Дојче веле: Реституција у Пољској – спор око имовине Јевреја

Потписивањем измена и допуна новог закона, пољски председник Анджеј Дуда жели да заустави активности „приватизационе мафије“. Али, очигледно је да ће бити погођени и многи законити власници

Пољска влада новим законом отежава враћање имовине коју су својевремено национализовали комунисти. То међутим погађа и потомке жртава Холокауста. Критике стижу из Израела и САД.

Због контроверзних измена и допуна пољског Управног законика, на управне одлуке након истека 30 година више не може да се уложи жалба. То значи да власници којима је након Другог светског рата одузета имовина не могу више да уложе захтев за повратом имовине. Досадашњи уобичајени административни пут за такву врсту захтева сада је није могућ, односно – враћање имовине која је конфискована у комунистичкој Пољској (1944-1989) на тај начин се практично онемогућава.

Погођени су сви којима је под влашћу комуниста одузета имовина, међу којима су и многе жртве Холокауста. Током Другог светског рата убијено је шест милиона Пољака, а половина њих били су Јевреји. Влада у Варшави са своје стране тврди да ће закон донети правну сигурност на тржишту некретнина и спречити преваре.

Некадашњи власници или њихови наследници, могу додуше да туже пољску државу пред неким од грађанских судова, али тај пут, с обзиром на политизацију пољског правосуђа, не обећава, сматрају многи критичари.

Нова правила наишла су на оштре критике у Израелу и Сједињеним Америчким Државама. Министри спољних послова тих двеју земаља апеловали су на пољског председника Анджеја Дуду да не потпише измене и допуне закона. Без успеха. Амерички министар спољних послова Ентони Блинкен захтевао је од владе у Варшави да донесе закон о одштети, какав већ постоји у другим земљама централне и источне Европе.

Пољско-израелски односи на дну

Шеф израелске владе Нафтали Бенет оцењује да је нови пољски закон „срамно занемаривање сећања на Холокауст“. Министар спољних послова те земље Јаир Лапид нова правила окарактерисао је као „неморална“ и „антисемитска“. Он је позвао је бизнисмене у Пољској да се на неодређено време врате у земљу, а пољском амбасадору у Израелу, који је у овом тренутку на одмору у Пољској, саветовао је да „свој одмор настави у својој земљи“. Варшава је одмах реаговала и амбасадор ће остати у Пољској „до даљег“, саопштило је Министарство спољних послова Пољске.

Према пољском премијеру Матеушу Моравјецком, израелска одлука је неоснована и неодговорна. Изјава министра спољних послова Лапида „разљутила би сваког поштеног човека“. „Нико ко зна истину о Холокаусту и страдању Пољака у Другом светском рату, не може да одобрава овакву врсту политике“, додао је Моравјецки.

Конфликт није од јуче

Оно што се данас догађа, највећа је криза од поновног успостављања дипломатских односа између Пољске и Израела 1990. године, сматра Агњешка Магџијак-Мишевска, некадашња амбасадорка Пољске у Израелу (2006-2012). Али то је, каже, последица читавог низа сукоба последњих година.

Некадашња амбасадорка као примере наводи закон из 2018. године који је изјаве о пољском саучествовању у уништавању Јевреја у Другом светском рату прогласио за кривично дело, као и „антисемитску реторику“ подржану од владе коју предводи партија Право и правда (ПиС), а против америчког закона ЈУСТ (Justice for Uncompensated Survivors Today Act Report).

Тај извештај Стејт департмента САД, у којем је Пољска стављена на листу земаља које нису регулисале поврат конфисковане јеврејске имовине, оштро критикују десничарски кругови у Пољској.

Унутрашњеполитичка пропаганда

Бивша амбасадорка Магџијак-Мишевска наводи још један пример: пресуду пољског суда из фебруара 2021. којом су двоје истакнутих пољских истраживача Холокауста приморани да се извину због својих „спорних изјава“ о улози пољских грађанки и грађана у Холокаусту.

Апелациони суд Пољске укинуо је ту пресуду 16. августа ове године. Објашњење суда је гласило да „судница није право место за историјске дебате“. Одлука је очекивано изазвала бес у десничарским круговима у Пољској. Тужитељка, међутим, жели да иде на Врховни суд.

Но, за тренутну ескалацију Магџиак-Мишевска одговорним сматра и владу Пољске и владу Израела: „Они играју дипломатски пинг-понг, јер обе стране спољну политику користе за унутрашњеполитичке сврхе.

Наратив или чињенице?

Ипак, пољски политиколог Славомир Дебски није претерано забринут за спољнополитички имиџ Пољске. И Израел и САД ће на крају „морати да прихвате нову пољску уредбу“, каже Дебски за ДW. Он је директор варшавског државног Института за међународне послове (ПИСМ) и мишљења је да Израел тежи ка томе да дестабилизује односе с Пољском. Срамотан је покушај да се од законодавног акта прави „међународна афера“, сматра Дебски.

С друге стране, врховни рабин Пољске Михаел Шудрих говори о „моралној одговорности“ пољске владе. „За време Другог светског рата Немци су конфисковали имовину. Касније су то исто урадили комунистички моћници. У десет заповести је записано: Не кради! Пољска влада данас има моралну обавезу да размисли о одштети за људе који су изгубили своје куће.“ Рабин је за ДW истакао да „некретнине, наравно, немају нацију, али имају власнике“.

Враћање имовине – вечна тема

Ово није први пут да се Пољска спори са Израелом и САД око враћања некадашње јеврејске имовине. И није први пут да једна пољска влада покушава да законски реши реституцију. Од 1990-их било је неколико законских иницијатива – и све су пропале.

Поврат имовине је често била тема и у разговорима с политичарима САД. Када се током једног састанка у Бијелој кући поново о томе говорило, тадашњи пољски председник Бронислав Коморовски америчком председнику Бараку Обами рекао је да би он потписао закон о одштети ако га претходно усвоји пољски парламент. Али, одговарајући нацрт закона, који је припремила тадашња влада под премијером Доналдом Туском, никада није представљен парламенту.

Дивља реприватизација

Након парламентарних избора у октобру 2011. Тускова влада је, без обзира на тадашња обећања Обами и израелском премијеру Бенјамину Нетанијахуу објавила да нема интереса да усвоји закон о реституцији. Онима којима је отета имовина, саветовано је да поднесу тужбе пред пољским судовима.

Правни вакуум који је тако настао, довео је до безбројних „дивљих реприватизација“, за које није постојала јединствена судска надлежност. Многи преваранти с лажним идентитетима дошли су у посед имовине коју су некад конфисковали комунисти. А због тога што као подстанари нису били заштићени, многи станари тих зграда завршили су на улици.

Потписивањем измена и допуна новог закона, пољски председник Анджеј Дуда сада жели да заустави активности „приватизационе мафије“. Али, очигледно је да ће, поред те мафије, бити погођени и многи законити власници.

Опрема: Стање ствари

(Дојче веле, 19. 8. 2021)