Фељтон

Коме пунимо буџет? Хрватске фирме у Србији (1)

Како на годишњем нивоу грађани Србије уплате 20.000€ за пензије хрватских бранитеља, а 344.934 € хрватском пензионом систему, „само“ купујући Гранд кафу, Смоки, Макулин и Цедевиту?

Из године у годину, обично почетком летње туристичке сезоне, у јавности се поведе полемика око летовања на хрватском приморју. Они најтврђи одбијају сваку могућност
посећивања острва, полуострва и плажа у Хрватској, они мало блажи предлажу одлазак али остављање „што мање новца“ Хрватима, а они најблажи немају никакве замерке по питању
„хрватског гостопримства“ и пуњења буџета „домаћина“ .

Напоредо са овим расправама, с времена на време се провуче прича о хрватским производима у Србији. Траје расправа неко време, ускомешају се неки духови и – све нестане, сваки пут. Решени да то променимо, покрећемо циклус текстова посвећен деловању хрватских фирми у Србији, њиховим производима, њиховим власничким структурама као и томе где новац грађана Србије заврши на крају, у Хрватској наравно, али код кога тачно. Прва на реду је Атлантик група, која је недавно својом одлуком да преименује „Комбанк Арену“ у „Штарк Арену“ , то неспорно и заслужила.

Атлантик Група је назив за мултинационалну компанију са седиштем у Загребу, која је настала 2002. године, као „надограђена“ верзија „Атлантик Трејд“ групе из 1991.
године. На челу јој је Емил Тедески, хрватски бизнисмен пореклом из Венеције. Као што је већ речено, седиште компаније је у Загребу, производни погони у ХР, БиХ, Словенији, Србији и Македонији, а фабрике и представништва у 12 земаља. Укупно броји 5.300 запослених.

-ПРОИЗВОДИ-

Атлантик Група се бави производњом разних прехрамбених производа, слатких и сланих, пића, дечије хране, здраве хране, које свакодневно купујемо.

Поменимо најбитније: ту су Гранд кафа, Баркафа и Бонито кафа, од осталих пића Цедевита, Кокта, вода Донат МГ, сви производи „Штарка“ (који је у власништву Атлантик Групе ) ;
дакле, Смоки, Најлепше жеље… , затим све Аргетине паштете, разни фармацеутски производи (Макулин, фармациа, плидента, росал, мелем…) и дечија храна.

Коме пунимо буџет? Хрватске фирме у Србији (1)Коме пунимо буџет? Хрватске фирме у Србији (1)

-ВЛАСНИЧКА СТРУКТУРА-

Коме пунимо буџет? Хрватске фирме у Србији (1)

Као што слика изнад показује, у власничкој структури Атлантик Групе, други највећи деоничар су „Мировински фондови“ , тј. „Хрватски завод за мировинско осигурање“. Према подацима са њиховог сајта, од јула текуће године, број хрватских „домобрана“ (и/или њихових чланова породице) који примају пензију из „Мировинских фондова“ је 71.711 из редова ХВ и 6.792 из редова ХВО, што ће рећи укупно 78.683 њих ( од 1.231.877 свих корисника пензионог осигурања, тј. 6,38% њих).

Ако приступимо мало сложенијој математици долазимо до следећих цифри и закључака; укупан приход од продаје за Атлантик Групу је био 5.174.539€, 22% од тога одлази на тржиште у Србији, дакле 1.138.398,58 € , „Мировински фонд“ је власник 30,3% деоница „Атлантик Групе“ , што значи да је њему од овога отишло 344.934,77 € , а ако су ветерани ХВ и ХВО 6,38% свих примаоца пензије у ХР, то нас доводи до закључка да су грађани Србије (међу којима је преко 750 хиљада оних пореклом и рођењем са територија некадашње РСК) , у 2016. години, уплатили 22 милиона ЕУР хрватским бранитељима, који су врло вероватно учествовали у прогону српског становништва са територије данашње РХ и БиХ!!!

Дакле, на годишњем нивоу, 20.000 € грађани Србије уплате за пензије хрватских бранитеља, а генерално 344.934 € хрватском пензионом систему, све то „само“ купујући Гранд кафу, Смоки, Цедевиту итд. Тако долазимо до парадоксалне ситуације да неко са трајним боравиштем у Србији, протеран из РСК, купујући неки од ових производа, делимично и непосредно финансира и онога ко га је протерао са вековног огњишта и можда му убио оца/брата/мајку/сестру/рођака и отео/спалио му кућу и земљу.

Дакле, никако није свеједно чије производе купујете, чије џепове пуните, за чије пензије издвајате. Ако упоредимо однос хрватских фирми и производа у Србији и обрнуту варијанту, запрепастићемо се колико смо далеко од макар приближне пропорционалности.

М. Јаковљевић

Корени

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button
Close

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!