Фељтон

Како су људи постали роботи (3): Пластично биће у свету среће

Доктор филозофије и магистар права Љубодраг Дуци Симоновић годинама се бави устројством савременог света и судбином човечанства. Објавио је књиге: “Побуна робота”, “Професионализам или социјализам”, “Олимпијска подвала, “Устај, радниче!”, “Приче из рупе”… Управо је изашла његова књига “Последња револуција” која говори о западном друштву као тоталитарном поретку деструкције, чије су најважнија средства владања потрошачки фанатизам и зависност од удобности.

У западном моделу друштва аутоматизација је савладала и фабричку производњу, и човека…
– Људима се све агресивније испира мозак и то свакодневно. Човеково слободно време претворило се у конзумерско време. Спорт се заснива на рекордоманији, пошто је рекорд тржишна вредност спортског резултата. Стадиони, који су пројектовани по узору на римски Колосеум, изграђени су крајем 19. века када су се радници изборили за осмочасовно радно време, да би власт и у нерадном времену држала “масе” под контролом.

Који су још механизми контроле маса?
– Савремена пољопривреда не производи здраву храну, већ отров у облику производа истовремено уништавајући земљиште; медицина и фармација не настоје да излече људе, већ производе болеснике и генетски изобличују човека; школство не ствара умне људе, већ фах-идиоте; медији стварају масовни идиотизам… Свет се дели на “свет бриге” (рада, трпљења, несреће) и на “свет среће” (илузорна игра).  Људско друштво је сведено на зверињак у коме се води борба свих против свих. Какву то “слободу” може да има човек који је и буквално роб банака?

[pullquote_right]

Дај ми секси лутку

– Секси лутке постале су хит на тржишту секса. Пластични лешеви постали су замена за људска бића. “Демократија” је, коначно, створила својим робовима идеалног “сексуалног партнера” коме и буквално могу да раде све шта им падне на памет, а да за то не сносе никакву одговорност.

[/pullquote_right]

 

Какву улогу има пропагандна машинерија?
– Холестерол, целулит, шећерна болест, рак, срчана обољења, неурастенија, депресивност нису “болести савременог света”, већ капиталистички облик телесног и менталног дегенерисања човека, он је претворен у пластично и техничко “биће”. Производе се дуготрајне болести које се дуго и лече, а човек постаје хроничан или профитабилан пацијент. Прво се човек усмерава да непрестано прождире све веће количине масне и нездраве хране, што није телесна потреба, већ компензација за прикраћену људскост, а онда га преузимају фармација и медицина”.

[pullquote_left]

Заштита животиња

– Све бројнији и милитантнији покрети за “заштиту животиња” показују хуманост бригом за уличне псе и мачке док у свету свакога дана на десетине хиљада деце умре од глади и болести. Кога на Западу занима што је у Вијетнаму, као последица америчког бомбардовања, рођено на стотине хиљада осакаћене деце и што је умрло на десетине хиљада новорођенчади?

[/pullquote_left]

 

“Људско тело постаје универзална канта за отпад. Непрестано се потхрањује маштање о храни, као и маштање о луксузним колима, базенима, кућама, јахтама, а уништава се потреба за науком, филозофијом, поезијом, музиком. Постоји само једна сфера интересовања: новац”.

Који је утицај филмске индустрије?
– Холивудска филмска индустрија ствара утисак да су космичка сазвежђа надохват руке човечанству и да је “освајање других планета” његова непосредна будућност. Залуђују младе космичким визијама док се систематски уништава и загађује живот на Земљи.

Шта је човеку преостало?
– Отели су му љубав, поштовање, породицу, пријатеље, здраву животну средину, будућност… Човеку је остало тело, а и оно је осакаћено. Ако се однос према манекенкама пореди са односом према стоци која се појављује на пољопривредним сајмовима, разлика је у томе што однос према стоци има биолошку границу која се не сме прећи, што није случај када се ради о манекенкама које изгладњују до смрти. Младима је лансиран животни мото “бити кул”, а то значи ментално стање у коме ништа нељудско не може више да пробуди људско у човеку.

Где је нада?
– Борба за развој ума је, заправо, прворазредна политичка борба. На последњем историјском бојишту остала су два смртна непријатеља: капитализам и човечанство. Капитализам је одавно кренуо у ништећи рат против човечанства. Ради се о томе да човечанство крене у општи рат против капитализма, што подразумева употребу свих облика борбе који могу да доведу до његовог уништења.

 

Сутра: Како су људи постали роботи (4): Коцкам се да смирим живце

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button
Close

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!