ЕУ под притиском САД не би да дозволи ни изградњу “Турског тока”

Брисел — Америка и њени савезници делом су се вратили на стратегију “хладног рата” у Европи. Аналитичари сматрају да Русија губи утицај и економске позиције на Балкану.

У оквиру настојања да се изолује и санкцијама ослаби Русија и њени интереси на целом континенту, најпре уз велики притисак Вашингтона заустављен је пројекат гасовода Јужни ток, у чему су највећу цену платиле Бугарска и Србија.

То сматрају аналитичари с обе стране Атлантика, а сад је Европска унија ставила до знања да “није остварив” ни руско-турски пројекат гасовода “Турски ток”.

Тим гасоводом би се преко гасног чвора на турско-грчкој граници гас допремао у ЕУ и тиме практично, као земља за транзит руског гаса у Европу, заобишла Украјина коју Москва сматра непоузданом.

У Европској унији су подељене процене око тога да ли је Европа способна да благовремено нађе замену за руски гас, ако би Русија заиста остварила претњу да испоруке преусмери са Украјине на “Турски ток”, или ће Русија наћи ново тржиште за тај гас ако га Европа неће.

Велике наде се полажу у пројекте гасовода из Азербејџана и Кипра и Израела и управо је о томе у Берлину с канцеларком Ангелом Меркел разговарао азербејџански председник Илхам Алијев.

Херитиџ који је у своје анализе уградио и погледе аустроугарског министра Бењамина Калаја да балканске државице треба држати завађене и тако њима владати, сматра да је “Србија ослонац Русије на Балкану”. “Русија је подржала противљење Србије независности Косова и косовску независност да бо оправдала своје потезе на Криму, у Јужној Осетији и Абхазији”, каже Херитиџ и закључује да “сада није време да се Русији дозволи да спречи напредак Балкана ка Европи”, већ је “у највећем интересу Америке да одржи Балкан на путу ка трансатланткој заједници нација”.

Уз оцену америчке агенције Стратфор да се Вашингтон војно и политички враћа стратегији “хладног рата”, аналитичари с обе стране Атлантика и дипломате у Бриселу сматрају да Русија полако губи утицај и економске позиције на Балкану.

Протеклих дана је дошло до праве америчке дипломатске офанзиве на земље Средње и Јужне Европе, а и водећи политичари Немачке, Велике Британије и још неких европских земаља су посетили Србију и Босну, где власт председника Републике Српске Милорада Додика виде као једно од руских упоришта, те су очекивали да ће он изгубити изборе октобра прошле године.

Американци су Хрватској обећали изградњу терминала за течни гас на острву Крк да би се дошло до нових путева снабдевања Европе.

НАТО је истакао да је решен да највише могуће помогне Црној Гори да испуни услове за позив Атлантског савеза Подгорици да ове године крене у преговоре о чланству, пошто је претходно од Подгорице захтевано да из војних обавештајних служби уклони присталице устаљених веза с Русијом.

Кључно важну Бугарску је посетио амерички државни секретар Џон Кери и у Софији изјавио да Вашингтон “зна колико су људи у Бугарској забринути због последица обустављања пројекта гасовода Јужни ток” и зато су САД “крајње решене да помогну њеној влади”.

Кери је предочио да ће се наћи нови извори енергије да се отклони стопостотна зависност Бугарске од снабдевања гасом из Русије. Тако ће бити ангажована америчка Експорт-импорт банка, а америчка компанија Вестингхаус ће, уместо руског Росатома с којим је Софија потписала уговор, градити нови реактор у бугарској централи Козлодуј, изграђеној руском технологијом.

Аналитичари у Бриселу су оценили да ће се нова бугарска влада Бојка Борисова “окренула Западу”.

Видљиво је и да немачки владајући врх, без обзира на разлике у коалицији око санкција према Русији, сматра да треба уложити напоре да се Србија и земље Западног Балкана “укотве” у процес уграђивања у Европску унију, без обзира на то када би се тим земљама могла отворити врата чланства.

И даље је на снази, сматрају аналитичари у Бриселу, изјава канцеларке Ангеле Меркел да се, у погледу утицаја и деловања Русије, “ту не ради само о Украјини, већ и о Молдавији, Грузији, па ако се то настави, мораћемо да поставимо и питање Србије и других земаља Западног Балкана”.

Немачки недељник Шпигел се, с тим у вези, позвао на поверљиви документ Министарства иностраних послова Немачке у којем се каже да Москва “војном сарадњом и испорукама гаса настоји да Србију тешње привеже уз себе”.

Русија је у међувремену коначно одустала од изградње гасовода Јужни ток и Србија је претрпела штету и сад мора да тражи нове изворе снабдевања енергијом, а бриселски центар за анализе Вилфрид Мартенс је закључио да је то било неминовно из више стратегијских, па и геополитичких разлога.

Америчка агенција Стратфор сматра да Русија посебно на Балкану, у Србији и Бугарској, губи трку с Европском унијом. Важан разлог за то види у слабљењу финансијске снаге Русије и у одустајању Москве од изградње Јужног тока, од којег су нарочито Бугарска и Србија очекивале енергетску безбедност и велике приходе.

“Српски премијер Александар Вучић је изјавио да одлука Кремља да одустане од Јужног тока, представља цену сукоба међу великим силама”, наводи Стратфор.

У великој анализи Стратфор указује да се Вашингтон враћа на стратегију “хладног рата” и зато што је НАТО убрзано кренуо у припрему могућег слања моћнијих трупа “у случају руске претње агресијом” и почео размештање наоружања, оклопних возила и логистике од Балтика до Црног мора: у Летонији, Литванији, Естонији, Пољској, Румунији и Бугарској.

На то се надовезује мишљење америчке Фондације Херитиџ да “Балкан остаје подручје нестабилности у Европи… због секташких подела, урушених економија, огромне незапослености, ендемске политичке корупције”.

Херитиџ који је у своје анализе уградио и погледе аустроугарског министра Бењамина Калаја да балканске државице треба држати завађене и тако њима владати, сматра да је “Србија ослонац Русије на Балкану”.

“Русија је подржала противљење Србије независности Косова и косовску независност да бо оправдала своје потезе на Криму, у Јужној Осетији и Абхазији”, каже Херитиџ и закључује да “сада није време да се Русији дозволи да спречи напредак Балкана ка Европи”, већ је “у највећем интересу Америке да одржи Балкан на путу ка трансатланткој заједници нација”.

 

Бета

фото: energywatch.blog.bg