fbpx
Насловна / Наука и Технологија / Инжењери са МИТ испробали пројекат моста по да Винчијевим скицама прављеним за султана Бајазита II

Инжењери са МИТ испробали пројекат моста по да Винчијевим скицама прављеним за султана Бајазита II

5
(3)

Леонардо да Винчи је 1502. године нацртао скицу за пројекат моста који би у то време био најдужи на свету, 280 метара. Иако тај мост није никада направљен, инжењери Института за технологију Масачусетса су испробали пројекат да би утврдили да ли би био успешан, пренела је ТВ ЦНН.

Резултат њиховог рада представљен је на конференцији Међународног удружења за шкољкасте и просторне структуре, прошле недеље у Барселони, у Шпанији, наводи се у саопштењу универзитета.

Да Винчи је предао своју иновативну скицу султану Бајазиту Другом, владару Отоманског царства од 1481. до 1512. године, који је захтевао изградњу моста преко Златног рога у Истанбулу. То је природна река, естуар, која раздваја насеље Галата од Истанбула. Да Винчијев предлог није прошао у Истанбулу, а на том месту је сада огроман висећи мост с кабловима.

Али, инжењери су се питали како би тако велики мост био конструисан по Да Винчијевој идеји и проучавали су његов цртеж, као и од којег би материјала мост могао бити изграђен у то време. Направили су модел у мањој размери да би испробали његову стабилност и како може реаговати на различите услове. Мост би у време када га је Да Винчи замислио био сасвим ново решење у поређењу с тада популарним мостовима с полукружним каменим луковима. Тим луковима је требало поставити јаке стубове као ослонац на крајевима распона моста како би носили његову тежину. Али, Да Винчи је предложио спљоштен лук који би ипак достигао висину потребну да испод моста пролазе бродови. Лук изгледа као велико лучно и развучено слово „X“, с благим успоном да би људи лако прелазили из Истанбула у Галату.

Леонардо да Винчи

„То је невероватно амбициозно“, изјавила је Kарли Баст, учесница истраживања и донедавна студенткиња МИТ-а.

„Био би то мост чак око 10 пута дужи од типичних мостова тог времена. Али то решење је геометријски веома савршено, с много више закривљености и тродимензионалности од типичних лучних мостова“, додао је Џон Оксендорф, професор архитектуре и грађевинског и еколошког инжењерства на МИТ-у.

Да би се мост стабилизовао при бочном љуљању од оптерећења, као и када дође до земљотреса, Да Винчи је нацртао да се носец́и ослонци моста на оба краја лука не пружају управно наниже, него према споља, даље од лука. Знао је да у тој области може бити земљотреса, јер их је било и раније. У то време камен је био основни материјал за изградњу мостова такве дужине, јер дрво не би било практично. Истраживачи нису уз скицу нашли никакве Да Винчијеве детаље за изградњу моста, али сматрају да је он могао планирати спајање камених блокова без малтера.

Инжењери МИТ-а су тако направили 126 блокова произведених „3Д принтером“, који су уграђени у модел моста дугачак 80 сантиметара. Kада су лучни камени мостови грађени у старом, Римском стилу, коришц́ене су скеле да се камење задржи на месту. Скеле би се уклањале на крају, пошто се у теме лука постави средњи, „кључни камен“. Истраживачи МИТ су исту ствар урадили са својим моделом.

„Kада смо постављали кључни камен, морали смо да га утиснемо међу остале. То је био критични тренутак… и када смо спојили мост и склонили скеле, све је остало на свом месту, добро је то смишљено“, рекла је Баст.

У претходним покушајима изградње моста по идеји из Да Винчијевог цртежа, на пример Норвешка има такав пешачки мост, коришћени су савремени материјали. Оксендорф је рекао да би такав мост данас био од челика или бетона. Али, амерички истраживачи су желели да знају да ли би Да Винчијев план био спроводив у време када га је нацртао. Инжењери су свој модел испробали и симулирањем земљотреса и утврдили да би их Да Винчијев мост издржао.

На питање о томе да ли би се Да Винчијев камени мост могао данас користити, Баст је рекла да би га надмашили лакши и јачи мостови, засновани на новим материјалима. Али, нагласила је бриљантност Да Винчијеве идеје.

„Оно што можемо научити из цртежа Леонарда да Винчија је да је облик грађевине веома важан за њену стабилност. Не само да је Леонардово решење структурално стабилно, вец́ је важно да се разуме да структура јесте архитектура. Важно је разумети тај план и јер је то пример како инжењеринг и уметност нису независни једно од другог“, рекла је Баст.

Оксендорф је рекао да је тим желео да сазна да ли би Да Винчијева идеја „заиста могла да стоји“.

„Не би га било лако изградити, ни у 16. веку, а ни данас, али сада смо дошли до тога да је његова идеја била далеко испред његовог времена. Мало је вероватно да ц́е такав мост икада бити изграђен због цене и практичности, али то би могло да инспирише будуц́е пројектанте да сањају велике снове“, рекао је Оксендорф за ЦНН.

Н1

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Турски „број два“ у поверљивој мисији код Вучића и Гашића

ПРЕДСЕДНИК Србије Александар Вучић разговарао је у данас Београду са шефом Националне обавештајне службе Турске …

Скокови са Градског моста Бањалука 2017 (видео)

Бањалука – Скокови са Градског моста. видео: Alternativna Televizija Да ли је овај текст користан? Кликните …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *