БЕОГРАД – Кад на амбалажи није назначено да производ садржи ГМО, то аутоматски не значи да га заиста нема! Међународна организација за заштиту околине Гринпис објавила је студију под називом „Како да избегнете ГМ храну“, у којој је детаљно навела начине, али и списак компанија које користе генетски модификоване састојке за финални производ.
Многе од њих увелико послују у нашој земљи, а међу производима на њиховој „црвеној листи“ артикала који у себи садрже трагове ГМО налазе се и они који се могу купити у нашим продавницама. Они обухватају и храну за децу, слане и печене грицкалице, супе, газиране сокове, различите напитке, бомбоне и слаткише.
Највећи брендови
– „Црвена листа“ показује да одређени производи садрже храну насталу генетским инжењерингом или да је она заражена ГМО путем усева, најчешће из кукуруза, соје, памука и репице. Највећи светски брендови производе корнфлекс, слаткише, готова јела и напитке са садржајем кукурузног слада, сојиног млека или лецитина који су генетски модификовани – пише у овом документу.
Из Зелених Србије упозоравају да, иако у Министарству пољопривреде тврде да ниједан производ који садржи ГМО не може да се нађе на нашем тржишту, то је и те како могуће.
– Имате говеђе и свињско месо које увозимо из Аргентине, где се животиње хране ГМ сојином сачмом, али то никог не занима. Србија је земља која је подложна пропустима – закони о безбедности хране и о ГМО нису добри јер постоје слабе карике, а и подзаконски акти нису добро уређени – навео је посланик Иван Карић, који се залаже за Србију без ГМО.
Слаб закон
У Министарству пољопривреде су нам кратко рекли да кад је на декларацији назначено да производ садржи ГМО, он се одмах враћа и не прелази границу наше земље, али нам до закључења броја нису одговорили шта се дешава у случају да на декларацији ништа није назначено, као и да ли се проверавају појединачни састојци који улазе у финални производ.
Казнити увознике!
Миладин Шевралић, професор на Пољопривредном факултету у Земуну, каже да је обавеза пољопривредне инспекције да на производима који су намењени за тржиште ван Европске уније буде назначено да су на бази ГМО.
– Одговорност за то што улази роба која садржи сировине од ГМО са више од 0,9 одсто сноси произвођач и увозник. По закону из 2009. године, сви производи који садрже преко 0,9 одсто ГМО не би смели да имају приступ на територију Србије.
Друга је ствар да ли наши државни органи савесно обављају своју функцију. И та говедина из Аргентине… вероватно су животиње храњене сојином сачмом, али инспекција то мора да утврди – објаснио је Шевралић.
Шта изазива ГМ храна
♦ дијареју
♦ алергије
♦ пад имунитета
♦ стерилитет
♦ отежан рад штитасте жлезде
♦ рак
♦ дегенеративне промене код потомака
* истраживања спроведена на мишевима
Курир
