После здравства, корупција највише маха узима на домаћим факултетима и високим школама. “Индекс”, највећа афера, још без епилога
ПРЕКО везе, уз коверту, “послови” се, осим у ординацијама, најлакше склапају у професорским кабинетима. Корупција у образовању друга је по распрострањености у Србији, одмах иза оне у здравству. А судећи по откривеним случајевима, ни држава је баш не обесхрабрује много.
Афера “Индекс”, у којој су се масовно “продавали” испити на крагујевачком Правном факултету, откривена је још 2007. године, а до данас нема епилог. Последње рочиште било је ове недеље, а 87 особа, међу којима су 43 професора, оптужено је за 159 кривичних дела. У њиховим оптужницама стоји да је диплома могла да се купи за 12.000 до 16.000 евра, а један испит за сто до 1.500 евра или неки вредан поклон.
“Индекс” је био највећа, али не и једина афера. Потврда да овај судски процес није заплашио све оне који воле професорску плату да “појачају” студентским ковертама јесте и последњи случај – хапшење у Високој пословној школи у Ваљеву. Прошлог месеца ухапшено је троје предавача. Професор Бранко Г. сумњичи се да је од седам студената примио за полагање испита укупно 2.260 евра. Пре њега, ухапшен је и Ђорђе П., са сумњом да је од два студента узео 450 евра за полагање испита. Приведена је такође и професорка Љиљана Ј. под сумњом да је омогућила колеги да у више наврата узме мито.
Да је мито тешко искоренити, слаже се и проф. др Чедомир Чупић, члан одбора Агенције за борбу против корупције, и потврђује да је после оне у здравству, корупција у просвети најмасовнија.
– Борба против корупције мора да буде системска, јер разара читав друштвени систем. Она се никада неће искоренити и увек ће се појављивати неки нови облици, али стално јој треба бити за петама – сматра проф. Чупић. – Корупција у просвети је мала, ситна, али поразна, јер лажна диплома омогућује некоме да се запосли, а некоме неправду.
Да системска корупција и даље постоји на државним факултетима, показало је и последње истраживање Центра за развој образовања Београдске отворене школе и Антикорупцијске студентске мреже. И даље, кажу, има неетичких и коруптивних радњи, како у управама факултета тако и код професора и самих студената.
– Није корупција само примање и давање мита – каже Игор Пуцаревић, менаџер овог пројекта БОШ. – Проблем су и нетранспарентни финансијски токови, корупција у припремној настави, варање на испитима, приватни часови, присилна куповина уџбеника, али и нејасни критеријуми за формирање ценовника.
Током истраживања најзанимљивија питања постављана су студентима Правног факултета, где се испоставило да је 22 одсто будућих бруцоша и 29 одсто студената чуло за случајеве давања мита професору који држи припремну наставу. Да је мито примио неко из администрације, зна 30 одсто академаца, а да је коверта путовала преко посредника, сведочи њих 37 процената. Чак две трећине зна да је неко убачен накнадно на ранг-листу за упис. На листи прекршаја у којима су студенти били учесници, сведоци или су чули за њих, налазе се и добијање пријемног теста пре полагања, давање поклона, фалсификовање резултата пријемног…
Академци са Економског факултета, одговарајући на питања о уџбеницима, рекли су да је њих 31,5 одсто било приморано да купи књиге или неки други материјал од својих предавача, а њих 60 одсто рекло је да тај прекршај никада не би пријавили, због последица. И на Пољопривредном факултету чак три четвртине биле су приморане да купе уџбеник, а трећина сматра да је због тога добила више оцене. А скоро половина њих је књигу куповала директно од професора.
Новости
