fbpx

Глобални дуг потукао све рекорде

0
(0)

Иначе велики глобални дуг потукао је све рекорде већ крајем 2019. године, када је реч о уделу дуга у бруто домаћем производу. Уствари, глобални дуг, који чине позајмице домаћинстава, влада и компанија, порастао је за девет билиона долара (билион = хиљаду милијарди), на скоро 253 билиона долара, у првих девет месеци прошле године, према подацима Института за међународне финансије.

Тако је удео глобалног дуга у светском бруто домаћем производу, порастао 322 посто, чиме је премашен рекорд из 2016. године.

Више од половине ове енормне суме нагомилала су развијена тржишта, попут Сједињених Америчких Држава и Европе, где је удео дуга у БДП-у достигао 383 посто.

Има међу развијеним економијама још преступника – на Новом Зеланду, у Швајцарској и Норвешкој, забележен је раст задужења домаћинстава, док је удео задужења влада у БДП-у, у САД и Аустралији највећи икада забележен у те две земље.

У земљама у развоју задужења су мања, укупно 72 билиона долара, али брже расту у претходних неколико година, показују подаци Института за међународне финансије.

Удео кинеских дугова у БДП-у те земље приближава се цифри од 310 процената, што је и највећа стопа у земљама у развоју.

Инвеститори су дуго били скептични према задуженим тржиштима, а после иницијативе да кинеске компаније убрзано улажу у свету, дугови су се увећали 2017. и 2018. године.

Овако велики глобални дуг реална је претња глобалној економији, посебно у светлу очекивања да ће додатно порасти ове године.

„Подстакнути ниским каматним стопама и релаксираним финансијским условима процењујемо да ће глобални дуг премашити 257 билиона долара у првом кварталу 2020. године“, наводи Институт у извештају.

Америчке Федералне резерве три пута су снизиле референтну каматну стопу, Европска централна банка и даље је држи на посткризном нивоу.

Упркос повољним условима задуживања, ризик од рефинансирања је висок. Укупно 19 билиона долара кредита и обвезница стиже на наплату ове године, а мало је вероватно да ће све те рате бити отплаћене или рефинансиране.

Извештај института указује и на још једно важно питање – потребу за хитном акцијом у борби против климатских промена. Процене Уједињених нација су јасне – за одржив раст потребно је улагање 42 билиона долара у инфраструктуру, али земље са ограниченим капацитетима за задуживање могле би да се суоче са непремостивим препрекама у испуњавању услова за финансирање даљег развоја, наводи Институт за међународне финансије.

Бета

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Макрон: Свет потреса велика криза – прва таква која није изазвана светским ратовима

0 (0) „МЕЂУНАРОДНИ систем преживљава кризу без преседана“ – оценио је Емануел макрон. Француски председник …

Поступак окончан: Банке изгубиле, Врховни суд потврдио раскид уговора за „швајцарце“

5 (2) „Свака страна сада враћа оној другој примљено у динарима са затезном каматом. Према …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *