fbpx

Експерти: Пад рејтинга – скупљи зајмови и репрограми

0
(0)

Директна последица пада кредитног рејтинга Србије биће скупље задуживање за нашу државу и привреду на међународном тржишту и већа цена репрограма постојећих дугова, а нашој земљи ће страни зајмови бити неопходни да би смо поправили стање у домаћој економији, оценили су данас економисти за Танјуг.

Професор Универзитета у Монпељеу Владимир Круљ сматра да је одлука рејтинг агенције „Стандард енд Пурс“ да снизи Србији рејтинг дугорочног сувереног дуга у страном и домаћој валути за један степен, на ББ- са негативним изгледима, лоша је вест за српску економију.

„То ће сигурно додатно негативно утицати на услове под којима се Србија може задуживати на међународном тржишту капитала, и представља и додатно негативан сигнал за стране инвеститоре“, оценио је Круљ. 

„Са друге стране, не би требало оцекивати неке друге директне негативне последице ове одлуке по макроекономску стабилност, или стабилност курса динара“, истакао је саговорник Танјуга. 

Круљ је указао да је „Стандард енд Пурс“ у образложењу своје одлуке посебно нагласио растући проблем који Србија има са спољнотрговинским и буџетским дефицитом и успоравањем раста извоза. 

„Ова одлука намеће потребу да нова Влада Србије хитно дефинише мере за успостављање фискалне стабилности, али и да се утврде правци монетарне политике у наредном периоду, како би се додатно ојачало поверење у монетарну политику“, сматра Круљ. 

Према његовој оцени, за јачање рејтинга веома је важно што пре постићи споразум о наставку аранжмана са Међународним монетарним фондом, вредног око милијарду евра, што би био веома важан сигнал и страним инвеститорима да се у Србији спроводи конзистентна и одговорна економска политика.

Економиста Драган Ðуричин рекао је да претходни кредит рејтинг (ББ стабилно) био на таквом нивоу да су међународне рејтинг организације препоручивале банкама и другим финансијерима давање кредита Србији. Сада је зона ризика, у којој се налази наша економија, таква да, како оцењују међународне кредит рејтинг организације, не препоручује се давање кредита Србији, објаснио је Ðуричин. 

„То значи, врло конкретно, да ће цена нашег дуга бити повећана, односно, да ће трошкови репрограмирања наших дугова бити већи него што су у овом тренутку. Значи, раст финансијских трошкова за земљу као целину“, предочио је он.

Економиста Љубомир Маџар оценио је да за Србију у овом моменту није добро што јој је смањен кредитни рејтинг, јер са то повлачи најмање две негативне последице.

„Прва је да се све теже добијају нови кредити, а ми смо у таквом шкрипцу да ће нам ти кредити у догледној будућности бити неопходни. И, друга последица је поскупљење кредита, повећање каматних стопа. Онај ко је ризичан, ако и добије некакав кредит, мора дебело да га плати“, објаснио је Маџар. 

Он сматра, за разлику од Круља, да лошији кредитни рејтинг Србије може утицати и на даље слабљење курса динара.

„Пад кредитног рејтинга може лоше да се одрази на стране директне инвестиције, а то значи да ће понуда девиза бити мања, што доводи до раста цена стране валуте, односно до слабљења динара“, објаснио је Маџар.

Према његовим речима, снижавање кредитног рејтинга последица је превелике задужености, посебно раста јавног дуга, али и великог дефицита буџета који је увелико прешао границу која је била договорена.

Смањење кредитног рејтинга могло би делимично да буде инспирисано и најновијом изменама Закона о НБС које су прошле недеље усвојене у Скупштини Србије, приметио је Маџар. 

„Верујем да је то делимично довело до смањења овог рејтинга“, казао је Маџар Танјугу. 

 

Дневник

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Власт каже – задуживање било јефтино, економисти да улазимо у дужничко ропство

5 (4) Министар финансија каже да је исплата сто евра грађанима Србије заправо сигнал колико …

ЗАТО ШТО ЈЕ ПАМЕТАН: Вучић задужио Србију по 168 пута већој камати!

5 (24) Александар Вучић, председник Србије, успео је да за само један дан повећа јавни …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *