Београд – По природи теме, главну реч требало би да воде министарства здравља и финансија, али у првом кажу како се залажу да апотеке остану у државном власништву а у другом тврде да се у радној групи брину само да не буде угрожен бужет.
„Државне апотеке се налазе у неком облику правног вакуума, јер су оснивачи локалне самоуправе, а пословање одређује републички ниво. Због тога проблем није ни решаван више од 15 година, ниједно министарство није хтело тога да се прихвати а локалне самоуправе немају капацитет да то ураде. Ипак, неко то мора да преузме, да организује све заједно и да покрене ту тему. Нема се више куд, основни дуг се увећава за 250 милиона месечно“, каже за Данас Ана Брнабић, министарка државне управе и локалне самоуправе и једина чланица радне групе која је пристала на разговор о тој теми, „мада то није њен ресор, али просто, мора да се заврши“.
Она подсећа да је Влада преко РФЗО те обавезе већ платила, новац је пребачен апотекама, али га оне нису усмериле добављачима, тако да из државне касе сада те обавезе не могу поново да се покривају. С друге стране, апотеке по закону не могу да оду у стечај, па је једино решење да локалне самоуправе преузму дугове, да седну са повериоцима, фармацеутским кућама и договоре услове.
„Ми се надамо да ће један део дугова да се отпише, јер је то у интересу и фармацеутских фирми, и да ће за остатак моћи да се испреговара неки грејс период, да би локалне самоуправе могле да се органуизују и да крену да отплаћују у ратама из године у годину. Такав модел смо представили пре две недеље на састанку са ММФ-ом, јер и обавезе локалних самоуправа улазе у општи дуг државе, и чини се да су разумели проблем, јер у крајњој линији ако дође до тужби, опет ће то пасти на локал као осниваче“, објашњава Брнабићева.
Признаје да је отворено питање како ће локалне самоуправе да покрију те дугове – да ли ће наставити да воде те апотеке, а да из буџета исплаћују обавезе, или су за неки други модел. Брнабићева наводи пример Шапца, где је одлучено да се просторије издају под условом да се делатност настави у складу са планом и мрежом апотека, док се Нови Сад одлучио за јавно-приватно партнерство.
„Мислим да одлука о моделу мора да се препусти оснивачима, локалним самоуправама. Став републичке власти је јасан: дугови морају да се врате, квалитет и доступност лекова за грађане мора да се одржи и треће је да после договора са повериоцима, даље стварање дугова није прихватљиво “ истиче наша саговорница.
Брнабић признаје да државне апотеке нису равноправне на тржишту, каже да је видела забринутост Фармацеутске коморе Србије, али и локалних самоуправа које указују да приватне немају ограничење у маржама, нити обавезу да лекове набављају према принципима центране јавне набавке, од веледрогерија које је на тендеру изабрао РФЗО.
„То јесте проблем, али највећи дугови су у апотеци Панчево, који су у огромном делу резултат малверзација. То треба одвојити и погледати где та два фактора заиста утичу. Ми смо причали и са НАЛЕД-ом, са Министарством здравља и РФЗО-ом. То је вишеслојни проблем, још увек не можемо да кажемо да ли треба јавне набавке да буду и за приватне апотеке или не, да ли ћемо повећањем маржи дозволити поскупљење лекова или натерати приватне да спусте зараду, још увек не можемо да кажемо. Немогуће је тражити решење за све проблеме, јер онда никада нећемо свести рачуне, већ корак по корак“, наглашава министарка и најављује да ће већ почетком наредне године бити познати први потези.
М. Н. Стевановић, Данас
