Суботица – У воћњацима на северу Бачке јабуке леже на земљи, нема ко да их сакупи, а труд се и не исплати. Индустријска јабука се откупљује за четири динара по килограму, понегде и за три, што је цена за коју се не исплати ни сагнути се да је покупе, нити ангажовати раднике за сакупљање у воћњаку.
При томе, каже Марија Вујић, менаџер продаје у Хладњачи „Воћко” у Таванкуту, домаћи прерађивачки капацитети Србије не могу да приме сву индустријску јабуку која је остала у воћњацима.
„Седмично смо успевали да пошаљемо тек по један, највише два камиона прерађивачима, а имали смо јабука за двоструко више”, наводи Вујићева за „Политику”. „Воћко” је индустријску јабуку откупљивао за четири динара, а од тога остајало им је 50 пара за манипулативне трошкове.
Таванкут је насеље поред Суботице који је изразито воћарски и повртарски крај, а слична ситуација је и на северном обрубу града, у насељима Хајдуково и Бачки Виногради. Саболч Галгоци спада у велике произвођаче јабука у Бачким Виноградима, задовољан је њеним родом и квалитетом, и каже да је сав род убрао.
Међутим, јабука која је опала са дрвета и третира се као индустријска остала је да лежи испод стабала. „Спомињали су цену од четири и пет динара, али нису хтели ни за толико да је однесу. Зато је и пропала”, рекао је Галгоци.
Процењује се да је ове године у воћњацима, и поред доброг рода, негде и до 30 и 35 одсто јабуке индустријског квалитета. Труд око ње исплатио се само онима који пеку своју ракију.
Берачима јабука, који у Таванкут стижу из Босне и Херцеговине и са југа Србије, плаћала се сатница од 200 динара, плус још 30 до 50 динара на име трошкова превоза човеку који је доводио раднике. То су трошкови који су се исплатили само онима који су имали јабуке врхунског квалитета, а и то је услов који је све теже достићи.
Овогодишње временске прилике погодовале су роду јабуке који је обилан, и мада су произвођачи задовољни са квалитетом, Руси који су готово искључиви страни купци домаћег рајског воћа, додатно су затегли услове под којима се јабука може наћи на њиховој пијаци.
Марија Вујић каже да су услови ригорозни, и да свака „слабост” јабуке, која и неће довести до њеног пропадања, враћа шлепер. Тако наводи да је сорта „грени смит” која се бере крајем октобра, због неколико хладних дана у септембру добила прамен црвене боје. Због те „мане”, која уопште не утиче на њен квалитет, напротив јабука је тек у октобру физиолошки зрела, „грени смит” је обран у септембру док је још био зелен.
Хладњача „Воћко” има 20 коопераната и капацитет од две хиљаде тона, али уз мини-хладњаче самих одгајивача они на тржиште, претежно руско, пласирају и до три хиљаде тона јабуке и то само из Таванкута.
Међутим, шта са оним воћем које није перфектно, а које због цене не вреди ни убрати? Марија Вујић каже да су од прошле године почели са цеђењем органског сока од јабуке и за сада раде мале количине које пласирају у овдашњим продавницама здраве хране.
Аутор: Александра Исаков, Политика.рс
Фото А. Исаков
Да држава није давала милионе страним фирмама имала би новца да увећа прерађивачке капацитете за прераду воћа у сок.
Недопустиво. Срамотно.