, у потпуном затамњењу, а сада више нема никога ко ће и да постави то питање ‘одакле вама толике паре и који су тајкуни вас финансирали?’.

Они (напредњаци, прум. ред.) причају о некаквој радној групи која је претресала станове, 240 улазака овде, надзора, не знам… и сад ви добијете утисак да је та радна група претресала станове у Венецуели, у Доминиканској републици. “Усмеравао” их је ко? Опет сам Вучић.

Где може српска полиција да претреса у Венецуели и Доминиканској републици? Каква радна група тамо може да функционише? Могу да функционишу код нас, али не могу да изађу ни у Бугарску да шпијунирају, а камоли да лове некакве криминалце по туђим земљама. Једино ко има глобалну полицију, и зато су и добили назив ‘глобални полицајци’, су Американци. Значи, једино они могу да нас глобално прислушкују, глобално да јуре по Јужној Америци, да јуре било где Сноудена – па ко други то може? То могу само они. Е сад, ови су измислили ту причу као да је све то наша радна група урадила.

То ударање у мозак не потиче само од Вучићеве патолошке жеље за славом, него је то у ствари у Србији одувек стандард тих служби, а сад су подивљале. Добиле су опште јавно признање и мисле да могу да туку по здравом мозгу кад год им падне на памет. Они то чине зато што су поново добили свог човека, Вучића.

Дакле, они ниједан од тих стубова лоше транзиције нису отклонили, него су га само подупрли, и рекли ‘сад је дошао наш ред, па сад тек нећемо то да мењамо’. Друго, њима ни на памет није пало оно што су многи ваши саговорници говорили – а то није ни оним претходним падало на памет, или су то урадили на некакав криви начин – то је да мењају темељ нашег друштва, да видимо на чему се ми заснивамо. То је та прича о темељним уставним променама. О томе нема ни речи, као ни о промени изборног закона који је дефектан на много начина. Не само што је поставио тих 5% за цензус…

Кажу, отарасили смо се малих странака – па како смо се отарасили кад је он 10 малих странака ставио на своју листу, и Вулина, и Љајића, и СПО, накитио се са тим. Они ће сви да добију по нешто.

Значи, сада је прича та да одустајемо од политичког национализма, освајачких и ратних похода, као тобоже нећемо се свађати са Хрватима, али тамо у учионицама, деца ће да се свађају око тога. Значи они су сад навукли као некакву завесу, па ће сви амбасадори да причају ‘па добро, али нешто вам медији баш нису како треба’. Па чекајте, па ко ће да каже ‘вратили су се и ти слонови Мире Марковић, и Вулин’. А шта је Жељко Митровић? Па тајкун који је претворио једну телевизију у Вучићеву телевизију.

Зашто су они сад под тим заклоном? Ови из Европе гледају само да ови преговори са Косовом не стану, ови су се сад том завесом заштитили, а изнутра, молим да Европи не пада на памет ни да гледа у наш суд, нити кога ми гушимо порезима, ни то што ми не волимо опозицију, ни то шта ће наша Удба сад да ради. Једноставно они кажу ‘Европа овде стићи неће. Докле ћемо ми тамо да догурамо, видећемо, али они овамо стићи неће’. Улазак у Европу значи, у ствари, европеизацију саме Србије, а не да ми трчимо тамо, или као њихова радна снага, или да наши школовани људи иду да раде код њих.