Како је са Вучићем талог преплавио Србију: Замлата и педер на челу тајне службе

Након што је српски премијер Александар Вучић пољубио врата државних институција у Сједињеним Државама, коју посету је назвао историјском, на пут је, у мисију ”покорности и оданости”, послао свог пријатеља и директора Безбедносно-информативне агенције, Александра Ђорђевића, да прими инструкције у Ленглију. Иако је мисија била тајна, замлата од директора је морала да проговори и обавести своје друштво из кафића како је дочекан. Исто као и премијер. Наш сарадник описује лик и дело још једног из Вучићеве педерске групе, који се нашао на погрешном месту, урушавајући углед и националну безбедност Србије

На седници Владе Србије одржаној 25. октобра, 2013. године, за директора Безбедносно-информативне агенције (БИА), постављен је Александар Ђорђевић.

На место шефа БИА дошао је после Небојше Родића, који је у оквиру једне од реконструкција Владе, по замисли Александра Вучића, постављен на место министра одбране.

Именовање Ђорђевића претходно је прихваћено на седници Савета за националну безбедност. Након постављења Небојше Родића на положај министра одбране, БИА више од месец дана није имала директора, а избор новог првог човека безбедносне агенције кочио је, према сопственој изјави, Александар Вучић. Он је новинарима објаснио да није задовољан предложеним кандидатима, додавши да је то сувише важно место да би се донела пребрза одлука. (Упућени тврде да је Вучић чекао на нечију сагласност).

Агенција Тањуг навела је у извештају да је Александар Ђорђевић близак лидеру СНС-а и вицепремијеру Александру Вучићу, што се никада не саопштава, када се именује директор тајне службе.

У званичној биографији новог директора БИА стоји да је основну и средњу школу завршио у Чачку, а Правни факултет у Београду 1995. године. Од 1996. до 1998. године радио је у Окружном суду у Београду као приправник.

Године 1998. уписан је као адвокат у именик Адвокатске коморе Београда. Од 1998. до 2001. године радио је као адвокат у канцеларији Вељка Губерине у Београду, да би потом отворио сопствену адвокатску канцеларију. (У канцеларији господина Губерине, најугледнијег хомосекусалца у Србији, Ђорђевић је стекао искуство у свим позама).

Био је члан неколико управних одбора, између осталих и ФК Црвене звезде, у време када је клуб водио Владан Лукић. Адвокатску канцеларију имао је заједно са колегом Борисом Богдановићем, који је такође заступник клуба с “Маракане”.

Ђорђевић је јануара 2005. замењен на месту правног заступника Дејана Миленковића Багзија, којег је заступао по службеној дужности. Од јануара ове године, члан је Радне групе за измену Закона о саобраћају.

Александар Ђорђевић је, доласком напредњака на власт постао нераздвојан друг са Златибором Лончарем, који је прво био директор Ургентног центра у Београду, а потом министар здравља.

У кафићу у Палмотићевој и у Бирчаниновој улици, редовно се састаје са Лончаром, Николом Петровићем, Вучићевим кумом, Веселином Милићем, начелником Полицијске управе за Београд, Александром Степановићем, председником Вишег суда, и Душком Миленковићем, председником Апелационог суда у Београду.

Ово је једна од најјачих интересних група која је дрмала Србијом у протекле три године. У овој групи Ђорђевић је третиран као ”присутни грађанин”, који је добијао задатак кога ће БИА да прати, прислушкује и потом да те податке доставља групи, која је потом рекетирала бизнисмене, уцењивала политичаре и пљачкала немилице јавна предузећа, фондове, буџет преко тендера…

Директор Института за имунологију и вирусологију „Торлак”, др Бранислав Р. Лазић, био је приморан да 28. фебруара 2013. године поднесе оставку, а за новог вршиоца дужности постављена је, по налогу др Златибора Лончара, др Вера Стоиљковић из Хитне помоћи.

