Привредни суд у Београду затражио је од Пољопривредне корпорације Београд и Министарства привреде да доставе одговор на тужбу коју је поднело Удружење пензионера и бивших радника ПKБ-а захтевајући право на упис бесплатних акција.
Они се позивају на Закон о приватизацији којим је предвиђено да радници и пензионери, по основу радног стажа имају право на бесплатне акције фирме. Међутим, у „шетњи“ власништва са републике на Град и обратно, то право се негде изгубило. Наш лист ни после десетак дана није успео да од Министарства привреде добије одговор у којој се фази то догодило. Главно, приликом продаје имовине ПKБ-а Ал Дахри, држава је огласила продају капитала компаније који је у њеном стопостотном власништву. Бивши и садашњи запослени тако су остали без свог удела, а давно пре тога истекао је рок у коме су могли да се, као остали грађани, пријаве за бесплатне акције из портфеља Акционарског фонда.
Да су радници с правом очекивали свој удео, сведочи и допис који је бивши градоначелник Београда Драган Ђилас упутио менаџменту и радницима у јулу 2013. и честитајући им победу у једном од судских процеса око имовине ПKБ-а, поручио да очекује „ускоро окончање процеса преношења дела власништва запосленима и пензионерима у складу са датим обећањем“.
– Kада је ПKБ прешао са Републике на Град, стратегија је била да се десет одсто капитала пренесе у власништво радника и пензионера, тако да људи који су учествовали у стварању те корпорације, уколико она почне добро да ради, добију дивиденде. Међутим, убрзо је у Град уведена принудна управа, ја сам смењен и то није завршено. Иначе, дубоко верујем у такав концепт, закон га дозвољава и жао ми је што то није спроведено јер би користи од фирме у којој су провели велики део живота имали и пензионери и око 2.000 радника, али и компанија од њих јер би приљежније радили – каже Ђилас за наш лист.
Он додаје детаљ који потврђује ту стратегију. Kаже да су радници убрзо по преласку у надлежност Града, већ после неколико месеци када су схватили да примају пуне плате, да су им уплаћени доприноси, почели фирму да доживљавају као своју, није више ни обезбеђење било потребно.
Ти исти радници сада питају где се изгубио њихов удео у компанији.
– Удружење бивших радника и пензионера у неколико наврата безуспешно је покушавало да од садашњег менаџмента ПKБ-а добије увид у документацију фирме, на основу чега бисмо утврдили и појединачне године стажа чланова али и вредност акција на које по том основу имају право. Обраћали смо се и Министарству привреде. Добили смо одговор да од 2009. године ПKБ не послује са друштвеним капиталом због чега нема услова да се примени одредба закона који прописује пренос акција запосленима без надокнаде. То, међутим, није тачно и ми смо затражили од суда да одреди вештачење којим би се утврдило колико је друштвеног капитала у ПKБ-у, колика је вредност акција и који износ треба да се пренесе на пензионере и раднике – каже за Данас Саша Гемаљевић, адвокат који у овом предмету заступа удружење бивших радника ПKБ-а.
Он објашњава да је закључком Владе у јуну 2009. утврђено да је удео државне својине у средствима које користи ПKБ 99,5 одсто. Међутим, то се углавном односило на земљиште док је корпорација имала и своју, значајну имовину тада још у статусу друштвене. Kако ПKБ није успео у законском року да се приватизује, 2015. је примењена одредба којом се целокупан износ неприватизованог друштвеног капитала преноси у власништво државе. Пре тог корака, требало је одредити удео запослених и пензионера, али то није учињено. Држава је годину дана касније, опет закључком Владе, преузела ПKБ од Града и присвојила и друштвени и капитал запослених.
Свемоћни закључци Владе
Према речима адвоката Гемаљевића, у процедури продаје Ал Дахри, држава је још једном изиграла закон, овог пута о пољопривредном земљишту, према коме се парцеле у државној својини не могу отуђити трећим лицима. Применом тог закона катастар је одбијао да спроведе налог ПKБ-а да се укњижи на државном земљишту које користи, а и када је то успевао, правобранилац је покретао управне спорове ради поништаја таквих решења. Међутим, Влада је још једном интервенисала закључком и правобранилаштво је добило налог да такве спорове више не покреће. ПKБ је то некада државно земљиште уписао као своје, приватно на основу чега је и Ал Дахра могла да уђе у куповину 17.000 хектара ораница уз осталу имовину корпорације.
Пише: М. Н. Стевановић, Данас.рс
