КОРУПЦИЈА: Само моћници граде мини-електране на води

РЕКЕ Србије на својим токовима нису за последње две године добиле ниједну хидроелектрану, али је Комисија која је требало да провери инвеститоре заинтересоване за улагање у мале фабрике струје низ воду пустила и – сваку одговорност. Тако се догодило да се на листи од око 40 улагача нађу – градоначелници градова Србије који хоће да граде у сопственом месту, па су били прилици да сами себи издају дозволе. У тој конкуренцији, прави инвеститори често нису могли ни да приђу конкурсу.

Иако је у склопу Министарства енергетике у току 2013. године била формирана комисија за утврђивање вредности поднетих пријава потенцијалних инвеститора, кроз њене прсте “протекле” су бројне неправилности.

Прилику су добила и два локална политичара која су практично подигла хидроелектрану – за себе. Док је јавни позив трајао, Раденко Цветић из Српске радикалне странке био је председник Скупштине општине Рашка, а Новица Тончев, из Социјалистичке партије Србије, био је председник општине Сурдулица. И један и други власници су делом или у потпуности енергетских фирми које су добиле локацију у општинама које воде.

– Конкурс је морао бити направљен тако да се спречи било какав сукоб интереса, а по највише уплив локалних функционера у послове који се праве на њиховој територији – објашава Раде Ђурић из “Транспарентности”. – Моје мишљење је да се интерес евидентно преплиће. Градоначелници не могу бити у било каквој власничкој вези са инвеститорима, чак иако је то посредно, преко пријатеља или породице. Комисија је то морала да увиди и спречи.

ПОВЛАШЋЕНИ У ПРОДАЈИ СТРУЈЕ

Проблем настаје и зато што држава, јавним позивом за улагање у мале хидроелектране у Србији, инвеститоре држи у повлашћеном положају. Наиме, сви улагачи који буду градили на води добиће статус повлашћеног продавца струје, јер ће ЕПС од њих морати да купује електричну енергију по повлашћеним ценама, на шта нас обавезује Енергетски споразум, који је Србија потписала.
Целокупан конкурс урађен је без било каквог детаљног плана релугације, па од већине од планираних 317 локације, а затим још око 170 на наредном јавном позиву – није било ништа.

– У Брусу се догодило да је објављено око 40 локација где може да се гради – објашњава др Бранимир Бранковић, инжењер електротехнике. – Када смо дошли на терен, утврђено је да ниједна хидроелектрана овде не може да заживи! Када би се подигле, упропастиле би снадбевање водом целокупног копаоничког краја! А све су биле уредно на листи за изградњу.

Бранковић, једини инжењер у нашој земљи који је пре 10 година добио лиценцу за пројектовање и градњу обновљивих извора енергије, каже да општински функционери по Србији наплаћују “таксу” за улазак у посао на њиховој територији.

– Општине су уводиле таксу у висини од десет до 20 одсто од укупне вредности пројекта или од производње струје – каже Бранковић. – Такође, свако од предузећа које учествује у послу, ЕПС, “Србијаводе” или Дирекција за воде, инсистира да учествује њихов пројектант. Тако је готово немогуће доћи по прописима до дозволе. Чим се једна добије, истекне друга.

ЧЛАНОВИ КОМИСИЈЕ

Комисија за “чешљање” инвеститора који хоће да улажу у мале хидроелектране састављена је од представника Министарства енергетике, групације Светске банке и БИА. У њој су као саветодавци учествовали и представници СИЕПА, локалних заједница, Сталне конференције градова и општина и министарстава пољопривреде, грађевинарства и регионалног развоја. На челу Комисије је био тадашњи саветник Зоране Михајловић у Министарству енергетике Дејан Трифуновић. Када је Михајловићева прешла у Министарство грађевине, и Трифуновић се преселио у њен нови тим.

ТОНЧЕВ И ЦВЕТИЋ

На евиденцији Агенције за привредне регистре, Новица Тончев је апсолутни власник предузећа “Тончев градња”, док Раденко Цветић има учешће од 50 одсто у фирми “Хидро зум”. На листи инвеститора којима је додељена локација налазе се обе фирме, а свака је добила да гради хидроелектрану баш у месту где су њихови власници на руководећим позицијама.

 

М. Л. ЈАНКОВИЋ, Новости