Београд – Гувернерка Народне банке Србије Јоргованка Табаковић лично је интервенисала како би омогућила Фармакому Мирослава Богићевића кредит од 25 милиона евра, противно прописима који важе у Србији, показују документа до којих је дошао Данас.
Наиме, Фармаком је требало да од холандске АТБ банке добије кредит, али план отплате тог зајма није био усклађен са српским прописима, због чега је НБС одбила да тај кредит региструје. Зато је Богићевић отишао код Јоргованке Табаковић на разговор, после којег је НБС одлучила да за њега направи изузетак.
„Сходно договору представника Фармакома и гувернера НБС госпође Табаковић, анекс уговора о кредиту или изјава кредитора о промени плана отплате сагласно прописима, биће достављен НБС на евидентирање у понедељак 24. 12. 2012. са даном закључења 21. 12. 2012. У складу са тиме кредитна пријава биће данас евидентирана“, наводи се у допису који је НБС упутила у Привредну банку Београд дана 21. 12. 2012. (ПББ је била банка преко које је Фармаком требало да прими овај кредит).
Из овог дописа се види да је НБС после договора Богићевића и Табаковићеве пристала да региструје његов кредит 21. децембра, иако то није било по закону. Банка је на то пристала, јер се надала да ће јој Фармаком накнадно, 24. децембра, доставити измењени план отплате који одговара важећим правилима и да ће на том допису стајати датум 21. децембар. Тако се касније из папира уопште не би видело да је НБС прекршила правила и одобрила кредит са забрањеним начином отплате.
Занимљиво је да су пре састанка и Фармаком и ПББ на све начине покушавали да од НБС издејствују пуштање кредита, али да службеници централне банке никако нису хтели да за њих растегну правила.
Тако је прво ПББ обавестила Фармаком да план отплате кредита није у складу са важећим прописима, на шта Фармаком одговара да је свестан тога, али да је у питању специфичан извозни посао те да сматра да би кредит ипак требало да буде регистрован како је планирано.
ПББ затим покушава да званичним каналом издејствује регистрацију кредита код НБС, користећи аргумент специфичности посла, али бива одбијен од НБС, уз објашњење да „не постоји изузетак од Одлуке НБС и да са оваквим планом отплате не може да се региструје кредит“. Све се то дешава 19. и 20. децембра 2012. године.
Након тога, Богићевић одлази код Табаковићеве и одмах после састанка, НБС мења мишљење и пушта регистрацију кредита већ сутрадан – 21. децембра.
Битна околност у овом случају није само то да је гувернерка пристала да заобиђе правила у корист Богићевића, верујући му на реч да ће он накнадно ускладити план отплате са важећим правилима, већ и то да Богићевић то није ни могао да јој гарантује – јер та одлука није зависила од њега, већ од АТБ банке из Холандије. Да ли је кредит икад усклађен са правилима, остаје непознато. НБС је јуче одбила да одговори на ово, као и на друга Данасова питања, јер је „судски поступак у току“.
Треба приметити и то да у овом случају нико није оштећен у смислу да је неки новац проневерен, већ је „само“ прекршен закон. Богићевићево инсистирање на регистрацији кредита по предвиђеним условима отплате је разумљиво утолико што је он имао пословних разлога да кредит отплати страној банци баш на такав начин. Неразумљиво је само то што је НБС у његовом случају на то пристала, јер други привредници такву повластицу и такво поверење, колико се зна, никад нису добили од централне банке.
Занимљив је и случај контроле коју је НБС спровела у Привредној банци Београд, када је контролисала да ли банка законито послује са аспекта управљања ризицима.
Миодраг Салаи, бивши председник Извршног одбора ПББ-а, пре два дана је на суду изјавио како је НБС контролисала све кредите које је та банка у спорном периоду одобрила Фармакому и другим фирмама, за које тужилаштво тврди да су биле повезане са Фармакомом, и да НБС ни за једну од тих фирми није нашла да су повезане са Богићевићевим концерном.
На то је реаговала Народна банка, наводећи да је „НБС, између осталог, на узорку проверавала да ли су кредити одобрени у складу са прописима и унутрашњим актима банке и ако на основу контроле утврди да банка није поступила у складу са прописима и добрим пословним обичајима, изриче одговарајуће корективне мере, па и новчане казне, а не даје примедбе на кредите и „зелено светло банци““.
Међутим, према интерним документима саме Народне банке до којих је дошао Данас, тај узорак о којем говори НБС износи – 95 одсто свих кредита ПББ-а, гледано по обиму пласмана.
Како се наводи у Записнику о контроли бонитета Народне банке у ПББ-у, „допунским решењем од 13. 12. 2012. године проширен је предмет контроле на начин да се у делу који се односи на контролу кредитног ризика обухвати узорак дужника – правних лица, који није мањи од 95 одсто укупне изложености према тим дужницима, са стањем на дан 30. 06. 2012. године“.
Како је могуће да је узорак био толико велики, а да њиме нису биле обухваћене фирме којима је ПББ одобрила милионе евра кредита, остаје нејасно, јер је НБС јуче одбила да одговори и на то питање.
НБС: Само начелна саопштења
„НБС се поводом неистинитих изјава које су пренете у појединим медијима огласила својим начелним саопштењем како би спречила злонамерно ширење погрешних интерпретација о надлежностима ове институције. У конкретном поступку, даље изјашњавање не би допринело додатном информисању јавности у вези са улогом и одговорностима НБС, а представљало би непримерено мешање у рад правосудних органа и поступак који се води пред надлежним судом“, рекли су у НБС.
А. Милошевић / Данас
