Ко је коме полупао јаја – како је састанком у Батајници сахрањена прича о паду хеликоптера и смрти седморо људи

Обезбеђена је лојалност подређених, укључујући ту и генерале који ће пажљиво читати “догодовштине војника Лазанског”, пажљивије, колико видимо, него банална упутства о пожељном стању опремљености борбених средстава

За ускршњим столом на аеродрому у Батајници, сасвим очекивано, премијер Александар Вучић полупао је јаја српским генералима, што, руку на срце, и није био неки подухват.

Назнаке рата унутар генералштапских структура, посебно на линији начелник и челници РВ и ПВО, Вучић је на једночасовном састанку ефикасно угушио и новинарима саопштио да генерали на потом уприличеној конференцији за штампу неће моћи да говоре, већ ће све што да има да се каже рећи он главом и брадом. Као и обично.

Генерали, браћа по ћутању, моћи ће да говоре једног дана; вероватно кад заборавимо исход, а пре тога узроке пада хеликоптера, вапијуће недостатке у процедурама и поремећене линије командовања. Дакле, дуго неће говорити нити ће војничке гаће прати пред очима знатижељне јавности.

Послушали су и схватили команду – остав! Само је фалило да узвикну – служимо народу, или како се данас то већ каже. Вучић им је обећао два нова хеликоптера и резервне делове за авијацију (у вредности, за делове, од око пет милиона долара) и свако је остао на свом месту укључујући и министра одбране кога Вучић није хтео да се одрекне и пре него што је било који извештај о несрећи био објављен.

Српски премијер је тиме само потенцирао и демонстрирао своју пресудну снагу у арбитрирању “животом и смрти” и своје окружење утврдио у вери да им је за овоземаљски политички живот једино важно да им он дува у леђа, а да је све друго неважно. Тако обезбеђује лојалност подређених, укључујући ту и генерале који ће пажљиво читати “догодовштине војника Лазанског”, пажљивије, колико видимо, него банална упутства о пожељном стању опремљености борбених средстава.

Рекао бих да је батајничким састанком стављена велика тачка на све недоумице око узрока и околности пада хеликоптера, несреће у којој је седморо људи изгубило живот, јер по реформској логици Александра Вучића живот иде даље и баналне несреће које би у сређеним земљама биле избегнуте не могу кочити општи напредак.

Генералима су шапке пале преко ушију и схватили су лекцију да шут с рогатим не може војевати. Куд виђенији и славнији од њих изгубише онолике битке око југословенског наслеђа, неће ни они да се трте у рату за сиротињско наслеђе неуспеле и сиромашне армије већ ће да гланцају звездице све до пензије коју су, по мени, већ заслужили и то као – превремену.

Улога председника с великим П: Нешто као застава

Слутим да је главнокомандујући оружаном силом, председник Томислав Николић, о састанку у Батајници био обавештен као и колико и ја. Сео пред телевизор и гледао, само што је повремено морао да се осврне и каже Драгици: “Јесте, душо, тај комплетић ти је савршен.”

Кад год председник падне у запећак, ту је Оливер Антић, саветник за све и ништа, да га гурне још дубље. Ових дана је, пожаливши се на медије, устврдио да је Председник, с великим П, симбол државности, нешто као застава, химна и друга мртва природа, и оштро се сукобио с медијима који терају спрдњу с Председником. Углавном око већ поменуте супруге и сина који би да прави Дизниленд у Крагујевцу.

Лично мислим да ту, збиља, има претеривања и да Томислав Николић не заслужује ту врсту негативне кампање. Он јесте мртва природа на српској политичкој сцени, човек који самозатајно већ месецима пише неку декларацију о Косову коју, вероватно, нико неће ни да чита и добар је дублер за ону врсту протокола коју Вучић неће да одиграва, попут пута на параду у Москви. Вучић ће тада, отприлике, бити у Америци и склапати посао о коме ће Николић можда и бити обавештен, претпостављам на исти начин којим је сазнао да се овај с генералима срео у Батајници. (…)

Део ауторског текста из новог броја недељника „Време“

Драгољуб Жарковић, Време