Европска комисија у среду доноси закључке о напретку Србије, могући тешки услови у последњем тренутку. Званични Београд не би прихватио потписивање изјаве о добросуседским односима, уколико тај захтев прође
ВОДЕЋА европска тројка, Немачка, Француска и Велика Британија, жестоко је притисла остале чланице ЕУ да се у закључак извештаја Европске комисије о напретку Србије ”угради” и захтев за потписивање изјаве о добросуседским односима Београда и Приштине, сазнају ”Новости”.
Дипломатска копља ломиће се до последњег момента, све до среде у 14 сати, када ће европски комесар за проширење Штефан Филе представити извештај ЕК. Завршни ”гланц” мишљења о напретку Србије, а самим тим и на који начин ће бити формулисан услов успостављања добросуседских односа Београда и Приштине, и да ли ће две стране то морати да ставе и ”на папир”, знаће се већ после јутарњег, двочасовног колегијума Европске комисије.
Према нашим информацијама, притисак званичног Берлина је велики, али ни Србија не седи скрштених руку. Наши званичници жестоко лобирају у Бриселу, како би издејствовали што бољу и блажу формулацију нормализације односа.
Београд је јасно дао до знања да изјаву о добросуседским односима не може да потпише и да би испостављање таквог захтева, у ствари, значило да Европа неће Србију у својој заједници.
ФИЛЕ У СРЕДУ ДОНОСИ ИЗВЕШТАЈ
Представници српске владе не желе званично да коментаришу извештај ЕК и да нагађају шта ће у њему да пише, пошто га још нису добили. Незванично нам у Немањиној 11 откривају да дипломатска битка још траје. Верују да ће разум превладати и да се од Србије неће тражити немогуће.
Наши извори из Брисела објашњавају да постоје два мишљења међу европским државама. Прво, које гурају Немци, да се изјава о добросуседским односима потпише одмах, пре добијања датума. Друго, коју брани већина осталих чланица, да се овај параф стави накнадно, током предстојећег дијалога Београда и Приштине.
– Није реално да ЕК препоручи Европском савету да у децембру додели Србији датум преговора. Сваки досадашњи извештај садржавао је и захтев за регионалну сарадњу, а сада ћемо видети колико је јак немачки притисак и чија формулација ће проћи – каже нам Милица Делевић, шеф парламентарног Одбора за европске интеграције.
Коначни закључак ЕК, који се још саставља и биће подложан променама све до дана објављивања, биће формулисан на око 15 страна. У њему ће бити дат сажетак много обимнијег, аналитичког дела извештаја о напретку, који ће детаљно обрадити све сегменте, од политичких до реформских. И оно што је најважније, у овом закључку биће формулисано мишљење о датуму за почетак преговора.
У аналитичком делу извештаја који је већ готов и у који су ”Новости” имале увид, ЕК наглашава да очекује да се реформе убрзају у области јачање владавине права, укључујући и реформу јавне управе, борбу против корупције и организованог криминала.
Корупција је, истиче се, нарочито изражена у здравству и образовању. Брисел очекује више напора у стварању независног и ефикасног правосуђа. Тражи се и јачање политичких, грађанских, социјалних и економских права, као и већа слобода медија. Потребно је и више пажње посветити правима мањина, сматра Брисел, а неодржавање ”Параде поноса” ће, такође, бити ставка на негативном тасу.
С друге стране, Србија ће бити похваљена за одређени општи напредак у реформама на путу ка ЕУ и резултате које је до сада остварила у борби против криминала или дијалог с Приштином.
Известилац Европског парламента за Косово Улрике Луначек изјавила је да ће у извештају Европске комисије о напретку Србије у процесу евроинтеграција, осим потребе за нормализацијом односа с Приштином и обавезне примене договора из дијалога у Бриселу, бити истакнуто и да је неопходно унапредити економску ситуацију у земљи и омогућити владавину права.
Новости
