Став

Како постројити шпијуне

Јесу ли две војне и једна цивила „тајна” служба довољне за Србију или је то превелик финансијски терет за ову земљу? Да ли треба објединити све три агенције у једну или ујединити само Војнообавештајну агенцију и Војнобезбедносну агенцију? Каква су искуства суседних држава на том плану? Неке од тих дилема биле су присутне у јавности протеклих дана, али да би ствари биле јасније, можда треба рећи да нам са Запада неки центри моћи и сада приговарају „како у Србији још није извршена реформа сектора безбедности, односно обавештајних и контраобавештајних служби”. Рефрене тих приговора можемо да чујемо и од неких наших политичара, тако да је „рукопис приговора” прилично препознатљив.

Дакле, Србија је, заправо, делом наследила систем обавештајних и контраобавештајних служби бивше СФРЈ. У то време имали смо као војне службе, обавештајну и контраобавештајну службу, односно Управу безбедности, или чувену 12. управу ССНО-а, док је Савезни секретаријат за спољне послове имао своју обавештајну службу, односно СИД. Републике су имале своје службе државне безбедности ДБ, а на нивоу Федерације био је савезни ДБ. Распадом СФРЈ у Србији су остале две војне службе и републички ДБ, који касније постаје БИА, док је СИД у тишини укинут. То је трајало годинама, истина у међувремену је било и „нијанси” у архитектури безбедносне заједнице. Наиме, у време „владавине” генерала Неђе Бошковића постојао је обавештајно-безбедносни сектор, чији је начелник био генерал Бошковић. Сектор су чинили Војнообавештајна управа, Управа безбедности, Одељење аналитике и Логистика (техника, возила…). По командној линији начелници тих управа и одељења одговарали су директно начелнику Генералштаба војске, док су по стручној линији били одговорни начелнику Сектора за обавештајно-безбедносне послове, односно генералу Бошковићу. Сектор је, у ствари, био кровна конструкција војних служби, нека врста њихове координације, при чему су обе службе задржале своје специфичности. Јер, док је ВОА пре свега „офанзивна” служба, ВБА је „дефанзивна”. Методе и циљеви војних служби могу бити комплементарни, али и не морају.ВОА „ради”, пре свега, у иностранству, ВБА покрива терен код куће. Школовање за обавештајног официра и за контраобавештајца није исто. Разлике иду чак и до тога да није пожељно да седе у истој канцеларији.

Но, заговорници фузије у обавештајној заједници износе као аргумент конкуренцију служби у прибављању информација, као и да би државни врх у том случају добијао „јединственије извештаје” и да би све то онда било и јефтиније. Здрава конкуренција увек је добродошла у обавештајно-безбедносном апарату једне земље. Више различитих очију више види, а „јединствени” извештаји могу да одведу и на криви пут. Више извора и боља аналитика која високостручно, а не аматерски, финализира извештаје за државни врх, кључ су добрих одлука за државни врх. Што се тиче цене, обавештајно-безбедносни послови никада и нису били јефтина игрица. Све кошта, па и национална одбрана, јер нема јефтине одбране, има само добре и лоше…

Једну варијанту координације на нивоу кровне конструкције обавештајно-безбедносне заједнице имали смо и у време када је генерал Александар Димитријевић био саветник министра одбране за обавештајно-безбедносне послове, што значи да идеје о тој врсти координације и нису нешто посебно ново у тој области. Но, ако питате садашње и бивше обавештајне и контраобавештајне „асове” о идеји уједињења војних служби у једну, ретко ко од њих ће рећи да је то добра ствар, сви су мање више врло скептични.

С друге стране, идеја да имамо само једну националну безбедносну агенцију, односно да се војне службе претопе у БИА, на граници је лудости, јер тога нема нигде у свету. Гурати све у исти оквир ради штедње имали смо прилику да видимо када смо пре више година укинули Ваздухопловно-технички институт и све припојили Војнотехничком институту. Технологије камиона и авиона не иду заједно, па су нам најбољи стручњаци рекли „до виђења браћо”.

А страна обавештајно-безбедносна искуства, пре свега искуства држава око нас? Финансијски моћне државе имају техничко-технолошке капацитете да и не морају да се првенствено и искључиво ослањају на људе, имају ЕЛИНТ шпијунажу путем сателита у свемиру, док ми имамо само људе, ХУМИНТ операције. Земље око нас постројиле су се и у тој области онако како је тражио НАТО. Колико знам, ми још нисмо ушли у НАТО.  

 
Мирослав Лазански
Политика

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button
Close

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!