ПОСЛАНИЦИ двеју руских партија – Либерално-демократске партије (Владимира Жириновског) и владајуће Јединствене Русије – поднели су Државној Думи на разматрање нацрт закона о изношењу балзамованог тела Владимира Лењина из маузолеја на Црвеном тргу и његовом сахрањивању на другом месту.
Нацрт су заједно поднели либерал-демократе Иван Сухарев, Владимир Сисоев и Александр Курдјумов и посланици владајуће ЈР Јевгениј Марченко, Александар Бриксин и Виталиј Бахметјев.
Њиховим нацртом предлажу се измене и допуне у закону о сахранама и предлаже се увођење термина „поновно сахрањивање“.
У образложењу иницијативе и нацрта законских промена наглашава се:
„Поновном сахрањивању подлежу посмртни остаци Владимира Иљича Уљанова (Лењина). Начин поновног сахрањивања, рок и место где ће бити сахрањен одредиће Влда РФ“.
У образложењу се додатно указује да се о поновном сахрањивању Лењина разговара још од почетка 80-их година.
Иницијатори признају да им је намера да озаконе саму неопходност изношења Лењиновог тела из маузолеја и његовог „поновног сахрањивања“ и да намерно нису предлагали никакав рок – да би Влади РФ оставили могућност да га одреди „имајући у виду политичку ситуацију, социјално расположење и мишљења свих заинтересованих страна“.
Позвали су се на позицију Руске православне цркве која је још раније објавила: „Нема сумње да посмртне остатке В. И. Лењина треба предати земљи. Са тим се касни четврт века“.
Подсетили су и на упозорење Владимира Путина да поводом Лењина не треба чинити ништа што би довело до подела у друштву.
Одмах су додали и своју процену: „Лењиново тело није ни симбол епохе, ни симбол обједињавања нације“.
Према анкетама, већина грађана Русије је за „поновно сахрањивање“, а унутар ње – 60 одсто за „предају Лењиновог тела земљи“.
Безмало четвртина (24 одсто) сматра да треба још сачекати: да са животне сцене сиђу генерације којима је Лењин драг…
Иначе, један од иницијатора нацрта – Иван Сухарев – сматра да би маузолеј требало уклонити са Црвеног трга, пренети га на неко друго место и од њега направити – „Лењинов музеј“.
Факти
