Фирма која је у Србији основана ради изградње транснационалног гасовода Јужни ток недавно је променила име. Пројекат који је називан послом века, не постоји већ пуне три године, али компанија у којој руководећу позицију има Душан Бајатовић наставља да ради, а да не постоје гаранције да ће ова фирма у будућности имати неку сврху. Чињеница је да у Србији још од 90-тих постоје руско-српске фирме основане због исте делатности, које и данас постоје а да није јасно због чега.
Душан Бајатовић више пута је нагласио да ће стара фирма само преузети послове на новом пројекту – такође гасоводу, али који је сада назван Турски ток. Траса новог пројекта магистралног гасовода Турски ток још није утврђена и, бар за сада, нема никаквих гаранција да ће у догледно време почети да се гради. О томе ће одлучити руски државни гигант Гаспром, који стоји иза и овог пројекта и идеје. Зелено светло за цео пројекат мора да стигне и из Брисела, који је практично стопирао изградњу гасовода Јужни ток.
Србија се у пројекат изградње транснационалног гасовода укључила 2009. када је са Гаспромом основала фирму у Швајцарској под називом Соутх Стреам Сербиа (Јужни ток Србија). Власници фирме која се још води као активна су преко својих фирми државе Русија – 51 одсто и Србија – 49 одсто. Фирма из Швајцарске основала је затим ћерку фирму у Србији истог назива, која је сада променила име у Гастранс.
У напоменама финансијског извештаја фирме која је променила име из Јужни ток у Гастранс стоји да ће фирма „наставити са радом у предвидивој будућности“, да је „руководство крајњег ентитета је 1. децембра 2014. године донело одлуку о отказивању пројекта Јужни ток и изградњи алтернативног гасовода“, а затим се наводи:
„У тренутку финализовања финансијских извештаја не може се проценити са било каквим степеном извесности датум почетка изградње алтернативних гасовода… У току прве половине 2017. руководство крајњег матичног друштва предузело је мере и спровело неоходне припремне радње у циљу започињања полагања цеви у оквриу црноморске деонице алтернативног пројекта Турски ток“.
Уз напомену да је одмах пошто је руска страна одустала од изградње Јужног тока кренула рационализација пословања у српској фирми основаној за ту намену, као разлог даљег постојања фирме се наводи и то да је Међудржавни споразум између влада Србије и Русије о сарадњи у области нафтне и гасне привреде „и даље на снази у непромењеном изворном облику“.
Ово међутим нити је једини сличан споразум нити је Јужни ток једина заједничка, руско–српска фирма, основана због сличних намена.
Од градње до уградње
Фирма Прогресгас трејдинг у којој власништво по пола деле јавно предузеће Србијагас и руске фирме основана је још 90-тих са сличном идејом и образложењем због које је две и по деценије касније однована и фирма Јужни ток.
Међутим у фирми Прогресгас трејдинг руска и српска страна имају идентичан удео у власништу – 50 одсто. Ова фирма и данас постоји, а сада је регистрована за трговину на велико чврстим, течним и гасовитим горивима. И даље налази у згради на Старом Граду у центру Београда. Држава Србија је власник 50 одсто ове фирме преко свог јавног предузећа Србијагас, па тако практично испада да је Србијагас сувласник у конкурентској фирми.
Иначе, фирма Прогресгас Трејдинг основана је 1992. док је још Мирко Марјановић био на челу државне фирме Прогрес, а потом председник Владе у два мандата. Преко ње су током 90-тих реализовани највећи послови увоза енергената из Русије током 90-тих.
Оснивање заједничке компаније у Србији био је уједно најава изградње гасне инфраструктуре, Програс почиње да прави планове за преузимање и гасификацију Србије, иако је постојало српско државно предузеће којем је поверен тај посао. У септембру 1993. тадашњи председник Слободан Милошевић најавио је оснивање конзорцијума за изградњу јужног крака гасовода кроз Србију, потписан је уговор о изградњи гасовода вредног 800 милиона долара, а руско-српско предузеће Прогресгас трејдинг, требало је да буде главни носилац посла.
Прва демократска влада 2001. укида посредника и Србијагас почиње да купује енергенте директно од Газпрома све до 2007.године.
Прогресгас трејдинг практично полако смањује обим послова, данас послује са губитком, који као сувласник мора да покрива и Јавно предузеће Србијагас.
Међутим, 2007. године поново се уводи посредник у послу увоза руског гаса, али овога пута то је фирма Југоросгас. Реч је о компанији основаној још 1996. по споразуму између Савезне Републике Југославије и Руске Федерације о сарадњи у изградњи гасовода на територији Србије.
У тренутку оснивања Југоросгаса Гаспром је имао удео од 50 одсто, а компаније основане у Србији преосталих 50 одсто. Дешава се међутим то да је низом, у најмању руку необичних одлука институција и појединих службеника у време владе Војислава Коштунице, држава Србија изгубила 25 одсто у власништву Југоросгаса. Већински власник Југоросгаса постала је руска страна преко Гаспрома и фирме Центрекс, иза које стоји капитал из оф-шор зоне. Одмах након тога надлежне институције Србије пристају на то да Југоросгас постане посредник у набавци гаса из Русије.
Када је реч о најуноснијем послу Југоросгаса, посредовање приликом увоза овог енергента из Русије за потребе целе Србије, ова фирма практично не ради ништа, односно бави се само папиролошким пословима и за то добија провизију која према последњим доступним подацима износи 3 одсто што је годишња зарада већа од десет милиона евра.
Сувласник 25 одсто и у овом предузећу и даље је Србијагас.
До данас није испитана улога оних који су одлучили да поново уведу посредника у цео посао.
Дугогодишњи директора Србијагаса и функционер СПС-а Душан Бајатовић је чак покретао иницијативу да држава Србија откупи удео од 25 одсто у Југоросгасу и тако поново постане власник половине фирме, али ова иницијатива за сада није усвојена.
Како је Инсајдер открио у серијалу Енергетски (не) споразум, било је планирано да ова фирма остане посредник чак и када кроз Србију прође транснационални гасовод Јужни ток. После одустајања од тог пројекта, и покретања пројекта Турски ток, није познато да ли ће Југоросгас задржати исти сигуран посао посредника. Србија у вези са учешћем у пројекту Турски ток, осим очекивања, нема ниједан потписан документ.
Србија је до сада, према речима директора Србијагаса Душана Бајатовића у Јужни ток уложила око 30 милиона евра. Укупно улагање у матичну фирму према подацима који су доступни из швајцарског регистра износи 47,8 милиона швајцарских франака што је у тренутку последње уплате било око 40 милиона евра.
Новац је потрошен на израду пројеката, припрему за експропријацију, али и за набавку, примера ради, луксузних аутомобила.
Инсајдер.нет
