Јован Милановић, српски Џемс Бонд (6): Србијом владају западни шпијуни

Уз бројна поверљива документа која је добијао на најразличитије начине, једини српски обавештајац у седишту НАТО-а у Бриселу, генерал Јован Миловановић је од својих веза, али и колега-шпијуна западноевропских земаља, сазнавао и многе друге тајне информације које су имале везе са Србијом. Готово невероватно звучи податак да су стране обавештајне службе још 1998. године имале списак оних који ће наредних деценија владати земљом.

– Необавезно сам ћаскао са једним својим колегом из једне земље Запада и он је после кратког размишљања из једне фиоке бацио на сто десетак фасцикли и рекао: “Погледај, ови људи ће у будућности да владају Србијом.” Прелистао сам те списе, али тада сам препознао само пар оних који су тада били активни на политичкој сцени Србије. Већину сам ипак препознао много касније, много после 2000. године – открива генерал Милановић.

Према његовим речима, у питању су политичари који су тада, на овај или онај начин, потпали под утицај страних обавештајних служби.

– Неки од њих су се укључили у причу зато што су искрено желели промену режима у Србији, други зато што су на овај начин желели да остваре неки интерес, а трећи зато што ни сами нису знали у шта се упуштају. Једноставно, за већину се то и могло претпоставити зато што се у нашој земљи врбовање страних служби одвијало полујавно.

[quote]

Тачи агент ЦИА

Некадашњи заменик начелника Обавештајне управе Генералштаба Војске Југославије генерал Јован Милановић каже да је један од заврбованих агената ЦИА и актуелни премијер самопрокламованог Косова Хашим Тачи.
– Он се “школовао” у Цириху, али уз редовне активности, поред себе је имао и тутора који га је припремао за будуће активности. Међутим, он није и једини политичар с Косова који је заврбован од стране америчке или европских обавештајних служби – тврди Милановић

[/quote]

 

Милановић ни данас, 15 година касније, не жели да открива њихова имена, мада их је српска јавност већ препознала и додаје да је и без помињања имена лако закључити о којим људима је реч.
– По истом принципу се радило и у Румунији и Бугарској. Погледајте само који су то политичари ишли на разноразне семинаре за разноразне “лидере за 21. век” и све ће вам бити јасно. Уосталом, зар није управо Вилијем Монтгомери, са места амбасадора САД у Загребу, пребачен у Будимпешту како би руководио Центром за управљање кризом у Југославији и ко га је све посећивао тамо и ко је ка Србији доносио паре. Па како се другачије обара неки систем ако не преко опозиције у тој земљи? Од њих је тражено да се уједињују како би такви сменили режим, обећавајући им свакојаку помоћ како то и да учине. Стране обавештајне службе 2000. године су планирале сценарио рушења власти и промену политичког система по “моделу Букурешт”, с много крви и људских жртава. Значи, правила се “шумска” организација која је искључиво за циљ имала промену режима. А кад је дошло на наплату, онда је јавност сазнавала да су француске фирме упућене у пореску управу, фирме Аустрије у неке друге институције, а енглески генерал је добио канцеларију одмах до министра одбране Србије. Сви који би одбили да наставе да сарађују, просто би били замењени другима – наглашава Милановић.
Ништа мање занимљива нису ни његова сазнања о умешаности обавештајних служби Запада, у организовање, обуку и финансирање ОВК-а, али и долазак муџахедина са Блиског истока.

[quote]

Београд има своје људе у Приштини

Ни Србија није седела скрштених руку кад је реч о врбовању албанских политичара.
– То је махом био посао Државне безбедности Србије и верујем да су и данас у врху власти у Приштини неки од оних који су заврбовани до пред рат. Сви они су се већ после доласка мировних снага на Косово уверили шта значи та самопрокламована независност јер јужна српска покрајина је данас земља страха, уцена и најтежег криминала.

[/quote]

 

– Послао сам веома много докумената који доказују директну умешаност обавештајних служби САД, Немачке, Швајцарске и Аустрије у стварању и управљању активностима Ослободилачке војске Косова. У крајњем случају, о томе је требао да сведочим у Хашком трибуналу, као сведок одбране у процесу против полицијског генерала Родољуба Ђорђевића, али до тога на крају није дошло – напомиње Милановић.
– ОВК кроз своју историју имала је више назива, али је заједничко то што су Швајцарска и Немачка биле земље у којима је ова терористичка организација уобличена, а под окриљем њихове обавештајне службе се обучавао како војни, тако и политички врх. Постојали су и фондови, али и рачуни у појединим банкама у које се сливао новац за куповину наоружања, али и финансирање обуке. Други центар био је у Немачкој где су обучавани будући инструктори ОВК-а. Та обука се одржавала на полигонима БНД-а и под будним оком њиховим специјалаца. Слично се може рећи, само у мањем обиму, и за обавештајне службе Аустрије и Белгије – објашњава овај генерал и додаје да док су се званичници Европске уније од почетка 1998. године утркивали у изјавама да ОВК-а заправо и не постоји, он је Београду достављао податке како се увелико припрема транспорт муџахедина за предстојећи ратни сукоб.
– Обавештајне службе истих оних земаља које су финансирале ОВК почеле су да ми достављају податке да се припрема долазак и одређеног броја муџахедина из Босне, али и Ирака и Авганистана. Те информације су ми затим потврђивали и многи извори из НАТО-а. Посебно о центрима који су се налазили у Бечу и Цириху у којима се Алахови ратници нису само смештали, већ су им тамо и фабриковани пасоши – истиче наш саговорник.

 

Вести