Највећа штета након евентуалног отварања рудника настала би по водотокове и подземне воде које напајају земљиште и у периодима суша, упозорава Драгана Ђорђевић, научни саветник Института за хемију и металургију у Београду.
Загађење би се пренело преко Дрине све до Саве и Дунава, додаје Ђорђевићка.
Нацрт студије о процени утицаја на животну средину показује да ће се из Дрине узимати чиста вода, а након прераде руде враћати затрована, каже Ђорђевићка. Превиђа се опасност од токсичне прашине која ће бити транспортована покретним тракама ван рудуника. Бука ће такође бити нерешив проблем.
До загађења рудничком токсичном водом је већ дошло приликом бушења за потребе рудника. Све што се тамо ископа је високо токсично.
Др Драгана Ђорђевић објашњава опасности од сумпорне и хлороводоничне киселине које се користе у преради руде. Руда садржи арсен, олово сулфиде, натријум. Сваки део процеса, копање прерада и складиштење на депонији носи велике опасности, упозорава др. Драгана Ђорђевић.
Јаловиште је изложено бујичним токовима и пре или касније ће попустити. Пројекат је, имајући у виду репутацију Рио Тинта, такође високо коруптиван, упозорава др Драгана Ђорђевић.
Дужност је сваког појединца, грађана Србије да се супростави уједињеном притиску Европске Уније и власти у Србији и сачува земљу за будућа покољења. Србија може живети и без рудника литијума, а са рудником не може преживети, поручује др Драгана Ђорђевић.
