28.08.2011. – Руски новинари (наши пријатељи и колеге) су нам одмах пренијели ове информације
Триполи-Москва-Београд-Бањалука
Специјални дописници Комсомолске Правде, Александар Коц и Димитриј Стешин су пронашли 5 Срба које су ухапсили Либијски побуњеници, за чију судбину званични органи Републике Србије још немају информације.
„Руски новинари (наши пријатељи и колеге) су нам одмах пренијели ове информације и замолили да одмах обавијестимо државне органе Србије о судбини тих 5 Срба, што смо одмах и учинили. Обавијестили смо Министраство спољних послова Србије“ – рекао је Вања Савићевић, уредник портала Vostok.rs
Имена заробљених Срба које је нашла руска новинарска екипа су (са лијева на десно на фотографији) : Зоран Николић – Лазаревац, Милорад Јунић – Лозница, Милић Мартиновић из Аранђеловца, Војислав Нићифоровић из Београда и Недељко Милановић – Лазаревац.
Заробљени Срби тврде да су дошли да раде. На прилазу до аеродрома и на самом аеродрому влада потпуни хаос. Аеродром је требао да буде уточиште многих странаца, али је НАТО авијација уништила многе путничке авионе на земљи, вјероватно желећи да спријечи евакуацију Гадафијевих присталица из Триполија.
Руски новинари су и сами имали случну ситуацију када је њих петоро било заробљено од стране побуњеника у Либији, али по њиховим ријечима, они су тада имали пуну подршку руске државе и дипломатије, док сада о 5 заробљених Срба не води рачуна нико, јер нико и не зна за њихово постојање, осим гласина.
Пошто су обавили интервју са побуњеничким заповједником аеродрома Триполи (бившим капетаном либијске восјке) Абдулакимом Абдулгадаром, из града Завије, заповједник им је дозволио да посјете заробљене Србе.
Новинаре су пустили у импровизовани притвор и када су Срби били поздрављени са „Добар дан“, погледали су у чуду. Када је новинар Дима Стешин подигао руку и показао бројаницу (освештана у манастиру Острог – прим.аут.), заробљени Срби су се озарили. Почели су брзо говорити о својој судбини на српском језику:
„Дошли смо у Триполи 12. августа да радимо на поправљању путева који су оштећени у борбеним дејствима. Обећана нам је одлична зарада, због ризика ратног стања. Првих 7 дана смо провели у хотелу. По нас је дошао руководилац фирме за изградњу путева. Али пошто је почела битка око нас, он нас је оставио на једној барикади. Наоружани људи на барикади када су видјели наше српске пасоше, одмах су нас оптужили за помагање Гадафију. Успјели смо да побјегнемо од њих и сакрили смо се по неким кућама у Триполију. Људи су били добри и доносили су нам воду. Онда смо нашли таксисту који нам је обећао да ће нас за 100 евра по особи одвести до амбасаде Србије у Триполију. Дали смо 500 евра и на првој барикади коју су држали побуњеници питали су одакле смо.“
„Срби, значи снајперисти“, гласио је закључак наоружаног побуњеника.
„Није уважио наше одговоре да смо градитељи, радници. Од тог момента смо овде (6 дана)“, рекао је руском новинару Стешину један од заробљених Срба.
„ Ми смо радници грађевинци, склопили смо уговор са српско-либијском компанијом „Зазура“. У канцеларији у Београду су нам рекли да је у Триполију мирно и ми смо кренули. Сада побуњеници говоре да ће спровести истрагу и све истражити.“
На питање Димитрија Стешина какав је однос чувара и да ли има батинања, један од заробљених Срба одговоара:
„Нема батинања, хране нас, спавамо на поду и говоре нам да ће нас ускоро транспортовати у Зинтан и да ће нас пустити кући ако све буде у реду.“
Димитриј Стешин и Александар Коц су написали:
„Тражили смо од Срба да напишу на лист папира своја имена и телефоне у Србији ко треба да буде обавијештен, међутим побуњници нам нису дали да записујемо телефоне. Записали смо имена и одмах и прослиједили према Србији својим каналима. Срби су сада као и ми ухапшени у општем метежу, гдје се не зна ко шта ради и ко је ко. Најгоре у свему је то што о њима до сада нико ништа не зна, нити имају било какву подршку и заштиту своје земље у погледу правне и дипломатске помоћи. На растанку смо једном Србину оставили кутију цигара и упаљач, који нам је одлазећи прошапутао: “помозите нам браћо.“
„Желимо овим путем да обавијестимо српску јавност, да брзо реагују и дођу у контакт са својим људима, да не би било прекасно“, рекли су руски новинари Александар Коц и Димитриј Стешин порталу Восток на крају свог исцрпног извјештаја.
Редакција портала Восток се много захваљује освједоченим и искреним српским пријатељима новинарима Комсомолске Правде Димитрију Стешину и Александру Коцу на помоћи и почетку акције спасавања 5 Срба. Сада је ред на државу Србију, надамо се срећном завршетку.
Стешин и Коц су новинарски пар, најбољи ратни извјештачи са свих кризних тачака свијета. Александар Коц је у Грузијској агресији, био тешко рањен за вријеме обављања новинарског задатка, када је једна мања јединица руске војске доживјела напад Грузијаца. У тој борби је погинуло 6 руских војника и мајор. Стешин и Коц су неколико пута боравили на Косову, Републици Српској – обојица носе бројанице освештане у манастиру Острог, док је Стешин крстио сина у подворју Српске православне цркве у Москви.
Заробљени Срби: Зоран Николић – Лазаревац, Милорад Јунић – Лозница, Милић Мартиновић из Аранђеловца, Војислав Нићифоровић из Београда и Недељко Милановић – Лазаревац.
Восток
Фото: Александар Коц
