Економија

Дијаспора значајно смањила слање новца у Србију

„Драги наши”, односно они који раде у иностранству, у години пандемије су својим породицама послали за петину мање пара. Октобарски извештај Светске банке указује на тенденцију наглог пада прилива девизних дознака у Србију за 20 одсто у 2020. години, потврђује за наш лист Владимир Гречић, професор Економског факултета у Београду у пензији који се годинама бави проблематиком прилива дознака од наше дијаспоре.

„Пандемија ковида 19 је, без сумње, имала негативан утицај на све токове трансакција, па и на девизне дознаке миграната и исељеника наше земље”, каже он. С обзиром на то да је у српска дијаспора послала у матичну државу више од 4,2 милијарде долара у 2019. години, за прошлу годину могла се очекивати „пошиљка” вредна више од 3,3 милијарде долара. У години пре короне прилив девизних дознака миграната у матичну државу био је мањи за 4,7 од прилива у 2018. години, а као један од разлога за мањи прилив навођено је и то што су одлазиле целе породице па нису имале коме да шаљу паре.

Стручњаци Светске банке у октобарском извештају предвиђају да ће код земаља са ниским и средњим приходима, количина новца коју радници мигранти шаљу у земље порекла бити мања до краја 2021. за око 14 одсто.

„Наравно, тај пад ће грађане неких земаља прималаца девизних дознака погађати више, а неке мање, све у зависности од односа дознака према БДП-у. Међу најважнијим факторима који доводе до пада дознака су слаб економски раст и ниво запослености у земљама домаћинима миграната, високе цене нафте, слабљење вредности валута земаља које шаљу дознаке у односу на амерички долар”, каже Гречић.

Смањењем ће у 2020. и 2021. години бити погођени сви региони, а најоштрији пад очекује се у Европи и централној Азији (за 16 и осам одсто), затим у источној Азији и на Тихом океану (11 и четири одсто), на Блиском истоку и у Северној Африци по осам одсто, у субсахарској Африци (девет и шест одсто), Јужној Азији (четири и 11 одсто) и у Латинској Америци и на Карибима (0,2 и осам одсто).

„У овој пандемији, негативни ефекат смањивања извора дознака захтева целовит одговор не само због сиромашних земаља, већ и богатих. Пре свега, глобална заједница мора препознати корист задржавања миграната тамо где јесу, у земљама домаћинима, што је више могуће. Задржавање миграната помаже земљама домаћинима да одрже и поново покрену основне полуге услуга у својим економијама и омогуће да дознаке у земље прималаца наставе да теку, чак и ако су на знатно смањеном нивоу. Друго, земље донатори и међународне финансијске институције такође морају да се укључе да помогну земљама порекла миграната не само да се боре против пандемије, већ и да ублаже шок губитком ових токова приватног дохотка, баш када је овим земљама са ниским приходима и крхким економијама најпотребнија помоћ”, сматра Гречић.

Према последњим подацима НБС укупан прилив по основу дознака (личних трансфера) у периоду јануар–октобар 2020. износио је 2,508 милијарди евра, што је за 424,6 милиона евра (14,5 одсто) мање у односу на исти период претходне године. Прерачунато према актуелном курсу долар–евро оних 3,3 милијарди долара о којима говори Светска банка је око 2,7 милијарди евра тако да су подаци мање-више слични.

Иначе, НБС користи методологију платног биланса ММФ-а према којој су дознаке обухваћене кроз ставку која се назива лични трансфери, а обухвата: дознаке радника, пензије и друга социјална примања, као и помоћ и поклоне из иностранства, упућене физичким лицима резидентима Србије

„Мањи прилив дознака је последица пандемије вируса корона и њеног неповољног утицаја на економска кретања у земљама у којима доминантно ради наша дијаспора. Приливи дознака нижи су не само у Србији, већ и на глобалном нивоу. Утицај пандемије на кретања дознака је двојак. Пре свега, пад БДП-а у земљама из којих се шаљу дознаке утиче на смањење расположивих средстава које људи могу да издвоје и да пошаљу у матичне земље. Додатно, и саме мере ограничавања кретања у циљу сузбијања ширења вируса, отежавају пренос дела дознака који се не обавља путем званичних канала, то јест дознака које дијаспора доноси у готовини”, кажу у НБС.

Трошак слања

База података Светске банке о ценама дознака показује да је глобални просечни трошак слања 200 долара износио 6,8 одсто од вредности дознаке у трећем кварталу 2020. и углавном је непромењен од првог квартала 2019. године.

То је више него двоструко од циља одрживог развоја 2030. који предвиђа три процента.

Политика.рс

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Један коментар

  1. a sta rece, ker ti majci, radnici ,,migranti,, ko da smo mi
    stoka za travom tumarajuca, il oni covekoliki neprilagodljivi i na dzabaluk cekajuci.
    zar nas uporedjivat majmuncino, magarcino, sibicaru, balio i sranje bosansko sa razbojnicima i neradnicima, bandom neandertalaca i svinja.
    istera nas u izgnanstvo onaj marsal copavi a onda bastardi bosanski, cupave zveri i uzurpatori.
    nasim parama i mukom izdrzavate kozojebce, parazite i hijene a od poslatog ponajmanje za one kome su namenjene ostaje a i takvi drze za vucije sise ko no romul i rem.
    ne saljite mukom zaradjeno, u Srbalja bosanci otimaju a u germana za rad pare daju a sir za nji prodaju.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button
Close

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!