Госпођа Стоиљковић је завршила медицински факултет, специјалиста је физијатрије, а у Служби хитне помоћи Београда је била постављена за начелницу Одсека за пријем и обраду налога за интервенције, и то као члан Демократске странке. Када је на власт дошла Српска напредна странка, др Стоиљковић је прешла код њих, и као њихов кадар именована је на чело установе која је некада била прва у Европи по производњи вакцина и серума! За ову функцију она је потпуно некомпетентна, али је драгоцени сарадник министра Лончара.

У време именовања, госпођа Стоиљковић је, званично, живела у ванбрачној заједници са директором БИА, Александром Ђорђевићем, а стварно је била у вези са једним чланом Надзорног одбора Института.

За време мандата, Ђорђевић се трудио да буде неприметан. Долазио је на посао већ у припитом стању, и одлазио на састанак са поменутим друштвом.

По Вучићевом налогу, променио је већи број начелника, које је његов претходник Небојша Родић, вратио у Службу због мањка кадрова и искусних оперативаца,

Ипак, слепо и са псећом оданошћу извршавао је све налоге своје организоване кафанске групе.

У Агенцији већ дуго делују неформалне групе, које настоје да се одрже у послу и у животу, међусобно сарађајујући, и подржавајући се.

Није никаква тајна да су бивши директори БИА слепо извршавали наређења страначке олигархије, и да је БИА била прикопчана на централу ЦИА у Ленглију. Дискове са нарезаним и траженим подацима прво је у Ленгли носио Раде Булатовић, који је након смене заједно са Билом Монтгомеријем основао предузеће за пружање физичко-техничких услуга. Вучић га је послао за амбасадора у Кијев, и у том граду има мрачну улогу. Његов наследник Саша Вукадиновић је, такође, по налогу, али Бориса Тадића, ”изашао у сусрет колегама из ЦИА”, поклањајући им диск који је садржи све што је било у Архивским фондовима БИА.

Ипак, Ђорђевић је тешки пијанац и замлата, кога је дупе препоручило код Вучића.

Службеници БИА тврде да су се опсервирањем свог директора уверили да њега интересују мушкарци, а са женама је ради прикривања своје сполне орјентације.

Пре пута у Вашингтон, Ђорђевић је морао да по налогу из ЦИА, смени своје саветнике Радивоја Мићића и Душка Бобића, који су били слепо одани Вучићу, али се сматрало да су им уши у Јасенову, у Москви. Очекује се брзопотезно пензионисање најискуснијих оперативаца.

Ђорђевића је у ЦИА-а примио службеник задужен за Балкан, што се може сматрати знаком непоштовања и госта и његове Службе. ЦИА у Београду, у Крњачи, на Панчевачком путу, има изразито активан прислушни центар.

Иако се сматра да је БИА у пуном расулу, упућени верују да замлата Ђорђевић није успео да је згази, и да многи тимови коректно раде свој посао, и да ће остати задокументовани многи догађаји и пљачке државне имовине.

Нова пратиља г. Ђорђевића постала је Јелена Триван, звана Габор, бивши портпарол Демократске странке и њен посланик. Она је некадашња конкубина једног од несмењивих министара у српској Влади, а свежа је распуштеница. Њен брат Милан Марковић је судија Уставног суда Србије, други је судија Основног суда у Крагујевцу, а отац је пензионисани професор Правног факултета у Крагујевцу, коме се јо суди у афери ”Индеx”.

Од 27. јануара 2015. је вршилац дужности директора ”Службеног гласника”. Њено именовање, на предлог Александра Вучића, изазвало је велико негодовање у СНС-у.

Њено постављење издејствовао је Ђорђевић, нудећи да Габор организује криминалне гангове који су се одвојили од ДС-а, и да их Вучићева екипа опљачка и узме к себи. Заиста, са Вучићем је талог преплавио Србију.

 

мајор Горан Митровић, Таблоид