Ако би курс достигао 120 динара за евро, обавезе Србије приближиле би се граници од 60 одсто бруто домаћег производа, пише Политика.
Како показује рачуница, државни дуг би у таквом развоју догађаја на девизном тржишту достигао чак 57,2 одсто бруто домаћег производа (БДП), односно свега што привреда створи за годину дана.
Према критеријумима Европске уније, држава је презадужена ако њен јавни дуг прелази 60 одсто БДП-а. Према домаћим законима, Србија је одавно ушла у црвено.
У последњем тромесечју прошле године, државни дуг је пробио законом дозвољену границу од 45 одсто, на шта је тада упозорила и Народна банка Србије.
Колико смо заправо у овом тренутку сви ми дужни? Према подацима Министарства финансија, наш јавни дуг је на крају јула достигао 15,5 милијарди евра. То је за око милијарду евра више него последњег дана прошле године.
Први пут после неколико месеци, Министарство финансија је, с променом министра, обелоданило и удео јавног дуга у БДП-у. Па је тако нови министар Млађан Динкић истакао како је јавни дуг достигао 53,4 одсто. Бивши министар финансија је те податке ускратио пореским обвезницима.
Према подацима НБС дуг је нешто већи и износи 55 процената. Иначе, НБС је ове податке редовно објављивала међу статистичким подацима.
Неке земље, које су чланице ЕУ, имају много нижи ниво јавног дуга од нас, попут Бугарске (20), Летоније и Литваније (око 40 одсто).
И током прошле године, бивши гувернер је неколико пута јавности слао поруке да Србија може да настави да се задужује само уколико то дозволи привредни раст.
Јер, док год земља има релативно динамичну стопу привредног раста јавни дуг, по правилу, није проблем. У супротном, државе тако могу да уђу у маказе и онда их, уколико су ушле у тај проблем с високим нивоом јавног дуга, „казни” финансијско тржиште.
И то тиме што каже да та држава има мањи степен способности враћања дугова у дугом року и подигну им каматне стопе на задуживање, што додатно погоршава ситуацију, објашњавао је тадашњи гувернер.
За државу је увек боље, казао је тадашњи први човек централне банке, да има ниво дуга који је испод те горње границе и да постоји одређени маневарски простор за случај потребе.
Политика
