fbpx
Насловна / Србија / Годишњица Боја на Мишару

Годишњица Боја на Мишару

Прва велика победа српских устаника над регуларним оружаним снагама Отоманског царства – Бој на Мишару одиграо се на данашњи дан 1806. године. У склопу обележавања годишњице, венце на споменик код Шапца положили представници Владе, Војске Србије, Града Шапца и удружења грађана.

Полагањем венаца на споменик Карађорђу и мишарским јунацима је у том селу код Шапца, обележена 207. годишњица Боја на Мишару.

Венце на споменик палим борцима у најзначајнијој бици и победи у Првом српском устанку положили су представници Министарства рада, запошљавања и социјалне политике, Војске Србије, локалне самоуправе и задужбинских друштава.

Државни секретар Негован Станковић нагласио је током церемоније да је Влада максимално посвећена очувању сећања на важне историјске датуме и да издваја значајна средства за њихово обележавање.

„Пре свега на обележавање годишњица битака и догађаја, за шта се издваја 70 милиона динара. Даје се 60 милиона за рад удружења која негују традиције и чувају сећања на те датуме и 15,5 милијарди динара се издваја годишње за остварење права из области борачке заштите“, навео је Станковић.

Бој на Мишару одиграо се 13. августа 1806. године и био је прва велика победа српских устаника над регуларним оружаним снагама Отоманског царства.

Устаници, предвођени Ђорђем Петровићем и истакнутим првацима попут Јакова Ненадовића, Милана Обреновића, Симе Марковића и попа Луке Лазаревића, након те победе учврстили су положај у ослобођеној Србији и угрозили статус Турака у оквиру Београдског пашалука.

Претпоставља се да је српска војска у тој борби имала око 6.000 пешадинаца и око 2.000 коњаника, као и пет топова који су били распоређени у шанцу који је изграђен између Саве и Јеленачке шуме.

На турској страни, коју су предводили босански везир Сулејман-паша Скопљак, Синан-паша Сијерић, Али-паша Видајић, Мехмед-бег Куленовић и остале истакнуте босанске војсковође, било је око 40.000 војника, коњаника и артиљерије.

Након неколико неуспешних фронталних јуриша на српске положаје Турци су изгубили иницијативу и застали са нападима.

Карађорђе је то искористио и послао српску коњицу, подељену у две групе под вођством попа Луке Лазаревића и Лазара Мутапа, да истовремено нападну Турке испред шанца с леђа и противничку артиљерију и везиров штаб.

Изненађење је било потпуно због чега је Карађорђе одлучио да се отворе врата шанца и да српска пешадија крене у напад.

Целодневна битка је била завршена у предвечерје великом српском победом, а аустријски посматрачи са друге стране Саве проценили су да су Турци изгубили између 1.200 и 3.000 људи. Погинули су Синан-паша из Горажда, Кулин-капетан, капетан Мехмед Видајић из Зворника, његова два сина и многи други, а Срби су запленили већу количину оружја, муниције, коња, волова и одела.

Тешке губитке Турци су претрпели и приликом повлачења у Босну, јер су их у шуми Китог напали Стојан Чупић и Милош Поцерац који су, у више узаштопних борби, убили око 2.000 Турака.

Велика победа на Мишару као резултат имала је одлуку Порте да почне преговоре са устаницима о миру, уз посредовање Аустрије и Русије.

Понуђен је и ферман којим је Србима дата амнестија за три године устанка а изражена је и спремност да им се одобри аутономија, уколико се обавежу на верност централним турским властима и плаћају годишњи данак.

 

RTS

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Нико још није гласао. Будите први!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Припадници Речне флотиле данас су обележили седамдесет пету годишњицу херојског отпора фашистичком агресору

Припадници Речне флотиле данас су обележили седамдесет пету годишњицу херојског отпора фашистичком агресору и потонућа …

Обележавање 101. годишњице Колубарске битке

Лазаревац – Полагањем венаца и одавањем државних и војних почасти на Спомен-храм са костурницом Светог …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *