fbpx
Насловна / Став / Премештање моста због Београда на води

Премештање моста због Београда на води

* Ковачевић: Сумануте ствари, као ова, у нашем друштву очигледно пролазе * Петовар: То би значило почетак уништења и промене намене ратног острва

Изградња новог моста, на месту Старог савског моста, је наметнуто решење због пројекта Београд на води, а потенцијално премештање моста између Земуна и Великог ратног острва представљало би катастрофално решење, заједнички оцењују саговорници Данаса.

Бојан Ковачевић, председник Академије архитектуре Србије, који је седам година био директор Музеја града Београда, сматра да је Стари мост дотрајао, али изградња новог и естетски сличног моста, на месту старог, поигравање је са меморијом Београђана.

– Тај мост се форсира због потребе „Београда на води“, јер је јасно да пројекат не може никако да функционише са постојећим мостом. Постоје пројекти неких других мостова у Београду који су битнији него „Нови трамвајски мост“, да га тако крстимо. Проблем са Старим савским мостом је што је он направљен на дрвеним шиповима и више никакве надоградње не може да издржи. То значи да се тај мост мора поново направити – каже Ковачевић и додаје, да му није најјасније зашто је служба Завода за заштиту споменика поставила изградњу лука као услов за нови мост у смислу бављења меморијом Београда.

Он објашњава да сваки „градски мост треба да има што нижу силуету, да се са једне што боље види друга обала, као што је примера ради урађено са Бранковим мостом“.

Председник Академије архитектуре Србије такође указује, да мост који су Немци саставили на Сави почетком 42. године није аутентични београдски мост, да се није „родио“ у Београду, већ је његов лук донесен са реке Тисе где је првобитно била одређена његова изградња.

Он, како каже, не разуме план измештања Старог савског моста.

– Не разумем идеју премештања. То је опет бављење градском меморијом. Да ли је неко поставио питање колико кошта монтирање једног моста било где? То су сумануте ствари које у нашем друштву очигледно пролазе – оцењује за Данас Бојан Ковачевић.

За сада постоје две опције за премештање. Прва солуција обухвата спајање Земуна и Великог ратног острва, док је друга опција повезивање новобеоградских блокова са Адом Циганлијом.
Градоначелник Синиша Мали недавно је изјавио да се у изградњу новог савског моста улази из три разлога: саобраћајног, безбедносног и естетског.

– Када је реч о првом разлогу, Стари савски мост својим капацитетом не може да задовољи постојеће саобраћајне потребе, док ће новим мостом његов капацитет бити многоструко повећан. Други разлог због чега се стручна комисија определила за изградњу новог моста је безбедносни, с обзиром на то да је Стари савски мост рађен у току Другог светског рата, постављен је на дрвеним шиповима, што га чини несигурним за саобраћај, а за 70 година постојања дорађиван је више пута – подсетио је Мали у мају ове године.

Он је тада изразио личну жељу да стари мост буде искоришћен у сврху спајања обале Земуна код Хотела Југославија са Великим ратним острвом, али је истакао да ће ипак коначан суд донети грађани гласањем путем апликације Беоком сервиса.

Велико ратно острво познато је као подручје од неизмерног значаја за заштиту животне средине и културно-историјског наслеђа, а нарочито за очување биодиверзитета. Оно има велику улогу и у одржавању биолошке разноврсности ширег подручја приобаља и самог града.

Због тога су против идеје повезивања, Земуна и ВРО, Старим савским мостом и припадници Друштва за заштиту и проучавања птица Србије. Они сматрају да би последице такве одлуке могле да буду врло погубне за опстанак живог света у овом природном резервату у срцу Београда.

– Свако повезивање Великог ратног острва са копном, довело би до повећања броја туриста и последично повећања узнемиравања птица које то подручје користе за гнежђење, исхрану, одмор и презимљавање. ВРО је законом заштићено природно добро категорисано као предео изузетних одлика, и најављено испуњавање већих туристичких потенцијала не може бити у складу са законом с обзиром да је највећи његов део (изузев уског појаса у непосредној близини плаже Лидо) у режимима заштите И и ИИ степена, односно представља неизмењене или слабо измењене екосистеме, у којима су забрањене било какве активности које би оставиле последице по природне вредности станишта, популација и обележја предела. Простим речником говорећи, није јасно о ком испуњавању туристичких потенцијала је реч, али тамо не би било легално радити ништа више од евентуалног уређења шетних стаза, постављања понеке инфо-табле или осматрачнице за птице – објашњавају за Данас из овог удружења.

Они не сматрају да ово може представљати добро решење и кажу да је „сврха заштите природних добара пре свега у очувању њихових природних одлика, а улога туризма у њима би требало да буде образовање и упознавање са природним вредностима, а не рекреација за најшире масе, којима постављањем моста то добро постаје лако доступно“.

– Не треба заборавити да интервенције у животној средини попут ове обавезно подлежу закону о процени утицаја на животну средину, и да би градска власт то морала да има на уму, што изгледа да није био случај са другим делом подручја значајног за птице „Ушће Саве у Дунав“, плавним подручјем Бељарице која је Стратегијом развоја Београда (која није прошла процес стратешке процене утицаја на животну средину) предвиђена као место за нову градску луку – указују за Данас, из Друштва за заштиту и проучавања птица Србије.

Ксенија Петовар, професорка социологије града, односно урбане социологије, у пензији, сматра да би за решење ове недоумице најбоље било донети стручну одлуку, засновану искључиво на стручним критеријумима. Она је, како каже, изричито против измештања моста ка Великом ратном острву, а комерцијализацију острва и остварење те идеје види не само као „још један ударац за Београд и његове житеље“, већ и као цивилизацијски пораз.

– Мислим да ће то значити почетак уништења и промене намене ратног острва. ВРО је неизмерно богатство. Скоро је екипа Националне географије урадила емисију о испустима за плављење на Сави, које су наши и хрватски стручњаци радили 1972. године, када су регулисали Саву. То је јединствен случај у Европи да је тако направљено. Захваљујући тим мочварама то је невероватан биодиверзитет и то ми је познато као просторном планеру. Ја не знам да ли у Европи постоји један такав споменик природи, таква природна вредност и такво природно добро – напомиње Ксенија Петовар.

Професорка Петовар указује да „занимљиво искуство постоји у Словенији, где је стари гвоздени мост пребачен преко реке Љубљанице, на крају пешачке зоне, где он сада служи као пешачки мост. То је јако лепо испало. Те старе конструкције имају доста фину вредност коју треба поштовати – закључује за Данас Ксенија Петовар.

Спорне компетенције жирија за изглед моста
„Члан жирија који је заступао став о услову лука за изглед новог моста, је иначе из Завода за заштиту споменика где ради у групи за Београдску тврђаву. Какве су компетенције човека за дизајн моста који ради у групи за Београдску тврђаву“ – пита се Ковачевић.

О гласању
„Грађани ће да гласају, ал биће онако како неко одлучи. Давно смо се уверили у неучинковитост такве врсте грађанске партиципације. То гласање никога не обавезује“, оцењује Ксенија Петовар.

Пише: А. Косановић, Данас.рс

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Нико још није гласао. Будите први!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Брнабићка: Задовољна сам радом владе, мењамо Србију

Премијерка Ана Брнабић изјавила је данас да је задовољна резултатима које је Влада Србије постигла …

Вучићево лудило увукло се у све поре друштва, разједа институције и краде будућност

У нормалним државама, лудаци мисле да су председници, министри, директори… У напредњачкој Србији они то …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *