fbpx

„Хиљаде хектара нам је под ГМО“

0
(0)

Београд — У Србији се годинама на неколико хиљада хектара узгаја генетски модификована (ГМО) соја, упозорио је агроекономиста Миладин Шеварлић.

ГМО соја сади се упркос закону из 2009. који изрицито забрањује сађење таквих биљака и промет производа за сточну и људску исхрану са садржајем ГМО, подсећа Шеварлић.

Наша земља уопште нема евиденцију о количини увезене ГМО соје из САД, Бразила, Аргентине и других земаља, а све је више производа који нису означени да садрже сировине од ГМО, попут артикала из Црне Горе, БиХ и Македоније, упозорио је Шеварлић је у изјави Тањугу. 

На скупу „Зауставимо ГМО у Србији“, који су истовремено одржани у Београду и Новом Саду, Шеварлић је рекао да је њихов циљ био да се грађани Србије подсете на проблеме који могу настати евентуалном изменом Закона о ГМО који је донет 2009. године и који у највећој могућој мери штити Србију од могућих проблема, уколико би се дозволио увоз, узгој, прерада и промет ГМО. 

„У Србији и данас имамо хиљаде хектара засејаних генетски модификованом сојом, која се годинама узгаја, а да надлежни државни органи уопште не реагују и не уништавају ту соју, као што је то урадила Мађарска прошле године када је уништила хиљаде хектара ГМО кукуруза, једноставно спаљивањем са напалмом“, рекао је један од најеминентнијих агроекономиста у Србији.

Ако би се сабрала сва количина сировина за сточну храну у Србији, која садржи ГМО, добила би се много већа садржина од дозвољених 0,9 одсто у храни за стоку, прописана законом, упозорио је Шеварлић. 

Он је напоменуо и да Србија нема контролу над ГМО сојом, о томе да ли одлази на фарме за сточну исхрану или улази у дистрибуцију за прављање сточне хране на тржишту, нити постоје јавни подаци о количини увезене ГМО соје из САД, Бразила, Аргентине и других земаља. 

Према његовим речима, нема одговарајуће царинске контроле за увоз семена за узгој ГМО соје, јер не стоји оправдање да се она увози у кесама у аутомобилима или на бициклима који прелазе границу, зато што је потребна много већа количина за само један хектар. 

Такође, надлежне инспекцијске контроле су одговорне зато што годинама не успевају да пронађу хиљаде хектара засејаних ГМО сојом и другим ратаским културама, док рецимо полиција може да пронађе и два ара марихуане, у сред поља од неколико десетина хектара под кукурузоим, сматра он.

Надлежни органи немају податке о увезеној сојиној сачми, која је генетски модификована, и преко сточне хране улази у ланац исхране људи, предочио је Шеварлић. 

„Такође је више него сигурно да у Србију улазе, а то ће се у наредним годинама открити, одређене количине производа које нису означене да садрже сировине од ГМО, чак и преко земаља са којима Србија има потписане споразуе о бесцаринском увозу“, упозорио је Шеварлић. 

У ту групу производа, како је рекао, спада дампиншки увоз прерађевина од меса из земаља које уопште немају прехрамбену производњу да би биле извозно орјентисане, као што су Црна Гора, БиХ и Македонија. 

Србија има царине на увоз меса, поготово када се ради о машински откоштеном месу (МОМ), које се увози по дампиншким ценама, а углавном се добија од стоке која се храни ГМО сојом, објаснио је Шеварлић.

 

Танјуг

фото: МК сеедс

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Отров стиже испод жита?

5 (1) Једни у клин други у плочу… Тако на недавно усвојене измене Закона о …

Корак по корак: Отвара ли Србија врата за ГМО

0 (0) Чињеница да предложене измене закона о безбедности хране уводе нову категорију — генетички …

2 Коментара

  1. koristi se u ishrani na toliko načina da je nemoguće pobrojati…inače

  2. Al je extra ova GMO soja… liči na kukuruz ko pljunut 😀

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *